Kad Koča i Mita bojkotuju izbore

Da li ste mogli da zamislite da onaj kome je uzor Koča Popović može da sedi u istoj koaliciji sa onim kome je uzor Dimitrije Ljotić?

Da li ste mogli ikada da zamislite da onaj kome je uzor Koča Popović može da sedi u istoj koaliciji sa onim kome je uzor Dimitrije Ljotić?  Niste?

E onda dobro pogledajte Borka Stefanovića i Boška Obradovića. Obojica su na istom zadatku u istoj koaliciji. Doduše, tu koaliciju ne zanima mnogo ideologija, već vlast i novac. Dokaz tome je Dragan Đilas kao njen šef. Verujem da on nema pojma ni ko je Koča Popović, niti ko je Dimitrije Ljotić. On je tip koji samo dobro poznaje kako se obogatiti dok si vlast, a ona mu upravo najviše nedostaje. Elem, pošto Borko i Boško takođe nisu imuni na suvarak, brzo su zaboravili ideologiju, te su Koču i Dimitrija ostavili po strani, a zajednički jezik pronašli su u reči novac.

Da se razumemo, ja razumem Đilasove glavobolje koje ima sa svojim koalicionim partnerima. Svi od reda su nezajažljivi i već dele mandate i funkcije. Valja zadovoljiti glad za funkcijama Velje Ilića, hedonizam enormnih razmera Vuka Jeremića, Stamatovićevu nezajažljivost, želje i sumanute prohteve malenih narcisoidnih liderčića nekakvih desničarskih stranaka i pokreta koji služe da se pokrpi koalicija, a koji opet smatraju da su Bogom dani da budu u najmanju ruku premijeri. Naravno, sve je to već na stolu za podelu plena, ali ima samo jedan mali problem- valja osvojiti vlast na izborima. E, to je ono čuveno „ali“ što devojci sreću kvari.

Svesni da od pobede na izborima nema ništa, pribegli su taktici koja je uspela da upali u Makedoniji, a to je da neće da izađu na izbore pod trenutnim uslovima! Bez obzira na činjenicu da su uslovi apsolutno isti kao i onomad kada su oni bili vlast i da se od tada apsolutno ništa nije menjalo u izbornom zakonodavstvu, gospoda su odlučila da zaigraju na kartu delegitimizacije izbora, jer na samim izborima svi tako okupljeni ne bi dobili ništa. U toj varijanti bi se verovatno svako od njih pozvao na svoje ideološke uzore, jer niti se Koča Popović zalagao za demokratske izbore, niti je to činio Ljotić.

Naprotiv, obojica su, sa različitih ideoloških stanovišta, bili veliki protivnici omogućavanja političkim protivnicima da imaju pravo čak i na mišljenje, a još manje da im se dozvoli mogućnost da budu izabrani da vode državu. Otuda se može izvući zaključak da je verovatni motiv većine u ovom šarenolikom društvu dolazak na vlast bez izbora, putem ulice. Da bi to izveli moraju da na nekoj političkoj temi dovoljno zagreju narod koji bi ih podržao u toj nameri. Probali su sa cenom goriva, sa cenom malina, verovatno se čeka cena pšenice i kukuruza, no sve je to, bar do sada, bilo jalovo.

Izborni uslovi su im tema koja im se pričinjava kao pogodna, ali ni sami još nisu sigurni koliko će se ta priča zapatiti u narodu, pa još uvek vagaju. Ukoliko im strani sponzori izađu u susret da im podrže ovaj politički projekat, uz naravno stiskanje Vučića oko Kosova i Metohije, nema nikakve dileme da će svoj izborni program ovo društvo bazirati na delegitimisanju izbora. Rađaće se u tu razne ideje, od prelazne vlade u kojoj bi oni učestvovali, do formiranja navodno nezavisne Republičke izborne komisije, koju bi, baš kao u Makedoniji, zapravo oni kontrolisali, do potpunog preuzimanja svih medija i kontrole na istima…

Jedino što nam nikada neće pokazati je za šta se oni zapravo zalažu. No, to nije ni bitno, jer je odavno već vidljivo svima. Zalažu se za vlast i državnu kasu u njihovim rukama. Drugo ih ne zanima.

PS
Evo im predlog za naziv koalicije – „Savez komunista Srbije – ZBOR“!

 

*Autor je advokat, narodni poslanik i član Predsedništva Srpske napredne stranke

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Tanja Valić

Politika
Pratite nas na YouTube-u