Carine su od Amerike napravile ekonomsku supersilu

Ekonomski patriotizam je srce konzervativizma

Slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom!“ će, s obzirom  na začuđujuću pobedu Donalda Trampa, ostati upamćen kao jedan od najuspešnijih slogana u političkoj istoriji. Ali on poteže pitanje kako je Amerika uopšte postala najveća svetska ekonomija?

Godine 1998. u knjizi „Velika izdaja: kako se američki suverenitet i socijalna pravda žrtvuju bogovima globalne privrede“, autor je pokušao da objasni. Međutim, budući da su goruće pitanje tih dana bili Monika Levinski i Bil Klinton, nije bio lak zadatak preusmeriti novinare na Mekinlijeve carine.

NA PUTU EKONOMSKE NEZAVISNOSTI
Ostavimo li propagandu o slobodnoj trgovini po strani, šta je istorijska istina? Budući da se u našoj revoluciji radilo o političkoj nezavisnosti, prve reči i zakoni naše ustavne republike su bile vezane za obezbeđivanje američke ekonomske nezavisnosti. „Slobodni ljudi bi trebalo da forsiraju one proizvode koji im obezbeđuju nezavisnost od drugih, posebno u domenu vojnog snadbevanja“, rekao je Vašington u svojoj prvoj poruci Kongresu.

Prvi veliki zakon koji je usvojio Kongres bio je Zakon o carinama usvojen 1789. Nekoliko nedelja kasnije Vašington je nametnuo tonažne takse na sav strani utovar. Američka pomorska trgovina se rodila. Sekretar za finansije Aleksandar Hamilton je 1791. godine u svom čuvenom izveštaju o proizvodima napisao: „Bogatstvo… nezavisnost i bezbednost zemlje su materijalno povezani sa prosperitetom proizvođača. Svaka država… bi trebalo da unutar sebe poseduje sve ključne elemente nacionalnog snabdevanja. Ovo podrazumeva sredstva za život, stanovanje, oblačenje i odbranu.“

Tokom rata 1812. godine britanski trgovci su izgubili svoje američko tržište. Kad je došao mir, flote britanskih brodova stizale su u američke luke kako bi istovarivali robu ispod cene i povratili tržišta koja su Britanci izgubili. Henri Klej i Džon Kalhun su podržali carine Džejmsa Medisona iz 1816, kao i nekadašnji slobodni trgovci Džeferson i Džon Adams. To je na kraju urodilo plodom. Godine 1816. Amerikanci su proizveli 840 hiljada ari tkanine. Do 1820. to se pretvorilo u 13 miliona i 874 hiljade ari. Amerika je postala samodovoljna.

Deklaracija nezavisnosti, slika Džona Trumbula

Finansiranje „unutrašnjeg unapređivanja“ carinama na stranu robu će kasnije postati poznato kao „Američki sistem“. Danijel Vebster je rekao: „Zaštita naše radne snage u odnosu na jeftiniju, loše plaćenu, poluuhranjenu i siromašnu radnu snagu iz Evrope je… dužnost koju zemlja duguje svojim građanima.“ Ovo je ekonomski patriotizam, srce konzervativizma. Globalisti, kosmopolite i mondijalisti gnušaju se slogana poput „Amerika na prvom mestu“.

Učestvujući u kampanji Henrija Kleja – „Oca američkog sistema“ – 1844. godine, Linkoln se poslužio strastvenim apelom: „Dajte nam zaštitne carine i bićemo najjača zemlja na svetu.“ Boreći se za slobodnu trgovinu u vreme Polkovog predsedničkog mandata, kongresmen (Abraham) Linkoln je rekao: „Napuštanje protekcionističke politike od strane američke vlade neminovno će dovesti do porasta beskorisne radne snage i dokoličarenja… i proizvesti željnost i propast među našim narodom.“

PROTEKCIONIZAM JE KLjUČ USPEHA
U naše vreme, napuštanje ekonomskog patriotizma stvorenog u Srednjoj Americi je nešto što je Linkoln predvideo, a što je Trampa dovelo na vlast. Od građanskog rata pa do 20. veka, američka ekonomska politika zasnovana je na Morilovim carinama, nazvanim po kongresmenu iz Vermonta i senatoru Džastinu Morilu, koji je već 1857. godine izjavio: „Ja sam za to da se Amerikom vlada pre svega u korist Amerikanaca, a zatim za „ostatak čovečanstva“.

Slobodna trgovina je, po Morilu, bila izdaja: „Slobodna trgovina odbacuje patriotizam i ponosi se kosmopolitizmom. Ona se prema radu naših ljudi odnosi ne bolje nego prema varvarima sa Dunava ili ciganima (cooly) sa Ganga.“

Vilijam Mekinli, veteran Antietama (bitke iz Američkog građanskog rata), koji je po sebi dao ime „Mekinlijevim carinama“, četiri godine pre nego što je postao predsednik izjavio je sledeće:

„Slobodna trgovina će rezultovati davanjem našeg novca… naših proizvoda i naših tržišta drugim državama. To će doneti široko nezadovoljstvo. To će revolucionizovati naše vrednosti.“ Dok je vodio kampanju 1892. godine, Mekinli je rekao: „Otvorena konkurencija između visokoplaćene američke radne snage i loše plaćene evropske će ili skrajnuti američku industriju ili smanjiti američke plate.“

„Azijska radna snaga“ je zamenila „evropsku“. Zar ovo nije pošten opis onoga što je slobodna trgovina učinila američkoj proizvodnji poslednjih 25 godina? Oko 12 triliona deficita u trgovini, opadanje radničkih plata, šest miliona izgubljenih radnih mesta u proizvodnji, 55 hiljada fabrika zatvoreno. Mekinlijev budući potpredsednik Tedi Ruzvelt se složio sa njim. „Hvala Bogu što nisam pristalica slobodne trgovine.“

Teodor Ruzvelt

A šta su uradili protekcionisti? BDP se učetvorostručio od 1869. do 1900. Budžet je imao suficit 27 godina zaredom. Američki dug se smanjio za dve trećine, na 7 odsto BDP-a. Cena robe je pala za 58 odsto. Američko stanovništvo se udvostručilo a realni dohodak je porastao za 53 odsto. Ekonomski rast je u proseku iznosio 4 odsto godišnje. A Sjedinjene Države koje su ušle u ovu eru sa proizvodnjom duplo manjom od britanske završile su je sa dva puta većom. Pod predsednicima Vorenom Hardingom, Kalvinom Kulidžom i Fordni-Mekamberovim carinama, BDP je od 1922. do 1927. porastao za 7 procenata, što je istorijski rekord.

Ekonomski patriotizam je stavio Ameriku na prvo mesto obezbedio da na njemu ostane. Čelični magnat Džozef Varton, čije ime krasi koledž koji je Donald Tramp pohađao, imao je dobro zapažanje o pristalicama slobodne trgovine iz republikanskih redova kad je rekao: „Republikanci koji su klimavi na pitanju protekcionizma, klimavi su i na svim drugim pitanjima.“

 

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

 

Buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u