Delovi u slagalici novog Puta svile

Uprkos čitavoj histeriji protiv BRI, i dalje smo u fazi planiranja. Implementacija u stvari počinje tek 2021. i trajaće sve do 2049

Nove puteve svile, prvo poznate kao „Jedan pojas – jedan put“, a onda kao „Inicijativa pojas i put“, pre pet godina pokrenuo je predsednik Si Đinping – najpre u Astani (ekonomski pojas puta svile), a potom i u Džakarti (pomorski put svile).

Mimo akronimskog čistilišta i faktora „izgubljenosti u prevodu“ usled kog nijedno ime ne zvuči „seksi“ na engleskom, ostaje činjenica da će BRI (Belt and Road Initiative) ostati glavni organizacioni koncept kineske spoljne politike u doglednoj budućnosti, i to sve do 2049, odnosno stote godišnjice Narodne Republike Kine.

Vašingtonu je, pod Obamom i Trampom, trebalo gotovo pet godina da formuliše odgovor na BRI. I on se sada u suštini sveo na trgovinski rat. Takav odgovor je pokrenuo i cunami sinofobije koji sa sobom vuče poplavu optužbi: korupcija, zagađenje, mehur ekonomije nekretnina, gradovi duhova i, ne najmanje bitno, šema za „put nikuda“ (isto kako se govorilo i za BRIKS ili Azijsku infrastrukturnu investicionu banku), odnosno neumorno predstavljanje projekta kao „zlog plana“ osmišljenog da osudi naivne siromašne države na beskonačnu dužničku zamku i preuzimanje njihovih resursa.

Pojas i put se, pored toga, odbacuje kao obična podvala za zaobilaženje moreuza Malaka kroz koji prolazi 75 odsto kineskog izvoza i 80 odsto energetskog uvoza. U stvarnosti to je samo jedan od brojnih vektora ovog plana.

POLITIKA ODJAVLjIVANjA IZ „HOTELA BRI“
Hajde da uporedimo napade na BRI sa tri različita dosijea: Malezijom, Šri Lankom i Pakistanom.

Odluka malezijskog premijera Mahatira Muhameda da suspenduje projekte vezane za BRI – 20 milijardi dolara vrednu železnicu duž istočne obale i dva gasovoda vredna preko dve milijarde dolara – ne znači da je cela stvar otkazana. To je ekonomska rekalkulacija.

Malezija je možda u bankrotu zahvaljujući kleptokratiji Nadžiba, ali to nema veze sa BRI. Mahatir je zapravo pojasnio da želi da ojača partnerstvo sa Kinom i lično je naklonjen inicijativi. Ali pre svega on mora da izbalansira državni budžet. Kuala Lumpur će se na kraju vratiti u „BRI mod“.

Isto važi i za jedan od ključnih projekata povezivanja za BRI, odnosno za kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC). Novi premijer Imran Kan je odlučan u nameri da ponovo pregovara o pojedinim uslovima projekta. Još jednom, to je povezano sa lošim upravljanjem prethodne Šarifove administracije i zloglasnom korupcijom pakistanske elite koja izbegava da plaća poreze.

A tu je i slučaj šrilankanske luke Hambantota. Prošle godine je ova luka – čije je funkcionisanje finansirano od kineskih investicija – prepuštena Središnjem kraljevstvu na upravljanje za narednih 99 godina. Ovo nema nikakve veze sa kineskim otimanjem ili nekom vrstom opasno agresivne diplomatije. To je najviše rezultat korupcije i lošeg menadžmenta unutar prethodne vlade Šri Lanke.

Luka Hambantota u Šri Lanci koju je Kina zakupila na 99 godina

Neke od šezdesetak zemalja koje učestvuju u BRI šemi zapravo smanjuju kineske investicije – kratkoročno i srednjoročno – u projektima i industrijama koje se smatraju osetljivim po bilo kom kriterijumu. To ne sprečava prodor kineskih investicija u drugim, manje osetljivim sektorima. To nema nikakve veze sa „diplomatijom dužničkih zamki“.

Lepota koncepta BRI je u tome što je on otvoren i inkluzivan. Za razliku od „Hotela Kalifornija“, možete se ispisati sa liste gostiju „hotela BRI“ kad god poželite. No, oni koji ga ne posećuju se žale – kako je moguće da u njemu „nema jasnog cilja, nema detaljnog plana“? Nije ni čudo da je BRI neshvatljiv za zapadnjačku miopiju.

Detaljno pratim BRI već pet godina – još i pre nego što je otpočeo. Uvek je dobro iznova istaći prvobitnu konceptualizaciju, detaljno iznetu u dokumentima kao što je „Izgradnja, vizija i staza ekonomskog pojasa puta svile“ iz 2014. koji je sastavio Čongjang institut za finansijske studije pri Univerzitetu Ženmin. Uprkos čitavoj histeriji blaćenja BRI, mi smo i dalje u fazi planiranja. Implementacija u stvari počinje tek 2021. i trajaće sve do 2049.

Principi BRI uključuju gore pomenutu otvorenost („nije ograničen samo na zonu drevnog Puta svile, nego je otvoren za sve zemlje“), inkluzivnost („poštovanje svih puteva i modaliteta razvoja koje odaberu različite države“) i „tržiša pravila“.

Nema sumnje da BRI pati od akutnog PR problema, odnosno elementa „izgubljenosti u prevodu“. Hajde da pretpostavimo da je projekat našminkala neka vašingtonska PR firma. Glavni slogan bi verovatno glasio „Azijska povezanost 2050“ ili tako nekako.

Jer to je upravo ono o čemu se ovde radi – o veoma dugoročnom projektu stvaranja ultra složene mreže, kako tvrde, tako i meke, sačinjene od šest glavnih koridora koji bi povezivali Kinu i Evroaziju. To je mnogo više od brzih pruga i gasovoda. On obuhvata finansijske integracije i novu geopolitičku paradigmu.

Apsolutno je nemoguće razumeti složenost BRI bez razumevanja toga kako kinezi razmišljaju. Profesor sa Univerziteta u Pekingu Žaj Kun ga je pre nekoliko godina kvalifikovao kao „mega strategiju predsednika Sija“. To znači da će se finese oko detalja podešavati u realnom vremenu, usput. Dosta je vremena na raspolaganju, a ovo će biti dug put.

INTEGRACIJA ILI NESTANAK
Jedan od tih detalja je i luka al-Dukm, izgrađena duž napuštenog dela obale Omana, odmah nadomak Persijskog zaliva, što znači da je strateški pozicionirana između Azije, Bliskog istoka i afričkih trgovačkih linija duž Indijskog okeana.

Dukm je više milijardi dolara vredno skladište koje ne privlači samo kineske investicije vezane za BRI (uključujući novi deo luke i industrijske zone), nego i one indijske, južnokorejske i saudijske. Nevezano sa kineskim planovima, tu je u fokusu evroazijska povezanost, a omanski sultan to razume.

BRI ne postoji u vakuumu. Ona je deo „globalizacije 2.0“ koju je pokrenula Kina. Pojas i put se uklapaju sa Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom, Novom bankom za razvoj BRIKS, Međunarodnim transportnim koridorom sever-jug, Evroazijskom ekonomskom unijom i Šangajskom organizacijom za saradnju.

Integracija BRI i Evroazijske ekonomske unije će uskoro biti još vidljivija, jer Kina i Rusija nastoje da povežu obe Koreje – teritorijalno, politički i ekonomski – sa evroazijskim hartlendom. Južna Koreja želi da bude deo ovog ogromnog povezivanja jer je Seul uvideo ogromne potencijale trans-korejske železnice.

Čak su i Nemačka i Francuska počele da se na najvišim nivoima pitaju da li bi trebalo da se prikače na evroazijske integracije zajedno sa Rusijom, Kinom, Iranom, Turskom i razvijajućim ekonomijama BRIKS-a, kao i ŠOS-om, BRI-jem i Evroazijskom ekonomskom unijom, ili da jednostavno ostanu proslavljeni taoci hirova jedne hipersile.

Kranovi nad lukom Gvadar u Pakistanu, jednom od ključnih strateških tački kineske Inicijative pojas i put

Do 2025, kada budemo duboko zagazili u implementacionu fazu BRI, nova „velika igra“ će se u potpunosti ticati integracije infrastruktura širom Evroazije, što će obuhvatati 67 odsto svetske populacije. Postojaće samo jedan način da se to zaustavi…

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u