Ivan Danilov: Zašto Fukujama više nije optimista

Zapadne elite u javnosti svojih zemalja formiraju uverenost da je Rusija sloboda, tj. da je sloboda za ponižene i uvređene moguća samo tamo gde se umeša Rusija

Britanski novinari ne kriju da su očajni što se svet na koji su navikli ruši pred njihovim očima, a i da su se od toga umorili. Bregzit, koji su im priredili navodno ruski fejsbuk-trolovi, za njih je izvan granica mogućeg i katastrofa.

Trampov dolazak na vlast – takođe tobože uz pomoć Rusije – vide kao katastrofu kolektivnog Zapada koji puca po šavovima, a odnosi na relaciji Vašington-Brisel postepeno počinju da lične na odnose Moskve i Kijeva jer ni u jednom ni u drugom slučaju istorijske veze ne spasavaju od savremenih neprijateljstava.

Još više ih zabrinjava bujanje desnog populizma u samoj Evropskoj uniji, od Italije do Mađarske i Poljske, a sa značajnim uspesima i u Francuskoj i Švedskoj gde su bili zaustavljeni samo vanrednim merama.

Razloge za depresiju pribavljaju im i Vladimir Putin i Si Đinping, a Putin i Rusija, povrh svega, nemaju nameru da kapitupliraju pred zapadnim sankcijama, nemaju nameru da plaćaju za grehe koje im pripisuju Evropljani, niti da vraćaju Krim..

Po merilima zapadne ekspertno-medijske misli, to je nešto kao hodanje po vodi – to jest, ili čudo ili neki trik koji niko ne može da prokljuvi. A Sijeva Kina im je druga tajna i glavobolja jer je očigledan primer da se može napraviti dinamična i funkcionalna ekonomija bez kopiranja zapadnih političkih instituta, što se ranije smatralo nemogućim.

Šta rade sektaši kada njihovu sliku sveta pocepaju na komade? Naravno, traže objašnjenja i smirenje kod svog gurua, a za zapadni svet taj guru je Frensis Fukujama koji je još pre 30 godina postavio dijagnozu da se svetska istorija završila, da je zapadni liberalizam pobedio i da slede beskrajni vašingtonski konsenzus i trijumf zvezdano-prugastih opšteljudskih vrednosti.

Prognoza je, naravno, promašila, ali to nije ubilo Fukujamin autoritet. Zato što on nije prorok već svojevrsni ideološki drag-diler, koji kljuka zapadne malograđane i eksperte prijatnim podilaženjima u zamenu za novac. Zato su njegove usluge opet na ceni.

On sada objavljuje da je otkrio tajne Putina, Trampa, Kine, Bregzita i svih problema sa kojima se sudara savremeni zapadni svet zbog kojih istorija nikako da se završi. Britanski list Gardijan objavio je razmišljanja ovog zapadnog kultnog filozofa i ekonomiste, ali ni novinar koji je sa njim razgovarao – a nije krio da mu je jako naklonjen – nije mogao da u njegovim rečima nađe ništa utešno.

„Kraj istorije“ ne samo da je otkazan nego počinje da izgleda i nemogućim. Iz intervjua je jasno da je guru globalizma proteklih 20 godina potrošio na to da sam shvati šta nije držalo vodu u njegovim prognozama da će „pragmatična liberalna demokratija“, koja je pobedila i nacizam i porazila SSSR u hladnom ratu, dominirati vo vjeki vjekov.

Realnost se pokazala mnogo složenijom. Na istorijskoj sceni se pojavio Putin kojeg u šemi „pobednika Fukujame“ nije smelo da bude, a on je još pokazao `nemoguće` – da radi u interesu svoje Rusije, a ne Vašingtona. Posle Bregzita Fukujama je `zaronio` u zapadnu filozofiju da bi shvatio kako je bilo moguće da Britanci glasaju za „ekonomski štetno rešenje o istupanju iz EU“.

Poražavajuće je što je jedan od najobrazovanijih zapadnih eksperata morao da čita Platona da bi saznao da čovek ima potrebu da bude uvažavan i da bude poštovano njegovo dostojanstvo. Da nije samo „racionalni potrošač“.

Fukujama iz svega sada izvodi zaključak: ako se o neku grupu stalno brišu noge, a ona ponižava, ti ljudi mogu u nekom momentu odlučiti da se osvete.

Sam Fukujama je šokirnom britanskom novinaru objasnio da oni koji su glasali za Bregzit uopšte nisu glupani, da su pretpostavljali da će njihovo glasanje imati negativne ekonomske posledice i za njih lično, ali da su bili spremni da plate i veliki ceh za očuvanje svog kulturnog identiteta jer nisu želeli da nestanu u nekontrolisanim migracionim tokovima.

Guru globalista je objasnio da se nešto slično dogodilo i u SAD. Sasvim konkretno: da se među običnim belim i konzervativnim biračima proširila subverzivna misao – ako sve manjine, od seksualnih do etničkih, imaju privilegije od države, zašto mi (beli i konzervativni) ne bismo izabrali za šefa države nekoga ko bi nama dao privilegije?

Upravo ovakva interpretacija onoga što se zbiva pokazuje zbog čega na Zapadu ovako uporno traže ruski trag i u Bregzitu i u Trampovoj pobedi…

Za Rusiju je to kratkoročno veoma loše (uglavnom zbog sankcija), ali je veoma dobro u perspektivi jer same zapadne elite u javnosti svojih zemalja formiraju tvrdu uverenost da je Rusija sloboda. I da je sloboda za ponižene i uvređene moguća samo tamo gde se umeša Rusija.

Ne govori tek tako Fukujama da sada više nije preveliki optimista.

Istina je: džina slobode biće teško vratiti nazad u bocu. Fukujamina medijska bajanja u tome teško da išta mogu izmeniti.

 

Izvor Fakti, 18. septembar 2018.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u