Američki dnevni list Njujork tajms objavio je neočekivana otkrića saradnika CIA. Ranije se u SAD tvrdilo da se Moskva mešala u američke predsedničke izbore 2016. i da će se umešati u kongresne međuizbore 2018. a sada se pojavilo nešto novo.
Njujork tajms je, naime, objavio da američka obaveštajna zajednica ima problema da sazna šta smera Kremlj povodom tih međuizbora koji će se održati u novembru 2018. Faktički: da američka špijunaža nije u stanju da sazna bilo šta o namerama „podmuklih Rusa“. Evo citata iz teksta:
…Sada (naši) važni kremaljski informatori ćute, pa CIA i (naše) druge špijunske mreže nemaju pojma o planovima mister Putina povodom (naših) novembarskih izbora.
Povodom ovoga treba imati u vidu da su američke obaveštajne službe tezu da su državno rukovodstvo Rusije i Putin lično umešani u „napad na američku demokratiju“ formulisale u januaru 2017, a ne tokom izborne 2016.
Povodom ovoga se postavlja i pitanje: ko su to misteriozni „informatori“ CIA koji su radili u Kremlju pa još bili bliski prfedsedniku Rusije? Do januara 2017, šefovi američkih špijunskih mreža su jedino tvrdili da su ruski hakeri izveli upad u servere Demokratske partije. I da su ostavili samo „digitalne tragove“ iza sebe…
A sve tvrdnje da je Kremlj bio na Trampovoj strani i da je radio na raskolu u američkom društvu i podrivanju demokratije u SAD – sve se to pojavilo tek u 2017. godini.
Štaviše, u vreme izborne kampanje u SAD – i Barak Obama i Stejt department su isključivali i samu mogućnost uticanja na izbore u SAD. Poricali su da Rusija uticala i nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora.
Tek u leto 2017-te se pojavila verzija da je Obama još u 2014. bio upozoren da Moskva namerava da „izvrši rušilački uticaj na mnoge zapadne demokratije“, a da Obama iz taktičkih razloga to nije učinio javnim.
Zbog svega, jasno je da Njujork tajms danas iznosi neku alternativnu istoriju. Čak akternativnu onome što je sam taj list objavljivao povodom Trampove pobede.
Glavno neslaganje je ipak u nečemu drugom.
Ministarstvo pravde SAD je 2016. uz podršku FBI dobilo nekoliko dozvola za prisluškivanje saradnika Trampovog izbornog štaba. Ali glavni „dokaz“ protiv Trampa u to vreme bio je dosije koji je sačinio bivši britanski špijun Kristofer Stil. Međutim, taj dosije je kasnije proglašen „sumnjivim“ i najverovatnije sačinjenim uz pomoć Stilovog starog prijatelja Sergeja Skripalja.
Samo, da su u to vreme u FBI i CIA raspolagali šifrovanim podacima kremaljskih `ingformatora` – mogli su lako razotkriti celu mrežu ruskih agenata uticaja oko Trampa i predočiti podatke dobijene od svojih „moskovskih agenata“. Sada se već zna da je Stil uoči američkih izbora 2016. posetio Stejt department, a i da je aktivno kontaktirao sa bivšim direktorom FBI Džejmsom Komijem…
Sada je jasno i da „obaveštajni podaci“ o navodnom ruskom mešanju potiču od nekoliko privatnih lica koja su bila saradnici tajnih službi SAD, možda i britanskih. Danas stvari stoje tako da se Stil krije. Skripalja „čuvaju“ britanske tajne službe. Komi, Endrju Mekejb i drugi akteri „ruske zavere protiv američke demokratije“ mogu biti i krivično gonjeni.
Nije li u ovome objašnjenje zbog čega su CIA i druge američke tajne službe odjednom ostale bez „kremaljskih informatora“? I ruska i američka špijunaža i kontrašpijunaža rade kao i obično. Jedino je `nestala sa radara` agenturna mreža koja je snabdevala Vašington, a preko medija i ceo svet, `pouzdanim podacima` o navodnom `ruskom mešanju`.
Dakako, mogli su neki iz američke špijunaže u svoju muku uputiti Njujork tajms. Samo pre će biti da je nekima upućen signal da traže „nove izvore proverenih informacija“.
Tajne službe Rusije znaju kako treba da pariraju tajnim službama drugih zemalja. Međutim, ima li Rusija pouzdane mehanizme za suprotstavljanje tvorcima medijsko-političkih bajki?
Te bajke su ponekad opasnije od uspešnih dejstava stranih špijunaža.
Uostalom, svi smo svedoci kako su upravo `bajke` tokom protekle dve godine uticale na međunarodne odnose…
Izvor Fakti, 3. septembar 2018.
