Trampov rovovski rat sa establišmentom

Tramp preti čitavom američkom spoljnopolitičkom establišmentu onime što ga najviše užasava – trivijalizacijom

„Izdaja, podmićivanje ili drugi teški zločini i prestupi“. Prema Ustavu, ovo su dela zbog kojih se može pokrenuti postupak opoziva predsednika (impeachment). Slušajući našu elitu, Donald Tramp je kriv za sve to.

Trampovo odbijanje da se suprotstavi tvrdnji Vladimira Putina u Helsinkiju – da njegovi GRU momci nisu hakovali kampanju Hilari Klinton – nazvano je izdajom, odbijanjem da ispuni svoju zakletu dužnost zaštite i odbrane Sjedinjenih Država, i to iz usta bivšeg direktora CIA.

Čuveni novinari i bivši visoki zvaničnici američke vlade nazvali su rusko hakovanje Demokratskog nacionalnog komiteta (DNC) „činom rata“ uporedivim sa Perl Harborom. Njujork tajms je čak sastavio i članak u kojem nabraja ko sve sada optužuje Trampa za izdaju. Drugi smatraju da Putin ucenjuje Trampa, ili da ga je podmitio, ili kompromitovao pre mnogo godina.

Ožalošćeni kongresmen Stiv Koen: ,,Gde nam je vojska narode? Neprijatelj nam drži vrhovnog komandanta u šaci!“ Očigledno neki na levici smatraju da nam je potreban vojni puč kako bi spasili demokratiju.

Od kako je Robert Velč iz Društva Džon Birč nazvao Dvajta Ajzenhauera „svesnim agentom komunističke zavere“ takve optužbe nisu upućivane jednom predsedniku. Međutim, „birčevci“ su bili izvan glavnog toka, a danas je sam establišment taj koji arlauče: „Izdaja!“ Šta objašnjava ovu histeriju?

„SAMO PREKO NAS MRTVIH!“
Najgori scenario bi bio onaj u kojem establišment zapravo veruje u nebuloze o kojim blebeće. Ali u to je teško poverovati. Poput dečaka koji je vikao „vuk“, establišment je vikao „fašista“ previše puta da bi iko to uzimao za ozbiljno.

Pre mesec dana, „nikad Tramp“ agitatori su poredili razdvajanje imigrantske dece od privedenih roditelja koji su ih u SAD doveli ilegalno, sa koncentracionim logorima Frenklina Delana Ruzvelta za Japanoamerikance. Neki komentatori su čak pravili poređenja sa onime što su nacisti činili u Aušvicu. Ako bi establišment zaista verovao u ove besmislice, bio bi neprihvatljiv bezbednosni rizik dopustiti njegovim ljudima da se ikada ponovo približe polugama moći. Koristeći „Okamov brijač“, pravo objašnjenje ovog ponašanja je ono najjednostavnije: američke elite su raspamećene Trampovim uspesima i sopstvenim neuspehom da ga zaustave.

Tramp dereguliše ekonomiju, smanjuje poreze, postavlja rekordan broj federalnih sudija, preoblikuje Vrhovni sud, koristi tarife da saseče trgovinske deficite i oštar ton da kažnjava saveznike koji nas iskorišćavaju. Najgore od svega, Tramp očigledno namerava da ide do kraja u svom predizbornom obećanju da će popraviti odnose sa Rusijom i dobro se slagati sa Vladimirom Putinom. „Samo preko nas mrtvih“, kao da uglas viče ceo „Beltvej“.

Otuda retorička „oružja za masovno uništenje“ kojim zasipaju Trampa: lažov, diktator, autoritarac, Putinova pudlica, fašista, demagog, izdajnik, nacista. Takav rečnik podstiče nasilje. Čovek mora da se zapita da li mrzitelji uopšte razmatraju efekat svojih reči kojim se tako olako razbacuju. Neki od nas i dalje pamte kako je Dalas bio optužen za saučesništvo u ubistvu JFK-a zbog uvreda koje su bile daleko manje otrovne od ovih današnjih.

SVE ILI NIŠTA
Post-helsinška histerija otkriva ne samo mentalni sklop predsednikovih neprijatelja, nego i dubinu njihove odlučnosti da ga unište. Oni nameravaju da slome i obore Trampa, da ga vide opozvanog, uklonjenog, optuženog i procesuiranog, a njegovu agendu kojom se kandidovao i pobedio šutnutu na smetlište istorije.

U četvrtak je Tramp ukazao da zna tačno o čemu se radi, pa je protivnicima u lice bacio rukavicu prkosa: ,,Lažljivi mediji toliko očajnički žele da vide veliku konfrontaciju sa Rusijom, makar ta velika konfrontacija vodila u rat. Oni tako bezumno agituju i gade se činjenice da ću verovatno imati dobar odnos sa Putinom“.

Pravo u metu. Tramp u stvari govori – opozvaću ovaj „Hladni rat 2“ pre nego što preraste u vrući rat koji je devet američkih predsednika izbegavalo, uprkos sovjetskim provokacijama neuporedivo većim od Putinovog čeprkanja po mejlovima DNC-a koji pokazuju kako je Debi Vaserman Šulc ispalio Bernija Sandersa. Potom je Bela kuća nagovestila da bi Vlad mogao da dođe na večeru ove jeseni.

Tramp ide ka odlučujućoj bici svog predsedničkog mandata: preoblikovanju američke spoljne politike u cilju izbegavanja sudara i konflikata sa Rusijom i potkresivanju hladnoratovskih obaveza koje više nisu utemeljene u nacionalnim interesima ove zemlje.

Međutim, ukoliko pokuša da sprovede svoju agendu u delo – da ode iz Sirije, povuče trupe iz Nemačke, preispita obavezu iz člana 5 NATO povelje zbog koje mora da ide u rat za 29 država od kojih za neke, poput Crne Gore, većina Amerikanaca nikad nije ni čula – upušta se u najbrutalniju bitku svog predsedničkog mandata. Ova helsinška histerija je samo uvod u to.

Pozdravljajući „Bregzit“, omalovažavajući EU, tvrdeći da je NATO prevaziđen, napuštajući Siriju, sporazumevajući se sa Putinom, Tramp preti čitavom američkom spoljnopolitičkom establišmentu onime što ga najviše užasava – trivijalizacijom. Jer ukoliko nema rata, ni tekućeg, ni predstojećeg, ni željenog – šta da radi Ratna partija?

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u