Predstavnici Srba iz osam država regiona okupiće se krajem godine u Skupštini Srbije u potrazi za odgovorima kako sačuvati nacionalni i kulturni identitet našeg naroda. Domaćin sastanka Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, kaže da će to biti prilika da se čuje ne samo šta sve muči oko dva miliona naših sunarodnika u okruženju već i da se dođe do nekih predloga rešenja kako bi se poboljšao njihov status.
„Pozvaćemo na skup sve relevantne predstavnike Srba iz regiona, poslanike, predsednike političkih i kulturnih organizacija, vladike SPC. Jedino smo zadovoljni položajem našeg naroda u Mađarskoj i Rumuniji. Vlasti u ostalih šest država u većoj ili manjoj meri ne da ne pomažu srpsku zajednicu, već je po raznim osnovama diskriminišu”, kaže Linta za „Politiku”. Za ovog narodnog poslanika jedno od važnih pitanja koje bi trebalo otvoriti na ovom sastanku, kako bi se zaustavila asimilacija, jeste unapređenje koncepta dopunske nastave, da bi što veći broj srpske dece u regionu učio ćirilicu, našu istoriju i književnost.
Iako je patrijarh Irinej ocenio da je status Srba u Crnoj Gori, gde čine trećinu stanovništva, kao u doba NDH, položaj našeg naroda nije bolji ni u ostalim državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije. Istoričar Čedomir Antić, čiji Napredni klub godinama prati stanje političkih prava srpskog naroda u okruženju, smatra da je zagranično srpstvo praktično najobespravljenija evropska nacija. A Srba u okolnim državama, kako podseća Antić, ima više nego Slovenaca u Sloveniji, ili svih Makedonaca, ili Bošnjaka.
Mnogo se zna na koje se sve načine Srbi u Hrvatskoj i Crnoj Gori onemogućavaju da ostvare ustavom i zakonima zagarantovana prava. Zato Linta posebno ukazuje na tragičan položaj preostalih Srba u Federaciji BiH. Više od pola miliona naših sunarodnika, ako se uporedi s popisom iz 1991. godine, više ne živi na tom području.
„Pedesetak i nešto hiljada Srba je izloženo sistemskoj diskriminaciji kako kantonalnih, tako i vlasti u Sarajevu. Uzmimo primer četiri opštine u Livanjskom i Unsko-sanskom kantonu, u kojima su Srbi većina. Srpska deca jedino u Drvaru uče nacionalnu grupu predmeta na ćirilici, dok im je to onemogućeno u Glamoču, Bosanskom Grahovu i Bosanskom Petrovcu. Srbe na sve moguće načine onemogućavaju da se zaposle u javnom sektoru. Obnova u ratu porušenih kuća je spora i komplikovana. Imate još hiljade Srba kojima nije vraćeno stanarsko pravo, iako mnogi misle da je to Dejtonskim sporazumom rešeno”, priča ovaj poslanik, koji je i predsednik Saveza Srba iz regiona.
Miodrag Linta ističe da povratak Srba u te krajeve otežava i priča da će se u srpskim selima Lipa i Medeno Polje graditi prihvatni centri za migrante koji dolaze s Bliskog istoka: „U Lipi, opština Bosanski Petrovac, već nekoliko godina bez struje živi jedna srpska povratnička porodica. A sada odjednom ima para da se tu smesti nekoliko hiljada migranata.”
Član Odbora za dijasporu poslanik Aleksandar Čotrić smatra da je najgori položaj Srba u Albaniji. Po zvaničnom popisu, samo ih je 155, a procena je da naših sunarodnika u ovoj državi ima između 30.000 i 40.000. Interesantno je da u nekoliko sela oko grada Fjera u centralnoj Albaniji žive i Srbi islamske veroispovesti koji su se iz Sandžaka iselili u vreme stvaranja Kraljevine SHS. Iako pod velikim pritiskom, uspeli su umnogome da sačuvaju srpski jezik. Albanija donedavno nije imala ni Zakon o nacionalnim manjinama. Sada je Srbima, kaže Čotrić, omogućeno da povrate svoje srpsko ime, ali taj postupak košta oko hiljadu evra.
„U matične knjige Srbi su bili upisani kao Albanci. A kada je bio popis, nisu smeli da daju drugačiji podatak o svojoj nacionalnosti jer bi u protivnom platili visoku kaznu. Srbija pomaže svoj narod u Skadru, koji je okupljen oko udruženja ’Rozafa – Morača’. Već desetak godina se organizuju kursevi srpskog jezika ne samo za decu već i za odrasle”, objašnjava Čotrić.
Od četiri regionalne države članice EU, u kojima su Srbi autohtono stanovništvo za razliku od Hrvatske, gde su diskriminisani i Slovenije, gde još nisu priznati kao nacionalna manjina, situacija je znatno bolja u Rumuniji i Mađarskoj. Obe države izdašno finansijski pomažu srpsku zajednicu. Za Srpsku kuću, koja je u Temišvaru otvorena 2011. godine, Srbija je dala 20.000 evra, a Bukurešt skoro milion. U obe države Srbi imaju političke predstavnike u parlamentu, svoje škole, vrtiće, glasila na ćirilici.
„U Mađarskoj, koja ima srpsko pozorište više od 200 godina, postoji i manifestacija ’Mesec srpske kulture’, koja se održava u 40 mesta. A gotovo sva sredstva za ovu manifestaciju obezbeđuje mađarska država”, ističe Čotrić. Zamenik predsednika SPO-a kaže da sve okolne države sve veću pažnju posvećuju svojim sunarodnicima koji žive u Srbiji i ostalim državama. Budimpešta je svojim sunarodnicima u Vojvodini dala stotinak hiljada državljanstava. Hrvatska praktično svim svojim sunarodnicima nudi pasoše, a osim toga vrše pritisak i na Bunjevce da uzmu hrvatsko državljanstvo.
„Mnogi Srbi u Makedoniji su mi se žalili da jako teško dolaze do državljanstva Srbije, zato bi naše procedure za dobijanje srpskog pasoša trebalo liberalizovati po ugledu na Bugarsku. Osim toga, trebalo bi povećati i broj naših studenata iz regiona koje Srbija stipendira. Prema nekim saznanjima, Rumunija stipendira čak 700 akademaca s prostora Srbije”, ukazuje Aleksandar Čotrić.
Dok okolne zemlje uglavnom imaju Ministarstva za dijasporu, Srbija od 2012. godine nema u Vladi portfelj koji se bavi s oko četiri miliona naših sunarodnika u bližem i daljem rasejanju. Do 2014. je postojala Kancelarija za dijasporu kao samostalni organ Vlade. U poslednje četiri godine taj nivo je spušten stepenicu niže, na Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Ali i ta uprava već četiri godine nema direktora i zamenika direktora.
„Lično sam nezadovoljan tom činjenicom, iako uprava radi maksimalno korektno svoj posao. Naš skupštinski odbor je imao nekoliko sastanaka s predstavnicima MSP-a, na kojima smo tražili da se imenuje direktor Uprave za dijasporu kako bi taj odsek dobio veću političku težinu. Dobijali smo uveravanja da će se to rešiti, ali, nažalost, još nije”, ističe Linta.
Kao predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta se zalaže za osnivanje posebne državne kancelarije za Srbe u regionu. „Briga o Srbima u regionu treba da bude jedno od važnih nacionalnih pitanja u Srbiji i zato treba da postoji jedan samostalni državni organ. A našom dijasporom koja živi po Evropi, SAD i Australiji i dalje treba da se bavi Ministarstvo spoljnih poslova. Srbi u regionu su autohton narod nad kojim se vrši sistemska diskriminacija, što nije slučaj s našim sunarodnicima, na primer. u Austriji, Nemačkoj ili Švedskoj”, objašnjava Linta.
SRPSKI DOM U VUKOVARU BIĆE OTVOREN DO KRAJA GODINE
Srpski dom u Vukovaru biće najverovatnije prvi od tri srpska kulturna centra u regionu koji će uz finansijsku pomoć Vlade u Beogradu biti otvoren. Srpska kuća u Podgorici još nije opremljena jer joj Uprava prihoda Crne Gore nije vratila povraćaj PDV-a od 480.000 evra, zbog čega je poveden spor pred Upravnim sudom. A za Srpski centar u Kninu još nije određena tačna lokacija.
Na predlog Aleksandra Vučića, Vlada Srbije je prošle godine iz budžetske rezerve ambiciozno izdvojila 5,4 miliona evra s ciljem da svojim sunarodnicima u Crnoj Gori i Hrvatskoj omogući da izgrade i obnove centre pod čijim krovom će delovati srpske kulturne i nacionalne organizacije. Na kupovinu objekta Srpske kuće u Podgorici je otišlo najviše sredstava, 3,4 miliona evra. Za Knin i Vukovar je izdvojeno po milion.
Vlada Srbije je prošle godine izdvojila i dodatnih 5,5 miliona evra pomoći opštinama Republike Srpske i Federacije BiH, u kojima pretežno žive Srbi. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je 23. maja donela odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, u ukupnom iznosu od 55 miliona dinara, što je nešto više od 460.000 evra.
Po ovom osnovu, najviše novca su dobili projekti srpskih udruženja iz BiH (9.330.000 dinara), a najmanje iz Rumunije (700.000). Za Albaniju su odobrena dva projekta u ukupnom iznosu 2.100.000 dinara, za srpski centar u Skadru i za pravoslavno udruženje „Sveti Jovan Vladimir”. Za 21 projekat srpskih organizacija iz Crne Gore izdvojeno je ukupno 6.620.000 dinara. Srpske organizacije u Hrvatskoj će dobiti 6.370.000, Sloveniji 4.160.000, Makedoniji 4.100.000 i Mađarskoj 2.260.000 dinara za ovu godinu.
Šibensko-kninska dožupanica Anja Šimpraga za „Politiku” kaže da, iako je Srbija izdvojila milion evra, u Kninu još nije počela obnova objekta u kojem bi trebalo da bude otvoren srpski centar. „Imamo jednu zgradu u oronulom stanju koja je u vlasništvu Srpskog nacionalnog vijeća. Za njenu obnovu je potrebno jako puno novca i nismo sigurni da li se to isplati. Razmišljamo da tražimo neku drugu lokaciju, ali su sve dobre pozicije u gradu Kninu već zauzete. Tako da još razmišljamo šta bi bilo najpametnije”, priča predsednica SDSS-a Šibensko-kninske županije.
Zgrada Srpskog doma u Vukovaru je kupljena zajedničkim sredstvima Srpskog nacionalnog vijeća, Zajedničkog veća opština i Srpske crkvene pravoslavne opštine. Pomoć Vlade Srbije od milion evra se uveliko koristi na sanaciju i opremanje zgrade i Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština očekuje da će svi poslovi biti završeni do kraja godine.
„U ovom objektu će biti smeštene sve srpske institucije koje nemaju adekvatan prostor u Vukovaru, kao na primer, Srpsko pevačko društvo Javor, a dve prostorije će koristi i SPC. U toku je i izrada projektne dokumentacije za izgradnju jedne multifunkcionalne sale od 220 mesta koja će biti odmahu nastavku Srpskog doma“, kaže za naš list predsednik ZVO Srđan Jeremić i dodaje da će za Srpsku kuću tražiti i novac od Fonda za Vukovar koji raspolaže sa ukupno osam miliona evra.
VLADA VOJVODINE POMAŽE SRPSKE INSTITUCIJE U ISTOČNOJ SLAVONIJI
Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština s područja Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije, posebno hvali brigu vojvođanske vlade koja finansijski pomaže rad srpskih institucija, udruženja i medija u ovom delu Hrvatske. „Dobili smo od pokrajinske vlade iz Novog Sada pet miliona dinara za informisanje. Za našu TV produkciju, koja pravi dvonedeljnu emisiju ’Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema’ i koja se emituje na satelitskom programu RTS-a, TV Republike Srpske i RTV Vojvodine, ali i dvonedeljnik ’Izvor’, koji se štampa ćirilicom u 8.000 primeraka. Od tog iznosa oko tri miliona dinara su dobile i tri radio-stanice sa srpskim predznakom: Radio Borovo iz Borova, Radio Dunav iz Vukovara i Radio Banska Kosa iz Belog Manastira”, kaže Jeremić, predsednik ZVO.
SRBIJA STIPENDIRA 94 STUDENTA
U okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona”, od 2011. zaključno sa školskom godinom 2017/18, naša država stipendira 94 srpska studenta iz regiona. Kako saopštava Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u septembru 2017. raspisan je konkurs za 18 stipendista, a primljeni su svi koji su se prijavili, njih 13. Najviše stipendista koji osnovne, mater i doktorske studije završavaju na univerzitetima u Srbiji je iz Albanije (32), BiH (17), Mađarske (8), Makedonije (16), Rumunije (2), Hrvatske (4) i Crne Gore (15). Za realizaciju ovog projekta, MPNTR godišnje u proseku izdvaja oko 50 miliona dinara. Stipendistima je obezbeđena mesečna stipendija u iznosu od 15.000 dinara, besplatan kurs srpskog jezika, besplatno školovanje na fakultetima, smeštaj, ishrana i zdravstveno osiguranje.
Autor Milenko Pešić
Izvor Politika, 05. avgust 2018.
