Moglo bi da se ispostavi da unilateralna politika bahaćenja kojoj pribegava Trampova administracija daje suprotne rezultate od željenih. Odluka Vašingtona da napusti Iranski nuklearni sporazum i da – od četvrtog novembra – nametne žestoke sankcije kompanijama koje trguju iranskom naftom stvara nove kanale saradnje između EU, Rusije, Kine i Irana, pa možda i drugih. Nedavno saopštenje briselskih zvaničnika o kreiranju „finansijskog mehanizma specijalne namene“ (engl. „Special Purpose Vehicle“ – SPV) kako bi se legalno izbegla trgovina naftom u američkim dolarima, pa prema tome i američke sankcije, bi potencijalno mogla da nagovesti početak kraja za sistem dolarske dominacije u svetskoj ekonomiji.
Prema izveštajima sa poslednjih bilateralnih nemačko-iranskih razgovora u Teheranu održanim 17. oktobra, mehanizmi takozvanog „Special Purpose Vehicle“ koji bi omogućili Iranu da nastavi da zarađuje od izvoza svoje nafte će ući u implementacionu fazu u narednim danima. Šefica spoljne politike EU Federika Mogerini potvrdila je krajem septembra planove za stvaranje takvog nezavisnog trgovinskog kanala, ističući da „nema te suverene države ili organizacije koja bi prihvatila da joj neko drugi diktira sa kime će smeti da trguje“.
SPV plan je navodno modelovan prema sovjetskom sistemu trampe korišćenom tokom Hladnog rata kako bi se zaobišle američke sankcije, s tim što bi se iranska nafta nabavljala u nekom obliku razmene robe, bez učešća novca. SPV sporazum bi, prema izveštajima, trebalo da obuhvata Evropsku uniju, Iran, Kinu i Rusiju.
Prema nekim izveštajima iz EU, novi SPV plan podrazumeva sofistikovani sistem trampe kojim bi se izbegle sankcije američkog ministarstva finansija. Primera radi, Iran bi mogao da isporuči sirovu naftu franuskoj firmi i nagomila kredit preko SPV-a, slično nekoj banci. To bi onda moglo da se koristi za isplatu nekom italijanskom proizvođaču za robu isporučenu Iranu, a da pritom nema nikakve cirkulacije novca kroz iranske ruke ili regularni bankarski sistem. Bio bi uspostavljen i multinacionalni finansijski posrednik koji bi uživao podršku evropskih zemalja kako bi se bavio poslovanjem sa kompanijama zainteresovanim za transakcije sa Iranom i partnerima Irana. Sve ove transakcije bile bi „nevidljive“ za SAD i odvijale bi se u evrima i funtama umesto u dolarima.
Ovo je izuzetan odgovor na ono što je Vašington nazvao politikom totalnog finansijskog rata protiv Irana, što uključuje pretnje sankcijama evropskim centralnim bankama i SWIFT mreži interbankovnog plaćanja iz Brisela ukoliko nastave da održavaju veze sa Iranom nakon 4. novembra. Nikada nakon 1945. godine nisu primenjivane tako agresivne mere između Zapadne Evrope i Vašingtona. To je nametnulo temeljno promišljanje u vodećim političkim krugovima EU.
NOVA BANKARSKA ARHITEKTURA
Pozadina ove misteriozne inicijative je predstavljena u junu, u izveštaju naslovljenom „Evropa, Iran i ekonomski suverenitet: Nova bankarska arhitektura kao odgovor na američke sankcije“. Izveštaj su sastavili iranski ekonomista Esfandjar Betmengelidž i Aksel Helman – saradnik Mreže evropskih lidera (European Leadership Network – ELN), tink-tenka baziranog u Londonu.
Studija predlaže da bi ova nova arhitektura trebalo da poseduje dva ključna elementa. Prvo, bila bi bazirana na „gejtvej bankama“ (gateway banks) dizajniranim tako da igraju ulogu posrednika između iranskih i evropskih komercijalnih banaka vezanih za SPV program. Drugi element je da bi sve to nadgledala Kancelarija EU za kontrolu spoljnih sredstava (engl: EU Office of Foreign Asset Controls, EU-OFAC) koja bi bila ustrojena isto kao i američko ministarstvo finansija, s tom razlikom što bi joj cilj bio da olakšava trgovinu između EU i Irana, a ne da je blokira. Predložena EU-OFAC bi se, pored drugih funkcija, bavila i stvaranjem sertifikacionih mehanizama za nadzor dospelosti potraživanja za kompanije koje bi učestvovale u takvoj trgovini, kao i „jačanjem evropske pravne zaštite za entitete umešane u trgovinu i investiranje sa Iranom“.
SPV je baziran na korišćenju „gejtvej banaka“, što su zapravo banke unutar EU koje ne dotiču „sekundarne sankcije“ Vašingtona s obzirom na to da ne posluju unutar SAD, nego su fokusrane na biznis sa Iranom. U njihovim redovima bi mogle da se nađu odabrane državne nemačke „Landes“ banke, pojedine švajcarske privatne banke poput Europäisch-Iranische Handelsbank (EIH), što je evropska banka uspostavljena specijalno za poslovanje sa Iranom. Uz to, odabrane iranske banke sa predstavništvima u EU bi mogle da uđu u igru.
Kakav god bio krajnji rezultat, jasno je da ratoborni potezi Trampove administracije protiv trgovine sa Iranom primoravaju velike zemlje na saradnju. To bi na kraju moglo da izazove kolaps hegemonije dolara koja je dozvoljavala prezaduženoj američkoj vladi da finansira de facto globalnu tiraniju o tuđem trošku.
Tokom skorašnje sednice Generalne skupštine UN u Njujorku, Federika Mogerini je rekla da je SPV osmišljen da olakša isplate vezane za iranski izvoz – uključujući naftu – dokle god angažovane firme legalno posluju po zakonima EU. Kina i Rusija su takođe uključene u SPV. Potencijalno bi kasnije mogle da se uključe Turska, Indija i druge zemlje.
Kao što je i moglo da se očekuje, Vašington je odmah reagovao. Američki državni sekretar i bivši šef CIA Majk Pompeo je u UN izjavio da je „uznemiren i duboko razočaran“ planom EU. Posebno se ističe sledeći deo njegove izjave: „Ovo je jedna od najkontraproduktivnijih mogućih mera za regionalni i svetski mir i bezbednost“. Valjda bi plan Vašingtona za ekonomski rat protiv Irana trebalo da ojača regionalni i globalni mir i bezbednost?
NEAMERIČKI SWIFT?
Jedno od najbrutalnijih oružja finansijskog rata američkog ministarstva finansija je sposobnost primoravanja briselskog privatnog interbankarskog SWIFT klirinškog sistema da odseče Iran. To je, sa svim razornim posledicama, primenjeno 2012. kada je Vašington pritisnuo EU da obezbedi saradnju SWIFT-a, što je bio jezivi presedan koji je uključio alarme širom sveta.
Činjenica da američki dolar ostaje dominantna valuta za međunarodnu trgovinu i finansijske transakcije daje Vašingtonu izuzetnu moć nad bankama i kompanijama u ostatku sveta. To je finansijski ekvivalent neutronske bombe. To bi moglo da se promeni, iako stvari nisu ni približno gotove.
Godine 2015. Kina je predstavila svoj CIPS, odnosno Kineski međunarodni platni sistem (China International Payments System). CIPS je prvobitno posmatran kao buduća kineska alternativa za SWIFT. On bi pružao usluge kliringa i poravnanja za klijente u prekograničnim juanskim isplatama i trgovini. Nažalost, kineska berzanska kriza je primorala Peking da uspori svoje planove, iako je skelet infrastrukture postavljen. Sa druge strane, od kraja 2017. Rusija i Kina su razmatrale moguće povezivanje svojih bilateralnih platnih sistema na način kojim bi se zaobišao dolar. Kineski „Unionpay“ sistem i ruski domaći platni sistem poznat pod nazivom „Karta mir“ bi se direktno povezali.
Nedavno se iz vodećih političkih krugova EU mogao čuti eho takvih ideja, što je bez presedana u eri koja je nastupila nakon 1944. U avgustu je, govoreći o unilateralnim američkim merama za blokiranje naftne i druge trgovine sa Iranom, nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao Handelsblatu (vodećim nemačkim poslovnim dnevnim novinama) da „Evropa ne bi smela da dozvoli Americi da o našem trošku radi preko naših glava. Iz tog razloga je od suštinske važnosti da ojačamo evropsku autonomiju kroz uspostavljanje platnih kanala koji su nezavisni od SAD, pravljenjem evropskog monetarnog fonda i izgradnjom nezavisnog SWIFT sistema“.
PUKOTINA U DOLARSKOJ TVRĐAVI
Koliko je daleko EU spremna da ide u prkošenju Americi povodom trgovine sa Iranom još uvek nije jasno. Verovatno da Vašington preko NSA i drugih sredstava može da otkrije trgovačke relacije između EU, Irana, Rusije i Kine u okvirima SPV.
Pored nedavne izjave nemačkog ministra spoljnih poslova, Francuska diskutuje o proširivanju iranskog SPV-a kako bi stvorila alat za izolovanje evropske ekonomije od ilegalnih eksteritorijalnih sankcija kao što su „sekundarne sankcije“ kojim se kažnjavanju evropske firme koje posluju sa Iranom tako što im se uskraćuje upotreba dolara ili poslovanje na teritoriji SAD. Portparolka francuskog ministarstva spoljnih poslova Agnes von der Mul je izjavila da bi, osim omogućavanja trgovine sa Iranom, SPV „stvorio i alat ekonomske suvernosti Evropske unije i izvan ovog pojedniačnog slučaja. Radi se, dakle, o dugoročnom planu koji će zaštititi evropske kompanije u budućnosti od efekata ilegalnih eksteritorijalnih sankcija“.
Ukoliko to zaista bude slučaj sa finansijskim mehanizmom specijalne namene koji stvara EU, to će stvoriti ogromnu pukotinu u dolarskoj tvrđavi. Komentarišući SPV i njegove implikacije, Džaret Blank, bivši zvaničnik Obaminog Stejt departmenta koji je učestvovao u pregovorima oko Iranskog nuklearnog sporazuma, istakao je da „potez sa novim platnim mehanizmom otvara vrata za dugoročnu degradaciju snage američkih sankcija“.
Trenutno EU demonstrira plahovitu retoriku i glasno negodovanje protiv unilateralnog američkog ekonomskog rata i eksteritorijalnog nametanja sankcija poput onih protiv Rusije. Za sada nije bilo odlučnosti da se napravi korak ka formiranju autentične alternative. Isto za sada važi i povodom pitanja koja se tiču Rusije i Kine. Da li će neverovatno temeljni američki rat sankcijama protiv Irana konačno izazvati početak kraja za dolarsku dominaciju u svetskoj ekonomiji koja je postojala još od Breton-Vudsa iz 1945. godine?
Moj lični osećaj je da SPV neće postići mnogo ukoliko ne bude uspeo da u nekom obliku primeni fascinantne prednosti pojedinih „blokčejn“ (blockchain) i „ledžer“ (ledger) tehnologija (sličnih američkim XRP i Ripple), kojim bi na bezbedan i praktično momentalan način mogla da se vrše prekogranična plaćanja širom sveta. Nije da evropskim IT stručnjacima manjkaju znanja za razvoj, a još manje ruskim. Na kraju krajeva, jednu od vodećih „blokčejn“ kompanija osnovao je ruski Kanađanin Vitalik Buterin.
Ruska duma radi na novim zakonima koji bi uredili digitalne valute iako i dalje deluje kao da se tome snažno protivi Centralna banka Rusije. Narodna banka Kine rapidno razvija i testira nacionalnu kriptovalutu – ChinaCoin. „Blokčejn“ tehnologije se naširoko pogrešno shvataju, čak i unutar zvaničnih organa kao što je Centralna banka Rusije koja bi trebalo da vidi da je to daleko više od „mehura Južnog mora“. Sposobnost sistema plaćanja pod nadzorom države da vrši prekogranične transakcije na krajnje šifrovan i bezbedan način je jedni mogući kratkoročni odgovor na unilateralne sankcije i finansijske ratove dok neki civilizovaniji poredak među državama ne bude moguć.
F. Vilijam Engdal je predavač i konsultant za strateške rizike, diplomirani politikolog Univerziteta Prinston i autor bestselera o geopolitici i nafti
Preveo Vojislav Gavrilović
