Američko-saudijska predstava za naivne

Mogućnost da zbog rata u Jemenu i slučaja Kašogi Amerika promeni politiku prema Saudijskoj Arabiji ravna je nuli

Poziv Amerike na hitan početak pregovora o Jemenu sa namerom da se rat u toj zemlji okonča je, više od bilo čega drugog, predstava u kojoj se Saudijska Arabija tobože podvrgava pritisku. U ovoj predstavi Saudijci nisu američki vazal, nego partner. Kao prvo, američki predsednik Tramp je već razjasnio da neće biti obustavljanja odbrambenih sporazuma vrednih milijarde dolara sa Saudijskom Arabijom. Američki saveznici, poput Velike Britanije, oponašaju sve ovo.

PREDSTAVA ZA AMERIČKU JAVNOST
Kao drugo, SAD su godinama bile upadljivo neme povodom zločina koje je saudijska koalicija vršila u Jemenu, a razlog zbog kog su glavni američki funkcioneri tek sad počeli da pričaju o okončanju rata u Jemenu jesu predstojeći izbori za Kongres i antisaudijski sentiment koji prevladava u široj javnosti povodom brutalnog ubistva Džamala Kašogija u Istanbulu. Prema tome, predstavljajući sebe kao „zagovornika mira“ umesto kao saučesnika u zločinu sa Saudijcima, Trampova administracija šalje lažnu sliku svojim biračima. Malo je verovatno da će preduzeti bilo kakvu ozbiljnu meru protiv Kuće Sauda. Zapravo, ne bi bilo pogrešno reći da je mogućnost za takav korak ravna nuli.

U vezi sa time valja podsetiti da iako je Džejms Matis rekao da je ubistvo Kašogija „pretnja regionalnoj stabilnosti“, glavni američki general i glavnokomandujući Centralne komande Džozef Votel je u poslednjem intervjuu potvrdio da američko-saudijski odnosi ostaju apsolutno nepromenjeni i da Saudijska Arabija nastavlja da bude najvažniji vojni saveznik Vašingtona na Bliskom istoku. Da citiramo Votela: „Nema promene u bilo kom vojnom odnosu koji imamo sa Saudijskom Arabijom. Sa vojne tačke gledišta, opisao bih odnos kao jak, dubok, a rekao bih i koristan za nas. Oni su izvanredno važan bezbednosni partner u regionu“.

Čak je i sekretar Matis, koji je prvi i uputio poziv za naglo okončanje rata u Jemenu, na Manama dijalogu (godišnjem okupljanju bezbednosnih lidera iz Persijskog zaliva) takođe rekao, u prisustvu Saudijaca, da će se američka podrška Saudijskoj Arabiji nastaviti bez smetnji. „Ne prihvatamo postojanje bilo kog razloga za usporavanje nastojanja da se ovo privede pregovornom kraju“, dodao je dan nakon što se sastao sa saudijskim ministrom spoljnih poslova Adelom Džubairom.

Obraćanje Džejmsa Matisa na „Manama dijalogu“, 27. oktobar 2018.

Kako stvari stoje, nema nijednog razloga za SAD da prekinu ili naruše svoje savezništvo sa zemljom koja, prema Votelovim rečima, „gleda gore (u SAD) tražeći vođstvo, usmerenje i opšte smernice u vezi širih bezbednosnih pitanja. Država koja igra takvu ulogu u regionu važna je za nas jer doprinosi interesima koje imamo u regiji“.

IRAN KAO NAJVAŽNIJI INTERES
A najvažniji zajednički interes u regionu danas je, bez svake sumnje – Iran. Zato nije nimalo čudno što je Matis u svom govoru na Manama dijalogu posvetio više vremena razmatrajući problematiku Irana nego brutalno ubistvo Kašogija i pitanje na koji to tačno način ono „ugrožava region“. U skladu sa time, Matis je izašao u susret željama „izuzetnog američkog saveznika“ čitanjem duge liste onoga što je opisao kao „remetilačko ponašanje Irana“ koje je potrebno „ispraviti“ kroz nametanje sankcija.

Amerika je ponovo pronašla „iranskog demona“ povlačeći se iz teško postignutog Iranskog nuklearnog sporazuma i to služi njenim konkretnim interesima. Na primer, do kraja Obamine administracije, glavno shvatanje američke pozicije na Bliskom istoku je bilo to da je američki uticaj drastično oslabio. Ali ovo više nije dominantno gledište jer je američki angažman postao mnogo dublji kroz svesno i sistematično projektovanje Irana kao „odmetnika“. Drugim rečima, SAD su morale da se povuku iz nuklearnog sporazuma kako bi obnovile svoju poziciju na Bliskom istoku.

U takvom kontekstu se čini potpuno pogrešnim tvrditi da će američko-saudijski odnosi da se promene nakon Kašogijevog ubistva. Štaviše, deluje da se dešava potpuno suprotno ako se stvari sagledaju u širem kontekstu regionalne geopolitike: američko-saudijski odnosi su na istorijskom maksimumu i, kao što je saudijski ministar spoljnih poslova rekao na Manama dijalogu, njihov odnos sa SAD je „čeličan“.

Zastavice SAD i Saudijske Arabije

Stoga bi bilo naivno verovati da će Amerika preduzeti bilo kakve ozbiljne korake da natera Saudijce da okončaju rat u Jemenu ili izvedu pred lice pravde sve koji su direktno ili indirektno umešani u ubistvo Kašogija. Prosto pitanje koje se nameće je sledeće: ako neselektivno ubijanje hiljada stanovnika Jemena, uključujući žene i decu, i guranje Jemena na ivicu izgladnjivanja ne može da izazove bilo kakvu realnu promenu u američko-saudijskim odnosima, zašto bi ubistvo jednog novinara uopšte bilo bitno?

Odgovor je takođe jednostavan: promena bi bila skupa i zahtevala bi korenito rekalibriranje politike. Promena bi ugrozila američku poziciju i interese na Bliskom istoku, naročito one vezane za interes približavanja zalivskih zemalja Izraelu, i mogla bi da dovede i do gubitka milijarde dolara vrednih vojnih sporazuma neophodnih za plan stvaranja novog „arapskog NATO-a“ pod američkim vojnim nadzorom.

 

Salman Rafi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i spoljnu i unutrašnju politiku Pakistana

 

Preveo Vojislav Gavrilović

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u