Internet je omogućio dvosmerno medijsko opštenje. Urednici više nisu gospodari medija u komunikacinom postupku, jer u njemu aktivno učestvuje javnost, a pojavili su se i novi načini zloupotrebe komunikacionog postupka. Ove činjenice su podigle značaj astroturfinga toliko da su bezbednosni razlozi naveli vlade moćih država da formiraju jedinice za borbu na internetu.
OSNOVNO O ASTROTURFINGU
U teorijskom smislu pojam astroturfinga je u suštini vrsta manipulacije javnom svešću (na Zapadu radije kažu „kreiranje“ stava, ili mišljenja javnosti) kojom se publika uverava da postoji određeni prirodni opšti stav javnosti, a u stvari se radi o veštački izazvanom, razvijenom, unapred određenom i nametnutom stavu male grupe ljudi.
Iako se „kreiranje“ javnog mnjenja može dovoditi u vezu sa antičkom retorikom, verskim govorništvom i esejistikom modernog doba, osnov ove pojave izložen je u radovima Gistava Lebona(Francuska) i Vansa Pakarda (SAD). Ne sme se zaboraviti, Lebonovu doktrinu i američku praksu marketinške propagande radi političkih ciljeva prvi je u istoriji praktično spojio Jozef Gebels. Nešto pre nacista, medijsku manipulaciju svešću su radi političkih ciljeva pre svih pokušali da razviju propagandisti Lenjinovog doba SSSR, koristeći dostignuća ruske moderne, ali je taj pokušaj brzo zamro.
Dakle, radi se o opsežnoj operaciji manipulacije svešću. Iako je pojava znatno starija od interneta, naša javnost uopššte nije imala pojma imala o astroturfingu dok se nije pojavila mogućnost brzog postavljanja komentara na elektronskim društvenim mrežama i komentarisanja tekstova. Ova pojava je razvila mogućnost neograničenog anonimnog komentarisanja tekstova na društvenim mrežama i elektronskim autorskim tekstovima. Elektronski mediji, pojava, blogova, komentatora i društvenih mreža su doveli do naglog razvoja i mešanja medijskih uloga, pošto se menadžment uređivanja medija odjednom našao pod istovremenim pritiskom imenovanih i potom sve češće neimenovanih učesnika iz publike koji mogu da utiču na promenu stava čitaoca, emocije i opšteg utiska objavljene informacije.
Ovo je u suštini predstavljalo nov komunikološki problem, koji je donedavno bio pod potpunom kontrolom urednika. Radi se o tome da je razvojem elektronskih medija sasvim razbijena komunikološka koncepcija u kojoj su urednik, kolumnista i novinar bili aktivni učesnici i nosioci procesa prenosa informacije po utvrđenom pravcu, u smeru ka čitaocu, u postupku koji nije mogao biti dvosmeran. Stvari su se iz korena promenile, pa se dešavalo da sposobni astrofurferi komentarima i postavljanjem drugih sadržaja čak sasvim preokrenu smisao informacije ili njen utisak, ali i da to čitaocima predstave kao „stav javnosti“, „većine“ ili čak „opšti stav“.
ASTROTURFING NA INTERNETU
Subjekte koji vrše astroturfing (Astroturfing) na internetu nauka naziva astroturferima (kod nas se pogrešpno nazivaju „botovima“ internet bot), što je žargonski izraz za softverske robote, programirane kibernetske entitete koji autonomno deluju u zadatom cilju). Međutim, pošto je astroturfing stariji od interneta, astroturferi su pre pojave interneta i društvenih mreža nazivani grassroots.
U određenom, komercijalnom i političkom cilju, sponzori su organizovali grasrutere u front-grupe (front groops), odeljke većih jedinstvenih front organizacija (front organisations) preko kojih je njihov rad konačno kontrolisan od strane sponzora. Astroturfing je, menadžerski gledano, deo složenije celine – lobiranja (lobbying) i deo je opresivnog grupnog rada (oppresive group work) o kojem je neposredno dostupna impozantna literatura na engelskom jeziku. Ne sme se nikad zaboraviti da nauka astroturfing bez izuzetka smatra agresivnim vidom lobiranja. To je vid viralnog postupanja u komunikologiji i marketingu.
PAPETERI (TZV. „BOTOVI“), NjIHOVA TEHNIKA RADA I TERMINOLOGIJA
Operativna tehnika u astroturfingu podrazumeva stupanje astroturfera u namenjenu mu ulogu glumljenja osobenog identiteta. Na internetu se uloga propagandiste u astroturfingu naziva „lutkar“ (puppeter) a kod nas uobičajeno „bot“, jer je svaki poseban identitet pod kojim lažno nastupa nazvan sockpuppet po lutki u dečjem pozorištu koja se kao rukavica navlači na ruku u predstavama dečjeg pozorišta. Takav propagandista može igrati više identitetskih uloga, a po potrebi može nastupati anonimno, pod šifrom (nickname), lažnim imenom ili glumiti konkretnu postojeću ličnost, čak preuzeti ime, fotografiju i druga identitetska obeležja konkretno postojećeg lica koje o tome nema pojma. Poslednje se ponekad vrši u negativnoj političkoj propagandi i ume da bude veoma iritirajuće i da postane krađa ličnog prava. Ipak, uprkos mogućnosti skrivanja IP adrese putem proxy programa, na kraju se ipak može locirati i identifikovati onaj ko zloupotrebi tuđ identitet. Posledice mogu biti različite, od hakerskih mera do krivičnog gonjenja.
Astroturferi propagandisti na internetu su se najpre pojavljivali kao anonimni blogeri, upotrebljavajući mogućnost komentarisanja u formi internet dnevnika (blog). Iako blogovi i danas postoje, njihova uloga u astroturfingu je brzo prevaziđena i blogovi se dalje koriste u sasvim druge svrhe. Korak dalje su omogućili internet forumi i društvene mreže gde se mogla voditi neposredna diskusija pod skrivenim i lažnim idetitetom. Propagandisti za astroturfing na internetu od tada često stvaraju mnoštvo prividnih identiteta (sockpuppets), pa u cilju stvaranja iluzije diskusije i režiraju prividne rasprave. Ovo može biti vid false flag marketinga.
Uspešni propagandisti u stanju su da na mreži izvedu simulaciju napada kojom odstranjuju iz diskusije nepoželjnog sagovornika (Sybil attack). Po uspehu takvog napada (uspeh je odstranjenje ili preumljenje neprijatnog i nepodobnog diskutanta), napad se završava emocionalno opuštajućom diskusijom. Važno je stvoriti privid saglasnosti diskutanata, kako bi se olakšalo proturanje podobnog stava simulacijom velike podrške diskutanata. Ovaj način se naziva Ballot stuffing. Nauka o marketingu taj način smatra marketinškm tehnikom, naziva je stealth marketing i podvodi je pod širi pojam guerilla marketing.
Veoma uspešni propagandisti u astroturfingu stvaraju lažne identitete da bi ih koristili dugotrajno i sveobuhvatno, pa postaju prepoznatljivi na internetu. Takve identitete nazivaju Strawman sockpuppet, od Straw Man – strašilo). Oni imaju važnu ulogu, naročito kada se u sukobu različitih grupa propagandista za astroturfing na internetu sudare ekipe koji zastupaju sukobljene interese različitih sponzora. Strawman sockpuppet kao propagandista za specijalne akcije tada po potrebi može da bude uporebljen kao entitet za menadžersku ulogu, koji trenutno operativno koordiniše rad nižih propagandista i za potrebe diskusije, i radi interesa zajedničkog sponzora operacije. Za slučaj neuspeha u cilju uspostavljanja kontrole nad diskusijom i nametanja stavova, uporno skreće temu i zamenjuje teze (trolling) kako bi diskusiju obesmislili.
Postoje i posebni specijalisti za ovaj vid kontra-propagandne borbe, koje nazivaju internet trolovima (Internet troll). Ovo kontra-propagandno dejstvo je vid kriznog menadžmenta u onlajn komunikaciji kada ona dospe van uobičajene kontrole sponzora astroturfinga.
Postoje i takvi „sockpuppets“ koje koriste agenti od uticaja, odnosno agenti-provokatori. Sva tehnika operativnog učešća u diskusiji ovih propagandista je veoma agresivna, prvenstveno utiče na emociju diskutanata i publike. Posebno agresivan vid napada na diskutanta je učestalo vređanje nepodobnog komentatora, korišćenja sofizama, citata izvađenih iz konteksta, zamene teza i drugih trikova demagogije i eristike, u cilju izazivanja preumljenja protivnika, njegovog povlačenja iz diskusije ili drugog vida ponašanja koji bi im bio koristan. Takav napad uz veliko mnoštvo sokpapeta se naziva sajber-streljanje (Cyberbullying) protivnika.
Naravno, u ovakvim dirigovanim uslovima obični diskutanti na internetu, mimo političke koordinacije, mimo ciljeva lobista i sponzora počinju da se i sami ponašaju nalik papeterima. Njih pravi profesionalni papeteri nazivaju mit-papeterima (meat puppets, vrlo blisko smislu našeg izraza „pijun“). Njihovo stanje je posledica „zaraze“ političkom propagandom, o kojoj govori još Gistav Lebon. Učesnici koji se suprotstavljaju astroturferima i očuvaju lično stanovište u diskusiji na internetu, često potpuno nesvesno prihvataju agresivne tehnike suprotne strane. Iskusni stroumen sokpapeteri prepoznaju tu situaciju, pa ovakve diskutante često upotrebe kao korisne idiote (Useful idiot) ili marionete (Shill) u diskusiji.
Veliki pravni sistemi, naročito anglosaksonski, davno su doneli propise protiv astroturfinga.
TEORIJA O ASTROTURFINGU:
U SAD se teorijom astroturfinga bavi uglavnom grupa naučnika na univerzitetu u Indijani (Tomas Lajon, Džon Maksvel i drugi) još od 2002. Značajna je studija Džerija Mekija iz San Dijega iz 2008. Godine. Ketrin Galager je 2014. takođe objavila značajan rad o astroturfingu.
Prvo istraživanje kod nas objavila je Beogradska otvorena škola 2007. godine. Dalibor Petrović, sociolog sa Saobraćajnog fakulteta pisao je o internetu sa tematskom orijentacijom na personalno umrežavanje 2008. Godine. Kod nas je prvi naučni zbornik na ovu temu (Internet i društvo) objavljen tek 2014. Godine. Značajan je rad kojeg je objavila Nikolina Ljepava. Centar za nove medije i Fond za otvoreno društvo su izveli socijalni eksperiment o Atroturfingu preko društvenih mreža početkom 2015. g, kako bi istražili mogućnost upotrebe astroturfera na internetu, pod nazivom „botovi“.
Izvor ceopom-istina.rs, 30. septembar 2018.
