Ko je bio Srbin koji je osnovao rusku obaveštajnu službu?

Čak je i Putin bio iznenađen kada je saznao da je Sava Vladislavić osnovao rusku obaveštajnu službu

Da naš čovek, Srbin iz Hercegovine Sava Vladislavić Raguzinski, nije 1705. godine doveo u Sankt Peterburg malog crnca Ibrahima, koga je kupio na vašaru u Carigradu i poklonio ga caru Petru Velikom, predsednik Vladimir Putin ne bi, pre dva dana, našem glumcu Milošu Bikoviću uručio Puškinovu, već medalju s imenom nekog drugog ruskog velikana.

Puškinov pradeda bio je upravo tamnoputi dečak koga je Sava doveo u Rusiju i tako dao značajan doprinos ruskoj književnosti. Oduševljen poklonom svog savetnika Save, Petar Veliki je izdao zapovest da se dečak krsti, lično mu je kumovao i dao mu svoje prezime. Ibrahim (Abram) Petrovič Hanibal imao je šestoro dece, a 1799. godine rodio mu se praunuk Sergej Aleksandrovič Puškin.

O Vladislaviću, koji se školovao u Žitomisliću i Dubrovniku (odatle nosi nadimak Raguzinski) zatim se otisnuo u Carigrad, Rim, pa u Rusiju, gde je četvrt veka kao diplomata učestvovao u svim važnijim događajima ruskog carstva, za „Novosti“ govori književnik Vasilij Sokolov. Podseća nas da je upravo on izazvao popriličan šok u ruskoj javnosti objavivši u „Peterburškom dnevniku“, 18. februara 2008. godine tekst „Srbin kome Rusija treba da zahvali za Puškina“. Ovim napisom raspršio je pozamašan sloj zaborava sa impresivne biografije Raguzinskog. Kako među Rusima, tako i među Srbima.

Do tada je u srpskom sećanju, istina vrlo maglovitom, postojala samo knjiga „Grof Sava Vladislavić“, kojim je pesnik i diplomata Jovan Dučić 1942. krunisao desetogodišnje istraživanje o svom pretku. Uz naglasak da je Sava prvi postavio srpski problem u Rusiji kao glavni problem Balkana i uz nadu da se njegovo ime „neće zaboraviti u širokim slojevima srpskog naroda“.

Prevario se princ naše poezije. Tek u prvoj deceniji 21. veka, zahvaljujući Sokolovu, među Rusima i Srbima probuđeno je sećanje na Vladislavića. Od tada se obe strane sve češće vraćaju zajedničkom junaku. Rusi naročito, jer je dug niz Savinih uspešnih diplomatskih uspeha u službi Petra Velikog, a posle njegove smrti i carice Katarine, koja mu je dodelila titulu grofa.

Zaključio je Vladislavić ruski vojni savez sa knezom Moldavije u Jašiju, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu i pakt o definitivnom razgraničenju između Rusije i Kine, i nacrtao većim delom i danas važeću granicu.

— Treba zajedno da negujemo uspomenu na njega jer je zadužio i Ruse i Srbe – kaže za „Novosti“ Sokolov, koji je bio glavni gost svečanosti u Novom Sadu priređene povodom 350 godina od Savinog rođenja u hercegovačkom mestu Jasenik i 280 leta od njegovog upokojenja u Sankt Peterburgu.

Sokolov je objavio desetak autorskih tekstova o Raguzinskom. Otkrio je i Savine diplomatske spise koji se čuvaju u ruskoj akademiji nauka. Doprineo je tome da se u Rusiji snimi dokumentarni film o Vladislaviću i često govorio o njemu na ruskim televizijama.

Založio se i za to da se diplomati Petra Velikog u Lavri Aleksandra Nevskog u Petrogradu postavi spomen-ploča. Vladislavić, naime, počiva pored majke, monahinje Teofanije, svoje tri kćerke i „glavu u glavu“ naspram grofa Aleksandra Vasiljeviča Suvorova, briljantnog vojskovođe 18. veka, koji nije izgubio nijednu bitku.

— Nije bilo lako naći mesto za spomen-ploču koja je postojala ranije, ali se u nekom davnom vremenu izgubila. Blagoveštenska crkva je vrlo mala, tamo su sahranjeni i pojedini članovi carske porodice, pa nije bilo moguće ploču postaviti baš na Savinom grobu, ali smo je stavili malo sa strane – kaže Sokolov, koji je na ruski jezik preveo Dučićevu knjigu o Raguzinskom.

S ponosom Sokolov ističe da je poslednjih godina Vladislaviću podignuto pet identičnih spomenika – u Sremskim Karlovcima, Gacku, Sankt Peterburgu, Herceg Novom i u Kjahtu. Malo je poznato da je Milorad Pavić posvetio Vladislaviću svoju pripovetku „Blejzer boje mora“.

Uspomenu na Srbina iz Hercegovine predano neguju žitelji Troickosavska (današnja Kjahta) mesta na rusko-mongolskoj granici gde je Vladislavić u 18. veku sagradio hram posvećen ocu našeg pravoslavlja Svetom Savi.

Vladislavićev potomak Branko Vukomanović, Čuburac, ekonomista po obrazovanju, u nekoliko navrata boravio je u tom mestu, oko 8.000 kilometara udaljenom od Beograda. Kaže nam da se hram, uz blagoslov RPC, obnavlja. Ikonostas će naš umetnik Ivan Svilenković izraditi u Srbiji.

PUTIN BIO IZNENAĐEN
Sokolov kaže da je tačno da su mnogi, pa i predsednik Putin, bili iznenađeni kada se saznalo da je Sava Vladislavić osnovao rusku obaveštajnu službu.

— Malo ko je znao da je Petar Veliki, kada je bio na proputovanju u Evropi, zastao u Parizu i pozvao Savu, koji je tada bio u Veneciji da mu pomogne u pregovorima. Sava je organizovao razgranatu trgovačku obaveštajnu mrežu, prvu rusku u inostranstvu – navodi Sokolov.

BUKVAR RODU SVOME
Nije Sava Vladislavić u diplomatskim visinama zaboravio na svoj srpski rod. Na njegov nagovor, car Petar Veliki poslao je u Sremske Karlovce prvu gramatiku i bukvar. To je označilo nastanak prve slovenske škole u Sremskim Karlovcima. Knjige je slao i u manastire Piva i Žitomislić, kao i crkvama u Toploj kod Herceg Novog i u Risnu.

 

Autor Jovanka Simić

 

Izvor Večernje novosti, 07. novembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u