Snabdevanje Evrope energentima nezamislivo je bez Rusije, sviđalo se to nekome ili ne, izjavio je austrijski kancelar Sebastijan Kurc uoči svog četvrtog ovogodišnjeg susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ovaj zaključak nema skrivenu političku konotaciju. Evropa više ne može da gradi svoju budućnost na konfrontacijama, bez odbacivanja podela iz vremena hladnog rata. Jednim od glavnih „ventila” za povratak poverenja između istoka i zapada kontinenta mogla bi se pokazati upravo Austrija.
Bivša imperija dugo je tavorila u senci velikih evropskih igrača poput Britanije, Francuske, Italije i Nemačke. Izgleda da su u Beču konačno procenili da je došlo njihovo vreme i kako najbolje mogu da pomognu sebi i svojim prirodnim saveznicima.
U Moskvi su oberučke prihvatili blagonaklonost austrijskog kancelara, posebno imajući u vidu da on trenutno predsedava Evropskom savetu i u prilici je da mnoge teme o kojima raspravlja ovaj visoki forum poveže sa interesima Rusije.
Kako je istakao Putin: „Austrija je postala jedna od najvažnijih tačaka za transport ruskog gasa ka zapadu Evrope.” To podrazumeva i podršku projektu „Severni tok”. I prema rečima predstavnika Kremlja Jurija Ušakova, odnosi njegove zemlje s bivšom moćnom carevinom na izuzetno su visokom nivou, a međusobna trgovinska razmena beleži uspon.
Ipak, teško je poverovati da austrijski kancelar igra solo igru. Pre će biti da je mig iz Berlina bio usmeravajući. Valja imati na umu i da rejting Putina među sopstvenim podanicima, zahvaljujući oštroj penzionoj reformi, u ovom trenutku nije na visini kakvu bi u Kremlju želeli.
Po računici ispitivača javnog mnjenja iz Levada centra, poverenje Rusa u Putina spalo je na 58 odsto, što je nivo od pre četiri godine, pre povratka Krima pod rusku nadležnost.
Ali, Evropljani, preciznije lideri zemalja koje se snabdevaju ruskim gasom, neće skoro imati s kim drugim da pregovaraju ako ne žele da kupuju preskupe američke energente. Austrija i Nemačka to svakako ne žele.
Sudbina Evrope umnogome je određivana odnosima između germanskog i slovenskog korpusa naroda. Interesantna je u tom smislu teza uglednog poljskog istoričara Andžeja Novaka data tamošnjem desničarskom nedeljniku „Do srži” po kojoj je Rusija kroz svoje imperijalne ambicije uvek volela da se smatra – zaštitnikom slabijih.
On u prilog tome navodi i govor Vladimira Putina održan u poljskom Gdanjsku 2009, u kojem ruski predsednik svojevremeni sporazum Hitlera i Staljina (17. septembra 1939) dovodi u kontekst potrebe tadašnjeg SSSR-a da ne odmaže Nemačkoj, teško uniženoj Versajskim sporazumom potpisanim po okončanju Prvog svetskog rata.
Ako se zna da je i sadašnja Nemačka doživela sličnu sudbinu po okončanju Drugog svetskog rata, kada je potpala pod vojni uticaj Rusije i SAD, a potom i NATO-a, da bi se u sadašnje granice vratila tek nakon pada Berlinskog zida, aktuelna reakcija Moskve i potreba za zbližavanjem čini se sasvim logičnom.
Izvor Politika, 9. oktobar 2018.
