Treba nam imunitet na „sreću“ do koje se stiže kroz krv i uništenje

Poučna beseda ruskog patrijarha Kirila na stogodišnjicu streljanja carske porodice

Na stotu godišnjicu od streljanja carske porodice, Njegova svetost patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril služio je Svetu liturgiju na drvenom podijumu ispred spomen-hrama u Jekaterinburgu. Pre pričešćivanja mirjana, obratio se vernicima ovom prvosvetiteljskom besedom:

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

Blaženjejši vladiko Onufrije, Mitropolite kijevski i cele Ukrajine! Sabraćo arhipastiri! Draga braćo i sestre, koji ste se ove noći u velikom mnoštvu okupili ispred mesta gde je pre sto godina počinjen strašan zločin – ljudi koji ni za šta nisu bili krivi, koji su ceo svoj život posvetili služenju domovini, ubijeni su zbog zle ljudske volje! Ovaj zločin i danas ranjava našu savest, i danas nas navodi da se u mislima vratimo u ono vreme i da pokušamo da shvatimo šta se dešavalo s našom zemljom, s našim narodom. Odakle ova pomračenost uma i ova napast?

ZAŠTO?
Gledajući sa distance od sto godina, i pored sve želje ne možemo da vidimo sve nijanse nacionalnog života našeg naroda koje blede u sećanju i koje ne vidi čak ni najpronicljiviji pogled. Međutim, zločini kao što je ovaj, koji je ovde počinjen, ne mogu biti slučajni. Iza ovog zločina je nešto stajalo, postoji tu izvesna kolektivna krivica celog naroda, neka prekretnica u istorijskom životu Svete Rusije koja je dovela narod u teški i strašni ćorsokak.

Šta se to dešavalo s našim narodom? Jer zemlja je bila prepuna hramova i manastira, apsolutna većina ljudi je bila krštena i hramovi su bili puni ljudi. Zašto se to desilo? Zašto su ubice povukle oroz ne zadrhtavši zbog onoga što čine?

Znači, nije sve bilo dobro. Znači, sunčeva svetlost koja se odražavala u pozlaćenim kupolama nije se uvek prelamala u ljudskim srcima jačajući u njima veru u Gospoda. I mi znamo kako su se u toku najmanje 200 godina koje su prethodile tragediji u domu Ipatjeva odvijale izvesne promene u svesti ljudi koje su postepeno ali neprekidno mnoge vodile ka odstupanju od Boga, zaboravljanju zapovesti i gubitku stvarne duhovne veze sa Crkvom i viševekovnom duhovnom tradicijom.

Zašto se to dogodilo našem narodu? Zašto je on u izvesnom vremenskom trenutku postao kao voz čiji mašinovođa nije izračunao brzinu i koji je ušao u oštru krivinu jureći ka neminovnoj nesreći? Kad smo kao narod ušli u ovu krivinu? Ušli smo onda kad su i inteligencija, i aristokratija, pa čak i deo klira tuđe misli, tuđe ideale, tuđi pogled na svet koji se formirao pod uticajem filosofskih i političkih teorija koje nemaju ništa zajedničko sa hrišćanstvom, ni sa našom tradicijom i kulturom, počeli da prihvataju kao napredne misli zahvaljujući kojima se život naroda može promeniti nabolje.

Zaista, ideja o promeni narodnog života nabolje rađa se svaki put kad se pojavi zamisao o nagloj promeni toka istorije. Znamo da su se najstrašniji i najkrvaviji prevrati uvek dešavali zbog ljudske težnje ka boljem životu. Vođe ovih prevrata sugerisale su ljudima da ne postoji druga mogućnost za poboljšanje života, već da se to može učiniti samo krvlju, samo kroz smrt, samo kroz uništenje ustaljenog uređenja. I u izvesnom trenutku, odrekavši se svog duhovnog prvorodstva, izgubivši realnu vezu sa Crkvom i Bogom, inteligencija, aristokratija, i čak, kao što sam već rekao, deo klira, stekli su pomračen um, bili su zaraženi mišlju o potrebi za naglom promenom nacionalne istorije i želeli su da što pre izgrade svet u kojem će vladati pravda, gde neće biti nekadašnjeg raslojavanja po imovinskom stanju, u kojem će ljudi živeti mirno i srećno. Tako su mnogi ljudi obuzeti ovom idejom došli do toga da čine zločine.

MOŽE LI SE ZLOČINIMA DO PRAVEDNOG DRUŠTVA?
Postavlja se pitanje: „A da li je uopšte moguće izgraditi srećan život posredstvom zločina, krvi, nasilja i rušenja svetinja?“ Istorija jasno svedoči: nije moguće! I verovatno je prva i najvažnija lekcija koju danas treba da usvojimo iz tragedije od pre sto godina – nikakva obećanja srećnog života, nikakve nade na spoljašnju pomoć, od strane navodno obrazovanijih i naprednijih ljudi, ne treba da sablažnjavaju naš narod.

Treba da zapamtimo tragediju iz prošlosti. Treba da stvorimo imunitet na sve pozive ostvarivanja ljudske sreće posredstvom uništenja postojećeg. Teško da bi bilo ko od onih koji su pozivali na uništenje narodnog života uništio sopstveni život i odrekao se sopstvenog blagostanja. Ali kako jarosno su celom narodu predlagali da to čini! I ljudi su usvojili ovu laž, i venac odstupanja od najsvetijeg i najdragocenijeg što su imali bilo je strašno pogubljenje carske porodice, nevinih ljudi koji nisu prekršili zakon.

A i o kakvom zakonu je moglo biti govora ako je za izgradnju srećnog života trebalo ubiti cara i celu njegovu porodicu? Znamo da nije bilo nikakvog uspeha i naučeni gorkim iskustvom treba da stvorimo stabilan otpor prema svim idejama i svim liderima koji nam predlažu da uništimo svoj narodni život, svoju tradiciju i svoju veru i da stremimo ka nekakvoj nepoznatoj „srećnoj budućnosti“.

Danas, okupivši se ovde u takvom mnoštvu, setili smo se tragedije doma Ipatjeva. Uznosili smo molitve Gospodu, molili smo se caru-strastotrpcu Nikolaju i onima koji su postradali zajedno s njim da se na nebu mole za našu zemaljsku otadžbinu, za naš narod, da se pravoslavna vera učvrsti u svakoj narednoj generaciji Rusa, da vernost Bogu i ljubav prema otadžbini prate život naše omladine i onih koji će doći posle nje, i da se ovakve tragedije nikada više ne dešavaju u našoj zemlji.

Neka Gospod čuva našu rusku zemlju, ruski narod koji danas živi u raznim državama, koje nose različite nazive, a i naš narod se različito zove, ali je to isti onaj narod koji je izašao iz kijevske krstionice i koji je, prošavši kroz najteže istorijske okolnosti, do danas sačuvao pravoslavnu veru.

I neka blagoslov Božiji bude s našim narodom, s našom otadžbinom i našom mučenicom Ruskom pravoslavnom crkvom. Po molitvama novomučenika i ispovednika ruske Crkve neka se preobražava narodni život – bez ikakvih potresa i krvi, već na čvrstom temelju vere i nade u to da je Bog s nama! Neka nas Gospod sve čuva po molitvama svetih carskih strastotrpaca i svih novomučenika!

Amin.

Prevela MARINA TODIĆ

 

Pravoslavie.ru/Fakti

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u