Proroković: Nemačka povodom Kosova sledi plan iz 2012.

Otpor Merkelove promeni granica na Balkanu utemeljen je u nekim davno usvojenim planovima

U septembru 2012. godine u Beograd je stigao visoki predstavnik nemačke Hrišćansko-demokratske unije Andreas Šokenhof…

Jedan od tada najbližih saradnika nemačke kancelarke Angele Merkel je preminuo dve godine kasnije, ali je plan, koji je tada predstavio, a odnosi se na relacije Beograda i Prištine, odnosno iz nemačke tačke gledišta Srbije i Kosova, i dalje na snazi.

Na to je podsetio profesor beogradskog Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Dušan Proroković, koji je istakao da se, između ostalog, tim planom predviđa da Beograd ne mora da ima diplomatske odnose sa Kosovom, ali da ono treba da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.

“Taj plan je usvojio pododbor Bundestaga za Balkan i Nemačka se pridržava njega“, rekao je Proroković za agenciju Beta.

Podsećanje na 2012. godinu i ulogu Nemačke na prostorima bivše Jugoslavije je nužno, s obzirom na nedavnu izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel da „nema promene granica na Balkanu“, kao i da „izgleda da to mora stalno da ponavlja“, a sve u vezi sa retorikom predstavnika srpske vlasti u kojoj se pominje ideja „razgraničenja Srba i Albanaca na Kosmetu“.

U dokumentu “Izvorni okvir političkog dijaloga“, u okviru projekta pod nazivom “Jačanje perspektive Kosova – pregovori o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu između Kosova i Srbije“, a koji su organizovali Savet za politiku demokratizacije iz Berlina, Kosovska Fondacija za otvoreno društvo i Grupa za pravne i političke studije, interpretirani su zaključci plana koji je 2012. stigao u Beograd.

“Nakon što je u septembru 2012. nova koalicija Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS) izašla kao pobednik, kako predsedničkih tako i parlamentarnih izbora, a pre početka političkog dijaloga u Briselu, tzv. Šokenhof grupa – činio je parlamentarci iz CDU-CSU predvođeni Andreasom Šokenhofom, tadašnjim kopredsednikom konzervativne parlamentarne grupacije i bliskim saveznikom kancelarke Merkel – objavila je plan u sedam tačaka: listu uslova koje Srbija mora da ispuni pre nego što će joj biti omogućeno da započne pregovore o pridruživanju. Istog meseca Šokenhof grupa je posetila Beograd gde su se njeni članovi susreli sa visokim vladinim zvaničnicima i izložili svoj plan široj javnosti. Suština tog plana u sedam tačaka, koji je u određenoj meri postavio okvire Aprilskog sporazuma, bila su tri uslova kancelarke Merkel iz avgusta meseca. Šokenhofov peti uslov zahtevao je „početak odlučnog procesa rasformiranja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i javnoj upravi severnog Kosova i finansiranja tih struktura”. Sedma tačka je išla dalje od početka pregovora o pridruživanju i zahtevala je „pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom, sa perspektivom da Srbija i Kosovo kao punopravne članice u skladu sa sporazumima EU mogu da ostvaruju svoja prava i realizuju svoje odgovornosti samostalno i zajednički”, što treba da se realizuje pre nego što Srbija okonča pristupne pregovore. Tokom konferencije za štampu koju je grupa održala u Beogradu, Šokenhof je dodatno naglasio da „pitanje spoljnih granica EU mora biti rešeno do trenutka ulaska Srbije u Uniju.” Kako je jedan član ove grupe objasnio tokom zvaničnih susreta u Beogradu i zatim tokom posete Prištini u februaru 2013, parlamentarci CDU-CSU su jasno izneli šta očekuju da bude konačan ishod dijaloga: pun teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, puna primena njegovog međunarodnog subjektiviteta i puna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova kao bilateralnih odnosa“, navedeno je.

Šokenhof je u Beogradu rekao da Nemačka očekuje da Srbija pre početka pregovora o prijemu u članstvo u EU s Kosovom potpiše zajedničku pravno obavezujuću izjavu o međusobnim odnosima koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu.

Govoreći o zajedničkoj izjavi koju očekuju od Beograda i Prištine, on je kazao da je „na partnerima“ da osmisle njen sadržaj, ali je kao primer naveo ugovor o dobrosusedskim odnosima.

On se ogradio istakavši da tu vrstu sporazuma navodi „isključivo kao primer“.

„Za nas je važno da dođe do zajedničke izjave u pisanom obliku pre početka pristupnih pregovora sa EU, a da do kraja pregovora tačke izjave budu sprovedene u delo“, rekao je Šokenhof na konferenciji za novinare.

„Za nas je važno da dođe do zajedničke izjave u pisanom obliku pre početka pristupnih pregovora sa EU, a da do kraja pregovora tačke izjave budu sprovedene u delo. Dakle, dogovor pre započinjanja pregovora, a realizacija dogovora do okončanja pregovora. To ostavlja određeni manevarski prostor“, rekao je on.

Šokenhof je rekao da „sedam tačaka“ nisu nikakvi novi zahtevi Berlina – već kriterijumi koji su bili predočeni ne samo prethodnoj vladi i parlamentu, već i predstavnicima svih političkih stranaka i političkih grupa u prethodnom sazivu, uključujući tadašnju opoziciju.

“Osim ugovora o odnosima Prištine i Beograda, Nemačka očekuje sprovođenje dosadašnjih dogovora u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali očekuje i dogovor o nastavku dijaloga i izvan predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije. Takođe, Nemačka očekuje početak ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi na severu Kosova i njihovog finansiranja. Kako je rekao Šokenhof, te strukture „tamo postoje nezakonito“, a godišnji finansijski doprinos Beograda je, po saznanjima Berlina, „veći nego onaj doprinos koji Srbija dobija od EU“. Berlin želi i da Beograd kontinuirano utiče na Srbe na severu Kosova da aktivno sarađuju sa Euleksom i Kforom, kao i da doprinese promeni svesti“, navedeno je 2012. godine.

Šokenhof je govorio i o severnom delu Kosova.

“To nije deo Srbije, ali znamo da Beograd tamo ima značajan uticaj… Znamo, takođe, da nova vlada Srbije tamo može još više uticati. Zbog toga očekujemo da Beograd još više upotrebi svoj uticaj i kontinuirano utiče na Srbe sa severa Kosova da oni aktivno sarađuju sa Euleksom i Kforom i da doprinose menjanju svesti“, rekao je Šokenhof.

Godinu dana kasnije, nemački zvaničnik je rekao da je Berlin svestan da ne može da obaveže vlast u Srbiji da prizna Kosovo.

“Ponekad je potrebno pripremiti teren za veoma teške odluke. Zbog toga nismo pomenuli reč ‘priznanje’ Kosova, jer znamo šta to danas znači u Srbiji. Zato smo nastojali da pronađemo drugačiju formulaciju. Međutim, na kraju ovog procesa – i Srbija i Kosovo moraće da budu u stanju da se u političkom procesu nezavisnom jedno od drugog integrišu u EU. To znači da oboje treba da doprinesu stabilnosti i bezbednosti EU, a ne da u nju unesu nerešene sukobe“, rekao je Šokenhof za Radio „Slobodna Evropa“.

Tada je insistirao na tome da “obe zemlje treba nezavisno jedna od druge da odlučuju o svom putu i integraciji u evropske strukture i da Berlin tako gleda na taj sporazum“.

Plan koji je u Beograd 2012. godine doneo Šokenhof, komentarisao je i nedavno ubijeni lider Gi SDP Oliver Ivanović.

“Nemački zahtevi Srbiji su crvena linija koju Beograd ne bi trebalo da pređe. Uslovi koje je Berlin postavio nisu neočekivani, oni reflektuju nemačku poziciju u odnosu na Kosovo. Nemačka je jedna od 22 članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Neki od uslova su neprihvatljivi. Insistiranje na ugovornim odnosom sa Kosovom… To je crvena linija koju ni aktuelna ni bivša vlast ne bi trebalo da pređu ni pod kojim uslovima. Po Ustavu Srbije iz 2006. godine, Kosovo i Metohija su deo Srbije, pa bi prihvatanje nemačke ideje bilo kršenje Ustava“, rekao je Ivanović.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević je tada rekao da je “očigledno da Nemačka i SAD očekuju da nova Vlada Srbije i predsednik Tomislav Nikolić budu kooperativniji u odnosu na bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, čijom spoljnom politikom nisu bili zadovoljni. Do danas je nova vlada imala istu politiku kao i prethodna – i EU i Kosovo, ali očigledno je da ta politika više neće moći da se vodi“.

Tadašnji profesor FPN Predrag Simić, koji je preminuo 2017. godine, istakao je da je Šokenhofov plan “vrhunac zahteva u pogledu Kosova“.

“To je jasan stav šta će se od aktuelnih vlasti u Srbiji tražiti. Srbija je ovim stavljena i pred izbor ili EU ili Rusija. Mislim da je ovakvo naglo zaoštravanje odgovor na signale koje Beograd šalje u poslednje vreme o svom zaokretu prema Rusiji“, rekao je tada Simić.

Podsetimo i da je 2011. godine nemačka kancelarka napomenula da je neophodno ukinuti „paralelne institucije na Kosovu“, odnosno tela koja je kontrolisao zvanični Beograd. To je učinjeno dve godine kasnije, potpisivanjem Briselskog sporazuma, koji je predviđao da se formira Zajednica srpskih opština, ali to do danas nije učinjeno.

O pogledu iz Berlina je nedavno govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da je za Nemačku Kosovo nedeljiva teritorija koja pripada Albancima u Prištini.

 

Autor Spasoje Veselinović

 

Izvor B92, 15. avgust 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u