Uprkos velikim očekivanjima vlade u Skoplju, Evropske unije, SAD i NATO-a, makedonski referendum o novom imenu države juče nije uspeo budući da je privukao samo 36 odsto, odnosno oko 600.000 glasača na birališta.
Više od 1,8 miliona stanovnika Makedonije imalo je juče priliku da se na 3.480 biračkih mesta u 80 opština izjasni o pitanju: „Da li ste za članstvo u EU i NATO-u s prihvatanjem dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke?” Na birališta je, prema navodima Državne izborne komisije (DIK), izašlo 36,1 odsto birača. Od 94,65 odsto obrađenih glasova, na referendumsko pitanje „za” je odgovorilo 91,4 odsto glasača, a „protiv” 5,7 odsto.
Ovakav ishod su i vlast i opozicija praktično protumačili u svoju korist: prvi su se usredsredili na rezultate izjašnjavanja, ističući da bi volja građana morala da budu sprovedena u parlamentu, dok su se drugi „uhvatili” za nisku izlaznost, tumačeći je kao politički krah vlade Zorana Zaeva.
Referendum je inače bio raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući, i bio bi proglašen uspešnim da je na njega izašlo više od 50 odsto građana (903.169 ljudi) upisanih u birački spisak (50 odsto plus jedan). Dogovor Makedonije i Grčke, koji se navodi u referendumskom pitanju, tiče se sporazuma koji su u junu postigle vlade Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, kojim je predviđeno da Makedonija imenu doda geografsku odrednicu „severna”, uz predviđene garancije za makedonski jezik i nacionalni identitet. Uspešan referendum i ustavne promene do kraja ove godine, koje garantuju promenu naziva države u „Severna Makedonija”, uslov su za makedonsku integraciju u EU i NATO, što je Grčka godinama blokirala, zahtevajući da se najpre reši međusobni spor oko naziva. Slabim odzivom glasača, planovi zvaničnog Skoplja, EU i NATO-a da se na Balkanu registruje još jedna članica „briselske familije” i alijanse sada deluju neizvesno.
Ali, sudeći po izjavi Zorana Zaeva posle zatvaranja birališta, i ova skromna trećina izašlih birača bi mogla da dovede do preimenovanja države, a prečica za to bi bio – parlament. Makedonski premijer je, naime, sinoć u toku brojanja glasova istakao da će, ukoliko se ispostavi da je većina glasala „za”, njihova volja biti sprovedena u Sobranju, gde mu je za to potrebna dvotrećinska većina. U suprotnom, dodao je, uslediće vanredni parlamentarni izbori u novembru. Dodao je i da neće podneti ostavku koju je najavio ako referendum ne uspe.
„Očekujemo da članovi (opozicione) VMRO-DPMNE poštuju demokratsku odluku, a u suprotnom treba upotrebiti drugu alatku, a to su prevremeni parlamentarni izbori”, rekao je Zaev, koji je posle zatvaranja glasačkih mesta telefonom razgovarao i s grčkim kolegom Aleksisom Ciprasom. Kako je prenela MIA, pozivajući se na grčke medije, tom prilikom Cipras je pohvalio Zaeva zbog „hrabrosti i odlučnosti da nastavi sa sprovođenjem dogovora”.
Zaeva su sinoć „s boka” podržali i predsednik makedonskog Sobranja Talat Džaferi, koji je rekao da je rezultat referenduma postavio „temelje buduće Makedonije”, kao i lider Demokratske unije Albanaca Ali Ahmeti, rekavši da upravo parlament sada treba da donese važnu odluku o dogovoru s Grčkom. Podrška albanskih političara izjašnjavanju ne treba da čudi jer je i premijer Albanije Edi Rama otvoreno pozivao sunarodnike koji žive u Makedoniji da na biralištima podrže promenu imena te zemlje.
Ali, sudeći po reagovanju opozicije, izvesnije je da će građani uskoro ponovo birati poslanike u Sobranju. Naime, lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je ocenio da se Makedonija juče izjasnila protiv Sporazuma s Grčkom o imenu.
„Ovde žive Makedonci, naš identitet je makedonski, naš jezik je makedonski, naši preci su bili Makedonci”, rekao je Mickoski, koji je ocenio da je referendum poraz Sporazuma s Grčkom, ali i „kriminalnog vladanja vlasti”.
Upitan da li će prihvatiti prevremene parlamentarne izbore koje je nagovestio Zaev, on je odgovorio da makedonski premijer ne treba da bavi time, već da se priprema za političku penziju.
Za to vreme, protivnici referenduma su u centru Skoplja uveliko slavili. Oko hiljadu pristalica bojkota su još u toku glasanja ispred Sobranja postavili binu, nosili državne zastave i pevali patriotske pesme. Na skupu je predsednik Svetskog makedonskog kongresa Todor Petrov pozvao na poništenje dogovora Makedonije i Grčke i zatražio krivičnu odgovornost šefa makedonske diplomatije Nikole Dimitrova, koji je taj sporazum potpisao. Koliko je ideja bojkota i inače bila rasprostranjena u Makedoniji, osim jučerašnjih rezultata, svedoči i to što je predsednik te države Đorđe Ivanov unapred najavio da neće glasati na referendumu.
Da referendum nije uspeo, ocenio je direktor izborne komisije Oliver Drekoski, koji je rekao da nije obezbeđena izlaznost od 50 odsto, koliko je bilo neophodno da bi bio validan.
„Jasno je da ovim referendumom odluka nije doneta”, kazao je Drekoski, a prenosi Rojters.
S druge strane, iz Brisela je stigao tvit Johanesa Hana, u kojem je ovaj komesar EU poručio da, posle referenduma, očekuje od svih političkih lidera da poštuju „ovu odluku”. „Čestitam građanima koji su glasali na današnjem konsultativnom referendumu i iskoristili svoje demokratske slobode. Sa značajnim brojem glasova ’za’ postoji široka podrška za Prespanski sporazum i evroatlantski put te države”, naveo je Han na „Tviteru”. Iz EU su, inače, poručili da će se o referendumu zvanično oglasiti saopštenjem u ponedeljak, kad se objavi izveštaj kancelarije OEBS-a, koja je nadgledala sprovođenje izjašnjavanja.
Ishod je pozdravio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, pozivajući sve političke lidere u Makedoniji da se ponašaju konstruktivno i odgovorno.
U međuvremenu, sinoć se oglasilo i grčko Ministarstvo spoljnih poslova, uz ocenu da je rezultat izjašnjavanja građana Makedonije kontradiktoran i da je veliki broj građana rekao „da”, ali da to nije u skladu s izlaznošću.
„Veliki deo građana susedne države je podržao sporazum (s Grčkom). Ipak, značajan deo njih je prema njemu bio skeptičan. Grčka poštuje izbor građana Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Dalji koraci zahtevaju trezvenost svih strana, bez izuzetka, da bi pozitivan potencijal Prespanskog sporazuma bio očuvan”, navodi se u saopštenju, u kojem se dodaje da to ministarstvo „pažljivo prati razvoj događaja u prijateljskoj državi”.
Inače, makedonski referendum nadgledalo je rekordnih 12.500 posmatrača od kojih su 493 iz inostranstva. Za izveštavanje o referendumu akreditovano je 83 strana novinara iz 32 medija. Oko biračkih mesta bilo je primetno prisustvo policije, a ranije je najavljeno da će red na referendumu održavati više od 6.000 policajaca. Ministar policije Oliver Spasovski najavio je da će biti kažnjavano svako onemogućavanje i sprečavanje građana da se izjasne. Pa opet, glasanje nije proteklo bez nepravilnosti kao što su takozvani bugarski voz (zamena glasačkog listića već zaokruženim), nagovaranje na glasanje i neovlašćeno snimanje birača, uz još neke sitnije „prekršaje”, preneo je portal „Makfaks”, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova u Skoplju.
Izvor Politika, 1. oktobar 2018.
