Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija vojno neutralna i da će taj status „ljubomorno čuvati”, ali da je to neće sprečiti da ostvari dobru saradnju sa NATO.
„Mnogi su pitali: ‘A šta će vam NATO, i zašto sa njima razgovarate?’ Srbija je vojno neutralna i ljubomorno će to čuvati, ali dobro sarađuje i sarađivaće sa NATO. Srbija je u poslednjoj fazi prihvatanja IPAP plana za period 2018-2020, jer hoćemo i želimo da imamo dobre odnose sa tim savezom zbog budućnosti naših građana, bez obzira na bolna sećanja”, rekao je Vučić na otvaranju međunarodne terenske vežbe „Srbija 2018” u Mladenovcu.
Vežba „Srbija 2018” održava se od 8. do 11. oktobra na području Mladenovca, Sopota i Aranđelovca, uz učešće 2.000 ljudi iz 38 zemalja. Vežbu organizuju Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i NATO agencija Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije.
Vučić je zahvalio generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu, koji je u poseti Srbiji, zbog toga što su prethodnih dana razgovarali o brojnim temama ali što on nijednog trenutka nije želeo da utiče na odluku gde Srbija želi da bude u budućnosti.
Predsednik Srbije je učesnicima vežbe poželeo uspeh i preneo im svoje zadovoljstvo zbog toga što se radi o jednoj od najvećih vežbi tog tipa u kojima ekipe iz 38 zemalja zajedno rade i spremaju se da pruže međusobnu pomoć u slučaju nepogoda i nesreća.
„Ovde je reč o spasavanju života ljudi i međusobnoj pomoći. Srbiju su 2014. godine pogodile velike poplave i one su nam pokazale značaj međunarodne saradnje. Tada je pomoć stigla iz 14 zemalja a mnogi od tih odvažnih ljudi i sada su sa nama i ja im zahvaljujem”, rekao je on.
Vučić je rekao da upravo zbog toga i Srbija ima dužnost da drugima pomogne kada ih snađu nevolje i dodao da je to zahtevan i kompleksan zadatak koji traži koordinaciju, spremnost i međusobnu saradnju.
STOLTENBERG: ŽALIM ZBOG NEVINIH ŽRTAVA 1999. GODINE
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da taj vojni savez u potpunosti poštuje neutralnost Srbije i činjenicu da ne postoji težnja za ulaskom u Severnoatlantsku alijansu i još jednom izrazio žaljenje zbog, kako je rekao, nevinih žrtava u bombardovanju 1999. godine.
Nakon otvaranja međunarodne vežbe „Srbija 2018” u Mladenovcu, Stoltenberg je rekao da je svestan kontroverzi koje prate NATO u Srbiji zbog bombardovanja 1999. godine i da taj rat i dalje predstavlja bolno sećanje za mnoge, naročito za one koji su izgubili nekog bliskog.
Stoltenberg je rekao da žali zbog svakog nevinog izgubljenog života i ponovio da je ideja te akcija bila da se zaštite civili.
Prema procenama, u NATO bomabardovanju 1999. godine poginulo je oko 1.000 vojnika i policajaca i oko 2.500 civila.
„Prošlost ne možemo da zaboravimo, ali možemo da idemo dalje u budućnost”, rekao je Stoltenberg i dodao da partnerstvo donosi korist i Srbiji i NATO, a takođe je podsetio na sve zajedničke programe koji su obavljeni u prošlosti, poput uništavanja mina i viška naoružanja, prekvalifikaciju viška vojnog kadra i drugo.
On je ponovio da je NATO posvećen bezbednom i sigurnom okruženju za sve na Kosovu, uključujući i Srbe i da je dijalog Beograda i Prištine najbolji okvir za pronalaženje rešenja za sve zajednice.
Stoltenberg je rekao da je NATO svuda na Zapadnom Balkanu posvećen miru i stabilnosti i da su zemlje članice NATO veliki investitori koji doprinose privrednom rastu Srbije, javlja Beta.
VUČIĆ: MORAMO DA PORADIMO NA ODNOSU SA NATO
Moramo više da radimo na odnosu prema NATO, s obzirom na to da unapređujemo saradnju s tom Alijansom, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je istakao da to ne znači da Srbija više neće biti vojno neutralna zemlja.
Vučić je rekao novinarima da u srpskom narodu postoji niska popularnost prema pitanju saradnje sa NATO i da je to, pre svega, zbog onog što se dešavalo 1999. godine, kao i prethodnih nekoliko godina na KiM.
„Ali, iz našeg ugla, na racionalnom nivou, zadovojni smo našom saradnjom. Tu se radi više o emotivnim i psihološkim pitanjima, uglavnom zbog 1999. godine i pitanja KiM. To je pravi razlog, a sve ostalo je manje ili više sporedna pojava, ali ovo je nešto na čemu moramo da radimo. Mi unapređujemo našu saranju, Srbija je vojno neutralna zemljla i nemamo težnju da postanemo deo bilo kakvog vojnog saveza”.
Vučić je naglasio da možemo da imamo ogroman uticaj u različitim oblastima u saradnji sa NATO, poput onog što smo videli danas na vežbi za vanredne situacije i kako da unarpedimo našu saradnju sa NATO kada je reč o toj oblasti.
Predsednik Srbije je kazao da će Srbija to činiti i u budućnosti i da ćemo posle nekog vremena da stvari postavimo na malo racionalnijoj osnovi. Naglasio je da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg po treći put izrazio najdublje saučešće srpskim žrtvama iz 1999.
„To je veoma važna poruka za naš narod i nadam se da će naš narod to veoma ceniti. Nema nijedne osobe u ovoj zemlji koja mrzi Stoltenberga. Srbi ne vole baš sve oko 1999. i šta se dešavlao na KiM proteklih godina, ali mislim da ako bi Stoltenberg bio prisutniji ovde, to bi dobar put da unapredimo našu saradnju i na ovom emotivnom i psihološkom nivou”, naveo je Vučić, javlja Tanjug.
GENERALNI SEKRETAR NATO: OVO NIJE VOJNA VEŽBA
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da vežba spasavanja u vanrednim situacijama „Srbija 2018”, nije vojna vežba već vežba civilne spremnosti.
„To je platforma za one koji prvi reaguju da jedni od drugih nauče kako bi stekli prava iskustva zajedno i kako bi se bolje pripremili za vremena u kojima se suočavamo s apravim životnim vanrednim situacijama”, rekao je Stoltenberg u Mladenovcu i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na ličnom doprinosu da bi ta vežba bila ostvarena.
Stoltenberg je napomenuo da je od „vitalnog značaja” da učinimo sve kako bismo bili dobro pripremljeni i prilika da se testiraju nova sredstva za otklanjanje posledica prirodnih katastrofa kao što je veštačka inteligencija, virtuelna stvarnost i sistem za incidente napredne generacije. To su i „tehnologije koje mogu da unaprede način komunikacije i kako da koordiniramo naše reakcija bez obizira na to sa kakvim se izazovima suočavamo”, rekao je on.
„Srbija 2018 jeste vežba koja je i test. Ona pokazuje naše snage i naše slabosti. Ona će nam omogućiti da zajedno učimo i da se zajedno bolje slažemo. Takođe ona je veliki primer kako parterstvo sa NATO-om može da donese konkretne benefite Srbiji, NATO-u i celom regionu”, rekao je Stoltenberg.
On je objasnio da iskustvo stečeno na prethodnim vežbama pomoglo da se spasu hiljade života, a da će lekcije koje „naučimo danas pomoći da spasemo u narednom periodu više života”. Generalni sekretar NATO Jan Stoltenberg i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovali su otvaranju najveće vežbe spasavanja u vanrednim situacijama „Srbija 2018”.
DOGOVORENA KOMUNIKACIJA SA STOLTENBERGOM U KRIZNIM SITUACIJAMA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je molio generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da ne smanjuje misiju KFOR na Kosovu i Metohiju, i da se sa njim dogovorio da, kada dođe do krizne situacije, može svakog trenutka da stupi s njim u kontakt, javlja Beta.
„U svakom trenutku, za nekoliko minuta mi ćemo moći da stupimo u kontakt sa Stoltenbergom i da razgovaramo o nastalim problemima”, kazao je Vučić u Mladenovcu gde je održana vežba „Srbija 2018”.
Dodao je da mu je „danas mnogo lakše”, jer će Srbija sada na „najbrži način moći da pomogne u zaštiti stanovništva”. Vučić je kazao da je KFOR sada jedina zaštita za srpski narod na Kosovu, zbog čega je zatražio od Stoltenberga da se ne ona smanjuje. On nije precizirao da li je to ispunjeno, ali je kazao da je o Kosovu sa generalnim sekretarom NATO-a „dugo razgovarao”.
STOLTENBERG: NEMA PLANA B ZA MAKEDONIJU, NITI ALTERNATIVE
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da Makedonija ima priliku koja se događa jednom u životu i da može postati članica samo ako prihvati sporazum o rešenju spora sa Grčkom oko imena države.
„Črvsto verujem da, kada govorimo o bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, šta treba da uradi sada jeste da treba da odluči makedonska vlada o daljim koracima. Na vladi i skupštini je da donesu odluke. Da odluče kako će ići napred, kako da reaguju na referendum i sve političke implikacije i posledice koje je doneo”, objasnio je on.
Stoltenberg je naglasio da, ako demokratske institucije u Skoplju, odluče da sprovedu u potpunosti sporazum sa Grčkom onda je NATO sa svoje strane spreman da prihvati Makedoniju kao svog 30 člana i to brzo.
„Možemo brzo da pristupimo potpisivanju protokola o pristupanju, ubrzo po promeni imena. Na demokratski izabranim institucijama Makedonije je da li će prihvatiti i primeniti sporazum o imenu. Mi smo spremni da prihvatimo Makedoniju kao novog člana”, ponovio je on.
Podvukao je da ne postiji Plan B, i da nema nikakve alternative.
„Nema pristupanja bez sporazuma o imenu. Jedini način za članstvo je da se zemlja dogovori oko imena sa Grčkcom. Zato smo i pozdravili dogovor sa Grčkom”, naglasio je Stoltenberg.
Rekao je da NATO nikada neće prisiliti Makedoniju na donošenje odluke, jer se radi o suverenoj odluci jedne suverene zemlje.
„Ovo je prilika koja se dešava jednom u žvotu. Imaju priliku da iskoriste ovaj istorijski trenutak”, prenosi Tanjug reči Stoltenberga.
POSETIO FILOLOŠKI, VUČIĆ GA POZVAO NA PRAVNI FAKULTET
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je njegova poseta Skadninavskom institutu na Filološkom fakultetu u Beogradu bila odavno isplanirana, kao i da to pokazuje snažnu vezu koju Srbija ima sa skandinavskim zemljama, a posebno sa Norveškom, javlja Tanjug.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nadovezao se na njegove reči i odbacio kritike nekih da je poseta fakultetu bila neprimerena promocija NATO, ističući da Srbija ne želi ni u jedan vojni savez, ali da je uvek dobar domaćin, posebno onima koji ne žele zlo Srbiji, poput Stoltenberga.
Stoltenberg je rekao da je poseta Skandinavskom institutu Filološkog fakulteta bila isplanira odavno i da mu je bilo veliko zadovojsvo da se tamo sretne sa studentima i profesorima, jer to, kaže, pokazuje snažnu vezu koju Srbija ima sa skandinavskim zemljama, a posebno sa Norveškom.
„Imam bliskog prijatelja iz Norveške, koji je predavao na fakultetu, to je razlog što sam otisao. Hteo sam da vidim kako izgleda praktično ta saradnja Danske, Norvešeke i Švedske sa Srbijom”, rekao je Stoltenberg novinarima u Mladenovcu.
Podsetio je da je deo detinjstva proveo u Beogradu, da ima mnogo srpskih prijatelja, ali i ukazao da je važno da se sačuva sećanje na to kako se blisko prijatljestvo razvilo tokom Drugog svetskog rata, kada su mnogi iz Srbije i regiona bili poslati u Norvešku kao ratni zarobljenci.
„To je stvorilo snažno prijateljstvo koje i dalje postoji i važno je da se to ne zaboravi. Treba poštovati sve ljude koji su propatili tokom Drugog svetskog rata i treba da održvamo partnertsvo i bliskost”, podvukao je.
Dodao je da mu je drago da se vratim u Beograd i podsetio se kako je, kao dete, išao na Kalemegdan, naučio da voli i jede srpska jela, ćevape, punjene paprike… „Ovo je bila lepa prilika da se vratim u Beograd i da to probam”, rekao je Stoltenbeg.
Predsednik je dodao da su neki napali i dekana Filološkog fakulteta Ljiljanu Marković zbog te posete, što Stoltenberg, kaže, nije ni znao, jer se tako navodno vrši neprimerena promocija NATO-a.
„To je tolik glupo da nemam reči”, podvukao je Vučić. Ponovio je da Srbija ne želi da se pridružuje bilo kojoj alijansi, ni NATO-u. „Ali, da Srbija ne želi da bude domaćin nekome, posebno nekome ko ne želi zlo Srbiji, ja to ne razumem”, istakao je.
Poručio je Stoltenbergu da svaki put da dođe ode i na univerzitet, i pozvao ga da sledeći put ode i na Pravni fakultet. Našalio se da je njemu samom, dok je studirao, u amfiteatru 5 bilo najteže kada je polago ispite, pa je pozvao Stoltenberga „da vidimo kako će on da prođe”. Uvek je važno da se posećuju fakulteti i Univerzitet, zaključio je Vučić.
Izvor Politika, 8. oktobar 2018.
