Nova strateška izbočina se pojavila u avganistanskom sukobu prošle nedelje kada se u Islamabadu 11. jula dogodio neobičan susret načelnika obaveštajnih agencija Rusije, Kine i Irana. Moskva je promišljeno upoznala javnost sa ovim događajem, kako radi sopstvenog imidža, tako i u želji da spreči pogrešne interpretacije o nekakvoj igri spletkarenja.
Fokus je bio na zajedničkim merama za sprečavanje terorističke grupe Islamska država provincije Horasan (IS-K) da ugrozi teritorije dotične četiri države regiona. Prema ruskim procenama, u redovima IS-K bi već moglo da bude i do 10.000 boraca, a grupa je aktivna u devet od 34 provincije Avganistana.
Četiri zemlje učesnice su „postigle razumevanje o značaju koordiniranih koraka u cilju sprečavanja prelivanja terorista Islamske države iz Sirije i Iraka u Avganistan, gde bi predstavljali pretnju za susedne zemlje“. Ali su takođe istakle „potrebu za aktivnijom inkluzijom regionalnih sila u napore“ za okončanje rata u Avganistanu.
REGION UZIMA STVAR U SVOJE RUKE
Očigledno je suština u potonjem zahtevu zemalja regiona za većim učešćem u stvaranju mira u Avganistanu. Tri povezana događaja od prošlog vikenda takođe ukazuju na novo komešanje. Prvo, načelnik generalštaba iranskih oružanih snaga, general Mohamed Bakeri, je započeo trodnevnu posetu Islamabadu 15. jula, i to po pozivu pakistanskog kolege, generala Kamara Badžve. To je prvi put od revolucije iz 1979. da je iranski načelnik generalštaba posetio Pakistan. Nema sumnje, poseta signalizira to da Teheran uvažava što Pakistan više nije u američkoj orbiti. General Badžva je posetio Teheran u novembru.
Prema pakistanskoj štampi, general Badžva je istakao da će vojna saradnja Pakistana sa Iranom imati ,,pozitivan efekat na mir i bezbednost regiona“. Kasnije je general Bakeri rekao iranskim medijima da SAD i njihovi saveznici nastoje da oslabe bezbednost regiona, pa su Iran i Pakistan „u obavezi da preduzmu odgovarajuće mere“ kako bi sačuvali regionalni mir i bezbednost.
Postoji istorija pograničnog terorizma sa porozne pakistanske granice, u čemu je Teheran sumnjao na skrivenu ruku neprijateljskih sila. Zato iranska računica danas daje prioritet skorašnjem „povratku“ Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata na avganistansku šahovsku tablu, što se dogodilo nakon podužeg odsustva, i to u kontekstu geopolitičkog rivaliteta između raznovrsnih igrača duž šireg Bliskog istoka.
Slučajno ili ne, iako se novouspostavljeni saudijsko-emiraćanski aktivizam u Avganistanu podudara sa stabilnim rastom IS-K, dve zalivske države su danas preokupljene slabljenjem Talibana, kojima su u nekim ranijim vremenima (devedesetih) bile mentori. Vlada u Kabulu je šestog juna odobrila razmeštanje specijalnih jedinica UAE u Avganistanu.
Jedanaestog i dvanaestog jula, Saudijska Arabija je održala konferenciju Ulema u Džedi i Meki na kojoj je objavljena fatva protiv džihada koji vode Talibani u Avganistanu. Vašington je ohrabrio ove paralelne saudijsko-emiraćanske poteze, što ukazuje na koncentirsani napor za slabljenje Talibana (koje američka vojska nije uspela da porazi) kako bi oni bili prinuđeni na kompromis.
NEZAOBILAZNI TALIBANI
Međutim, protivno tome, odvija se promena paradigme u regionalnim percepcijama Talibana. Specijalni izaslanik ruskog predsednika u Avganistanu Zamir Kabulov je za vikend obelodanio da Moskva predlaže pozivanje Talibana na drugu rundu ruske regionalne inicijative za Avganistan, koja se očekuje negde krajem leta.
Kabulov je opisao Talibane kao silu koja se „integrisala“ u avganistansku naciju, pa prema tome uživa legitimtet koji u nekim aspektima čak prevazilazi i onaj koji ima vlada u Kabulu, a kontroliše i preko polovine teritorije Avganistana. Kabulov je tako implicitno doveo u pitanje reprezentativnost aktuelne avganistanske vlade.
Dovoljno je reći da ruska politika postepeno redefiniše linije fronta u Avganistanu od „Talibani protiv ostalih“ ka „Avganistan protiv IS-K“. Kao i obično, Iran, Kina i Pakistan se harmonično slažu sa ruskim razmišljanjem. U srži problema je što zemlje regiona tretiraju Talibane kao avganistanski, nativni pokret koji je ukorenjen u tradicionalnom islamu i koji kao takav baštini političku agendu ograničenu na svoju postojbinu, dok se užasavaju IS-K koju vide kao brutalnu terorističku grupu zadojenu salafijsko-vahabijskim učenjima koja zrače zavodljivom privlačnošću prema lakovernoj muslimanskoj omladini širom sveta.
Međutim, u krajnjoj analizi, gore navedena događanja moraju se uklopiti u skorašnje izveštaje o tome da bi predsednik Tramp mogao da naredi preispitivanje svoje godinu dana stare strategije za Avganistan. Iznenadna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Kabulu devetog jula je u stvari samo osnažila takav utisak u regionu. Ne čudi što je Pomepo tokom boravka u Kabulu i dalje isticao da „strategija Trampove administracije funkcioniše“. Ali onda je, umesto da iznosi hvalospeve o američkoj vojsci, umesto toga istakao urgentnu nužnost mirovnog procesa sa Talibanima. Pompeo je rekao da će SAD „podržavati, pomagati i učestvovati u ovim mirovnim razgovorima“. Potom je bio još detaljniji: ,,Očekujemo da će ovi mirovni pregovori uključiti i razmatranje uloge međunarodnih aktera i snaga“.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
