Par zapažanja o odjecima proteklih izbora u BiH, pre svega u beogradskim atlantističkim medijima.
Počeo bih od istraživanja javnog mnenja. Njih više niko ne pominje, a trebalo bi. Nepotpisana istraživanja neću komentarisati, većina njih je prosto izmišljena – u nekima zbir iznosi i 105,4% (videti ovde). Potpisana su tri istraživanja. IPSOS-ova sondaža javnog mnenja iz aprila dala je pobedu Dodiku nad Ivanićem od 51:49 odsto (ovde), ali je sledeće IPSOS-ovo istraživanje, samo dva meseca docnije, odjednom iznašlo ubedljivu pobedu Ivanića nad Dodikom od čak 10 procentnih poena razlike – 46:36 odsto (ovde).
Demostatovo istraživanje iz avgusta, o kome sam kritički pisao ovde, takođe je tvrdilo da će Ivanić ubedljivo da tuče Dodika sa 52:43 odsto (ovde). Da podsetim, Dodik je pobedio Ivanića sa 54:43 odsto.
„Ali nije li toliki promašaj uglednih agencija samo još jedan dokaz da su izbori pokradeni?“, reći će neko. I zaista, atlantistički mediji u Beogradu puni su članaka o krađi izbora, sa naglaskom na Republiku Srpsku.
List Danas, samo 12. oktobra, objavio je tri teksta na tu temu.
Prvi članak ima naslov: „Šiling: Rezultati izbora u BiH pokazali su da se manipulisalo s glasovima“, a podnaslov glasi: „Bivši visoki predstavnik u BiH upozorio na to da je devet odsto nevažećih glasačkih listića“ (ovde). Drugi članak je naslovljen: „DV: Opozicija u RS ne priznaje rezultate izbora“, sa podnaslovom: „Opozicija u RS ne prihvata izborne rezultate zbog velikog broja nevažećih listića. Traže ponovno prebrojavanje glasova“ (ovde).
Treći članak je opremljen ovako – naslov: „U BiH i mrtvi na spisku za glasanje“, a podnaslov: „Pola miliona nevažećih listića otvaraju sumnju da je reč o izbornoj krađi, prenosi Radio Slobodna Evropa“. U tekstu se kaže da „iz nevladinog sektora podsećaju da je evropski prosek, ali i prosek u regionu, od 1 do 3 odsto nevažećih listića“ (ovde).
List Danas, međutim, uopšte ne nalazi za shodno da svoje čitaoce upozna sa četiri činjenice koje sasvim drugo svetlo bacaju na podatak o „pola miliona nevažećih glasova“.
Prvo, taj broj se odnosi na sve izborne kutije, odnosno nastao je sabiranjem nevažećih glasova na izborima za Predsedništvo BiH, Predsednika RS, Skupštine BiH, Skupštine FBiH, Skupštine RS i skupštine kantona u FBiH. Drugo, birači su glasali sa četiri listića – najviše u „regionu“, a verovatno i u Evropi, a poznato je pravilo da što više ima listića, više je i nevažećih glasova.
Treće, izborni zakon je takav da Srbi iz FBiH-a ne mogu da glasaju za srpskog člana Predsedništva BiH, a Bošnjaci i Hrvati iz RS za bošnjačkog ili hrvatskog – što kod takvih glasača nužno povećava broj nevažećih listića.
I četvrto i najvažnije, broj nevažećih listića na ovim izborima uopšte nije veći od njihovog broja na ranijim glasanjima u BiH. Tako je na Opštim izborima 2014. godine zabeležno čak 545.000 nevažećih listića (ovde), a broj nevažećih glasova 2010. godine na izborima za Predsedništvo BiH iznosio je, nasuprot sadaših 120.000, nekih 129.000, a 2014. čak 137.000.
Istina, sada je više nevažećih glasova na izborima za Predsednika RS nego 2014. godine: 46.413, u odnosu na 38.108 (ovde). Ali, razlika je gotovo 30.000 glasova u korist Željke Cvijanović, tako da 8.000 nevažećih glasova više nego 2014. godine teško da je uticalo na rezultat. Valja se podsetiti da je 2014. godine Cvijanovićeva izgubila od Ivanića za samo 8.000 glasova na 54.000 nevažećih listića. Ne sećam se da je tada iko širio sumnju u izbornu krađu.
Zapravo, prema dosadašnjem iskustvu na izborima u BiH, većina nevažećih listića je prazna. Na izborima za Predsedništvo BiH nevažećim je proglašeno 107.337 listića, od toga 54.438 „praznih“, i 52.899 listića „pokvarenih“ (precrtani, zaokruženo više kandidata, dopisani drugi itd). Na izborima 2010. godine za Predsedništva BiH s teritorije RS-a bilo je nevažećih 60.794 listića, a od toga čak 44.525 praznih (ovde).
Kada je većina nevažećih listića prazno, to smanjuje sumnje u izbornu krađu. Glasački listić na kome je zaokružen protivnički kandidat može se pokvariti, tj. učiniti nevažećim, tako što se zaokruži još neko. Ali, krađa praznim listićima? Šta – pristalice kandidata A su iz kutije izvadile 38 listića na kojima je zaokružen kandidat B i umesto njih ubacile 38 praznih listića? Umesto, kad već zamenjuju listiće, da ubace one sa zaokruženim kandidatom A? Pa, teško…
Valja, naravno, sačekati kontrolu nevažećih listića na kojoj Govedarica insistira (ovde). Ali, sumnjam da će ona pokazati nešto drugo nego 2010. godine, kada naknadna provera nevažećih listića nije naišla na nekakve dokaze o izbornoj krađi.
Ono što takođe upada u oči kod atlantističkih medija u Beogradu jeste ignorisanje činjenice da je novoizabrani Bošnjak u Predsedništvu BiH, Šefik Džaferović, pod sumnjom za učešće u ratnim zločinima nad Srbima (ovde), kao i nipodaštavanje skandala da su, zahvaljujući nakaradnom izbornom sistemu u FBiH, Bošnjaci izabrali predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH (ovde).
O repu koji se vuče za Džaferovićem publika Blic-a, N1, Danas-a, B92 nije bila u prilici bilo šta da sazna, a o bošnjačkoj unitarističkoj majorizaciji ovi su mediji izvestili kao o pobedi građanske opcije.
Komšić, po njima, „unosi svežinu, pogotovo njegov nedvosmislen odgovor da njega nisu birali narodi već građani“ (ovde), prenosi se ocena da on, „za razliku od Čovića i Dodika, ne zastupa etničko-nacionalnu politiku, nego želi biti predsednik svih građana BiH“ (ovde), i tvrdi se da je „neposredno posle rata takvo, na etničkoj podeli zasnovano rešenje (da svaki konstitutivni narod bira svog predstavnika u Predsedništvo BiH – prim. aut.) svakako bilo neizbežno, ali sa protokom vremena pokazalo se kao sputavajuće za normalan razvoj BiH“ (ovde).
Ovakvo izveštavanje dovodi do toga da deo beogradske publike ne samo da ne razume šta se dešava u BiH i Republici Srpskoj, nego medijski još i saučestvuje u projektu ukidanja RS i guranju Srba u kavez „sarajstanskog unitarizma“.
Odista, ako svojim sunarodnicima zapadno od Drine ne želimo pomoći, nemojmo ih, zaboga, ni upropaštavati.
Izvor Sveosrpskoj.com, 15. oktobar 2018.
