Biljana Mitrinović: Igra na malom prostoru

Ako nećeš da daš dva odsto BDP-a za NATO, moraš da se pridružiš SAD, Britaniji i Francuskoj i nekog sledećeg puta bombarduješ Siriju. Ili koga već bude trebalo

Tumaranje EU po hodnicima nerešenih problema nastavljeno je i na neformalnom samitu u Salcburgu. Tereza Mej se vratila u London s paketom odbijenih predloga za Bregzit. „Gardijan” je napisao da je premijerka ponižena, dok je „San” bes zbog stava EU pokazao opisavši lidere EU kao „prljave pacove”.

Drugi veliki problem – migranti – nije se pomerio s mrtve tačke. Predlog sa samita EU iz juna o povećanju pripadnika granične policije Fronteks sa simboličnih 1.600 na 10.000, sa zadatkom da čuvaju granice EU, nije „prošao” na ovom susretu. Ustupanje suvereniteta, što je prošli put pomenula Angela Merkel, stara je Orbanova tema: „Kada su shvatili da nećemo primiti migrante, onda pokušavaju da ih uz pomoć granične policije sami propuste u naše države.” Slovački i češki premijeri su takođe protiv: neka EU da taj novac svakoj članici pa neka same ojačaju granice. Češka spoljnu granicu EU ima samo na međunarodnim aerodromima, a Slovačka nepunih 200 kilometara s Ukrajinom.

To, naravno, neće proći. Makron je odlučno rekao da nema više „a la kart” EU: ko neće Fronteks, ko neće migrante, a hoće samo novac iz fondova – moraće van Šengena. Orban, protiv koga je Evropski parlament izglasao pokretanje kaznenog procesa koji može da završi gubitkom prava glasa, ove nedelje je po drugi put bio u Moskvi u poslednja dva meseca. Dok se bije predizborna bitka za nove ljude na čelu evropskih institucija u maju iduće godine, Orban dogovora s Putinom nove energetske projekte i novi krak „Turskog toka”.

OTKUP
Što se tiče američkih sankcija evropskim firmama koje učestvuju u projektu „Severni tok 2”, ove nedelje smo saznali da se Nemačka „otkupila”. U znak „dobre volje” prema SAD odlučeno je da će u narednih četiri-pet godina, negde u Nemačkoj, biti izgrađen terminal za tečni gas koji SAD izvoze. Zauzvrat – neće biti sankcija. Čak će nemački koncern koji učestvuje u gradnji ruskog cevovoda, raditi i na izgradnji terminala za tečni gas. Ako hoćeš jedan posao, moraš da „odradiš” i drugi. Ako nećeš da daš dva odsto BDP-a za NATO, moraš da se pridružiš SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj i nekog sledećeg puta bombarduješ Siriju. Ili koga već bude trebalo.

Poljski predsednik razume taj političko-finansijski biznis. Za dve milijarde dolara, infrastrukturu i zemljište, ponudio je Amerikancima da oforme stalnu vojnu bazu. Iako je Pentagon razmatrao različite varijante preseljenja baze „Ramštajn” iz Nemačke, odluka nije doneta. Ipak, prilikom posete Beloj kući Andžej Duda nije krio svoje oduševljenje. U takvom tonu je izneo i predlog da se baza zove „Fort Tramp”, što je sigurno prijalo američkom predsedniku, ali jednačina za uspostavljanje stalne baze ima još mnogo ozbiljnih faktora i nagodbi na višem svetskom nivou.

SAD-KINA
 U američko-kineskom trgovinskom ratu ne samo da se često povećavaju tarife, nego će, po proceni osnivača korporacije „Alibaba”, ovaj rat trajati narednih 20 godina. Američki državni sekretar Majk Pompeo je pre nekoliko dana rekao da je Kina veća pretnja po SAD od Rusije ako se uzmu u obzir rizici za nastavak ekonomskog rasta Amerike. Potom su usledile sankcije Kini zbog saradnje s Rusijom u vojnoj oblasti i uzvratne pretnje. Bela kuća je objasnila da su sankcije izazvane kupovinom ruskih „suhoja 35” u decembru prošle godine i raketnih sistema S-400 u januaru ove godine. Obe transakcije su obavljene posle stupanja na snagu antiruskih sankcija. Izuzev činjenice da je ciljao Moskvu, a pogodio Peking, Vašington će na ovaj način steći neprijatelje i među prijateljima. Naravno da su im sankcije dobrodošle kao dodatni pritisak na Kinu, ali šta uraditi s Turskom, Indijom i Katarom, koji su takođe zainteresovani za protivraketni sistem S-400? U dugotrajnom ratu sankcijama Rusija preduzima ozbiljne korake u smanjenju zavisnosti o dolaru, kupuje zlato i smanjuje kupovinu hartija od vrednosti. Neprijatelji obično znaju na čemu su, a s prijateljima nikada nije sigurno gde mogu da završe.

MACUTAKE
Obrt na korejskom poluostrvu malo ko je očekivao. Vojni sporazum Severne i Južne Koreje na marginama samita lidera Kim Džong Una i Mun Džae Ina znači kraj trogodišnjeg rata (1950–1953) i možda kraj 70-godišnjeg neprijateljstva. Od najomraženijeg čoveka na svetu Kim i njegova supruga su postali medijski eksponirani i politički korisni. Kim traži novi susret s Trampom, poziva Pompea na razgovore o nuklearnom razoružanju u Pjongjang, najavljuje da će trajno ukinuti svoje ključne nuklearne raketne objekte u prisustvu svedoka. Igra traje. Čak i u malim gestovima. Dve tone Kimovih skupocenih pečuraka, koje su avionom stigle u Seul, biće podeljene članovima razdvojenih porodica koje nisu mogle da se sretnu sa svojim rođacima u Severnoj Koreji.

 

Izvor Politika, 23. septembar 2018.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u