Evropa mora na sebe preuzeti odgovornost za vlastitu bezbednost, a to znači – i suverenitet. Ovakve izjave su faktički istovremeno došle iz Berlina i Pariza. Drugim rečima: dve ključne zemlje EU žele da promene odnos cele Evrope sa Sjedinjenim Državama. Ali, šta stoji iza ovih uistinu revolucionarnih izjava?
Možda je istovremena pojava i slučajna, ali podudarnost poruka nimalo ne iznenađuje. A ni to što su oni koji su ih obnarodovali – Emanuel makron i Hajko Mas – za to iskoristili nastupe pred diplomatama svojih zemalja. Makron je, da podsetimo, svojima rekao: „Evropa više ne može poveravati svoju bezbednost samo Sjedinjenim Državama. Danas mi sami moramo preuzimati tu odgovornosti garantovati bezbednost, što znači i suverenitet Evrope“.
Potom je – preko Tvitera – ukazao da novi impuls treba dati i „projektu evropske odbrane“, a da u diskusijama o tome treba da učestvuju i Rusija i Turska, radi čega je potrebno i strateško partnerstvo sa njima. Mas je bio blaži na rečima, ali je govorio o istom. Nazvavši SAD „najbližim partnerom“ EU, naglasio je da je Evropi potrebno „novo, izbalansirano partnerstvo sa SAD“. Još je dodao: „Jačanjem evropskog segmenta transatlantskog partnerstva stvorićemo uslove da se EU i SAD mogu osloniti jedna na drugu“.
U autorskom tekstu koji je usledio, Mas je na istu temu napisao: „Davno je bilo vreme da ‘vagnemo’ transatlantsko partnerstvo trezveno i kritički, čak samokritički. Mi predlažemo ideju izbalansiranog partnerstva. Kada SAD budu prelazile crvene linije mi Evropljani treba da istupamo sa kontrategovima. Mi moramo ojačati evropski stub Severnoatlantske alijanse. Treba da stvorimo Evropski savez za odbranu i bezbednost kao sastavni deo transatlantskog bezbednosnog poretka i kao svoj evropski projekat. Samo pod ovim uslovom ima smisla povećavanje rashoda za odbranu i bezbednost“.
Sve što su rekli i Makron i Mas svodi se na isto: Evropa hoće da postane samostalna vojno-politička sila. Faktički: da povrati suverenitet koji joj je bio ograničen nakon 1945. Razlika u tonalnosti nije slučajna. Francuska je nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti, a nemačka – iako je ekonomski moćnija – okupirana od strane Anglosaksonaca i zemlja sa ‘dresiranom’ elitom.
Makron i Mas kao razlog za promene ipak navode isto – američku spoljnu politiku. Francuski predsednik je posebno ukazao: „Partner, sa kojim se Evropa zajedno posle Drugog svetskog rata borila za multilateralizam, odlučio je da okrene leđa zajedničkoj istoriji. Francuska je uvek bila prva protiv takvih poteza… I ja nastavljam tu liniju“.
Nemački ministar spoljnih poslova je naglasio da je Trampov izbor za šefa držav e pokazao da da u Evropi ne poznaju onoliko dobro Ameriku koliko su mislili da poznaju, ali nije pokušao da sve svede na Trampa. Čak je naglasio da su se putevi EU i Sjedinjenih Država počeli razilaziti pre njega.
U nastavku je ukazao: „Danas se balans u odnosima sa SAD može obezbediti samo putem tesne saradnje Nemačke sa Francuskom i drugim Evropljanima u okvirima suverene i moćne Evrope. Evropska unija mora postati osnova međunarodnog poretka i partner svima koji su mu privrženi“.
Ovo je uistinu deklaracija Nemačke i Francuske koje žele da izmene odnose Evrope i Sjedinjenih Država. „Mlađi partner“ želi da postane ravnopravni partner u pitanjima rata i mira, globalne politike i globalne ekonomije. Ne traže raspuštanje NATO, ali unutar njega traže jednaka prava. A sve ovo je – revolucija. Makar i na rečima, zasad.
Krah globalizacije, u vidu u kojem su je forsirali Anglosaksonci, sada je već svima vidljiv. Uostalom, i sam fenomen Trampa je pokušaj spasavanja SAD kao nacionalne države od propasti pod ruševinama ‘vavilonske kule’ globalizacije.
Izvor Fakti, 28. avgust 2018.
