Spojivši Kinu i Rusiju, Vašington je postao irelevantan

Dok pokušavaju da po svaku cenu očuvaju svoju poziciju jedinog hegemona, SAD ne vide da su možda zakasnile i na poslednji voz

Dok trgovinski rat koji je Vašington pokrenuo hvata zalet, ne može da se ne primeti da on ne bi ni zaživeo da nije bilo masivne propagandne kampanje za širenje rusofobije i sinofobije. Međutim, svi koraci koje je Vašington već preduzeo protiv Moskve i Pekinga samo su učinili dotične države odlučnijim da naprave protivtežu politikama koje udruženi Zapad nameće. Ipak, stav Trampove administracije nije jedini razlog za brzi razvoj prisnosti između Moskve i Pekinga, pošto im saradnja donosi korist sa čisto praktične tačke gledišta, a to znači da njihova želja za trajnim savezništvom neće iznenada nestati jednog dana. Štaviše, one zemlje kojim se ne sviđa da ih Vašington šikanira, i koje stoga sve više kritikuju američku politiku, bi jednog dana mogle da postanu pouzdan dodatak ovoj novorođenoj alijansi.

Kako je Dejli bist istakao, Henri Kisindžer je već predložio Trampu da Sjedinjene Države počnu da rade sa Rusijom u cilju obuzdavanja Kine. U tekstu se išlo još dalje, pa je otkriveno da je bivši državni sekretar, čuven po formulisanju taktike uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kinom u cilju izolacije Sovjetskog Saveza, praktično „nacrtao“ Trampu inverziju ove ideje tokom niza privatnih sastanaka u periodu predsedničke tranzicije. Međutim, savet patrijarha američke spoljne politike je naišao na gluve uši, što je dovelo do toga da je ruski predsednik Vladimir Putin tokom jedne od nedavnih poseta Pekingu pohvalio posvećenost koju Rusija i Kina pokazuju u razvoju bilateralnih odnosa, što predstavlja važan alat za utabavanje staze ka mirnom razvoju sveta.

VOJNA SARADNjA KAO KLjUČNI ASPEKT
Ovo ne bi trebalo da čudi bilo koga jer je Kina prinuđena da se nosi sa novim restrikcijama koje joj je Vašinton nametnuo u svetu trgovine, a naročito što se nalazimo u vremenu u kojem Amerika i Kina objavljuju nove mere jedna protiv druge gotovo svake nedelje. Prema tome, Kina mora da drži Rusiju veoma blizu, transformišući inače normalne bilateralne odnose u strateško savezništvo. Na primer, Tramp je nedavno nanišanio strategiju „Made in China 2025“ kojoj je svrha da ustroji Kinu kao proizvođača sve veće količine visokotehnoloških roba, pri čemu je aktuelni američki predsednik odlučio da optuži Peking za manipulisanje svojom valutom, umesto da podrži dotičnu inicijativu. Ovu optužbu je Kina žestoko odbacila.

Istina je da se trgovinski rat koji je Vašington pokrenuo protiv Pekinga može delimično objasniti stagnacijom zapadnih ekonomija koje su u prilično lošem stanju. Dosta novca se koristi za spekualcije, što podriva stabilnost finansijskog sektora. SAD žele da sačuvaju vodeću poziciju pribegavajući protekcionizmu. Ali jedini rezultat će biti uvećanje trgovine između Rusije, Kine i drugih članica BRIKS.

Primećeno je da proteklih nekoliko decenija Rusija bezuspešno pokušava da pretvori severnu pomorsku rutu, koja povezuje Aziju i Evropu duž severnih ruskih obala, u održivi komercijalni pomorski put. Taj plan bi mogao da propadne u odsustvu kineskog kapitala koji bi ovaj dugo sanjani san pretvorio u opipljivu realnost. Ova ideja ima veliku privlačnost za kineske pomorsko-transportne kompanije jer bi se njenom realizacijom „potkresale“ hiljade kilometara plovidbe između luka u Kini i Evropi, štedeći tako i vreme i novac. Ona je privlačna i za kinesko političko rukovodstvo koje zabrinjava pomisao da bi jednog dana određeni broj pomorskih ruta mogla da blokira američka ratna mornarica.

Upravo zato nikoga ne bi trebalo da iznenađuje što vojna komponenta ostaje ekstremno važna u brzo razvijajućim vezama između Moskve i Pekinga, što se odražava na sve veće interakcije između ove dve zemlje. Prošle godine, rusko i kinesko ministarstvo odbrane su potpisali sveobuhvatni akcioni plan koji razrađuje sve glavne aspekte vojne saradnje između ovih zemalja do 2020. Ovo predstavlja veliki izazov za Vašington, jer je Rusija u stanju da drastično unapredi borbeni potencijal kineskih oružanih snaga, naročito njihovu mornaricu i ratno vazduhoplovstvo, pošto Moskva poseduje brone tehnologije koje do deljenja sa Pekingom nisu bile dostupne drugim igračima na međunarodnoj sceni. Na primer, razvoj kineskih antiraketnih kapaciteta bi mogao da rezultuje situacijom u kojoj Vašington neće moći da nastupa kao vladar azijsko-pacifičke regije.

GIGANTSKA STRATEŠKA DUBINA
Iako nikada nije bilo zvaničnog saopštenja o formalnom savezništvu, Kina i Rusija su unapredile svoj odnos do sveobuhvatnog strateškog partnerstva u kojem koordinacija funkcioniše na visokom nivou. Jasno je da Peking i Moskva vide Sjedinjene Države i njihove saveznike kao „značajnu spoljnu pretnju koja sve više ugrožava njihove individualne i suštinske zajedničke interese“. Zbog toga su lideri Kine i Rusije, Si i Putin, mnogo puta demonstrirali svoje lično prijateljstvo i zavetovali se na održavanje stabilne koordinacije u preuzimanju veće uloge u međunarodnim poslovima.

Kako se ističe u „Modernoj diplomatiji“, i Kina i Rusija imaju svoje manjkavosti za status velike sile. Kina je i dalje zemlja u razvoju kada se posmatraju unutrašnja pitanja i visokotehnološke inovacije. Rusija se i dalje tretira kao sila u nastajanju jer previše zavisi od izvoza prirodnih resursa i očigledno zaostaje u ukupnoj produktivnosti. Međutim, obe sile imaju ogromne potencijale koji su uzajamno kompatibilni u domenu strateškog naoružanja i ogromne proizvodnje.

U geopolitičkom smislu, radi se o susednim zemljama koje imaju gigantsku stratešku dubinu za uzajamnu koordinaciju i podršku, uključujući kinesku inicijativu „Pojasa i puta“ i rusku Evroazijsku ekonomsku uniju. Kao ključni članovi nastajućeg centra moći – BRIKS – Kina i Rusija su u stvari pre delovale u cilju zaštite važećih pravila, nego njihovog kršenja. Na primer, obe zemlje se protive trgovinskom protekcionizmu Vašingtona koji ljulja globalni trgovinski sistem baziran na pravilima, krši pravila STO i pogađa tek oživljenu svetsku ekonomiju.

Nema spora sa time da kada se pogledaju ogromni resursi i kapaciteti dve zemlje, nije mudro za bilo koju silu da ignoriše činjenicu da Kina i Rusija imaju legitimno pravo za učešće u svetskoj politici. Sa rastućom složenošću i nepredvidljivošću međunarodne realnosti i ulogama stalnih članica Saveta bezbednosti UN, Kina i Rusija moraju da rade zajedno kako bi osnažile svoju saradnju i koordinaciju. Za to vreme, dve sile su ponovile da bi Ujedinjene nacije trebalo da igraju odlučniju ulogu u svetskim zbivanjima. U tom cilju, multipolarni svetski poredak je, za razliku od unilateralizma, naširoko prihvaćen i nepokolebljivo održavan.

Vašingon je svestan trenutnog stanja rusko-kineskih odnosa, što se pokazalo i u skorašnjoj Strategiji nacionalne odbrane. Međutim, dok pokušavaju da po svaku cenu očuvaju svoju poziciju jedinog hegemona, Sjedinjene Države ne vide da su možda zakasnile i na poslednji voz.

 

Martin Berger je slobodni novinar i geopolitički analitičar

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u