Počeću lično, jer sam lično pogođen. Potomak sam Solunaca i po majci i po ocu. Neki su bili oficiri, jedan pripadnik 1300 kaplara. Tretman koji je upriličen predsedniku Srbije 11. novembra u Parizu je, što se mene tiče, svesna i namerna uvreda Srbiji, njenim ogromnim žrtvama u Prvom svetskom ratu, njenim junacima koji su izvojevali slavnu i veličanstvenu pobedu.
Čak je i nemački car, Vilhelm Drugi, pokazao više poštovanja prema srpskoj borbi kada je u telegramu bugarskoj Vrhovnoj komandi poručio: ”Šezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlučilo je o ishodu rata. Sramota!” Bednici koji nažalost vode današnju Francusku su nas namerno i svesno uvredili. Neću reći ponizili, jer su oni isuviše niski za to. I nikakvo izvinjenje, makar i duplo, francuskog ambasadora u Srbiji ne prihvatam. Nemam ja to pravo.
A i izvinjenje nije iskreno.
Ambasador je dobio nalog da se izvinjava najpre zato da se ne bi ugrozila francuska koncesija na aerodrom Nikola Tesla – koju im nikada nije ni trebalo dati. A i da se ne bi ugrozile francuske pretenzije na dobijanje ogromnog posla izgradnje beogradskog metroa. Tek to bi bio skandal – ali ovog puta u našoj sopstvenoj režiji – kada bi ovakva Francuska, ispred ruskih ili kineskih prijatelja, dobila posao izgradnje metroa. To bi onda stvarno bilo poniženje, ogroman moralni šamar u lice nacije, pljuvanje po samom sebi.
Postoji samo jedan način da se prihvati ovo licemerno, trgovačko francusko izvinjenje – da Francuska uskrati podršku lažnoj terorističkoj tvorevini Kosovo za članstvo u Interpolu i Unesku. Šta mislite, koje su šanse da će to da se desi? I ja mislim da su nikakve. A razmislimo samo kako ćemo se svi osećati ako karikatura zvana Makron – kome smeta svaki nacionalizam osim, očigledno, arnautskog neonacizma, koji se bori i protiv srpskih grobalja – bude ”veličanstveno” dočekan u Beogradu, a onda Francuska opet, po ko zna koji put, pruži podršku prištinskim teroristima i trgovcima ljudskim organima… Bar podjednako bedno kao i 11. novembra 2018.
Dakle, niko nema pravo da u moje i u ime mojih slavnih i mučeničkih predaka prihvata ovakva izvinjenja bedne Makronove Francuske. Licemerna izvinjenja sračunata da smire trenutne uzavrele emocije samo da bi se nastavilo po starom, da bi se još dublje zario francuski nož u srpska leđa.
Mi od Degola nemamo prijatelja u vrhu francuske vlasti. Francusko delovanje prema Srbiji je konstantno neprijateljsko. Vreme je da prestane da bude nagrađivano u Beogradu. Vreme je da u Parizu osete posledice svog ponašanja prema Srbiji, kojoj nisu ni do kolena.
PS
Spomenik na Kalemegdanu definitivno treba pokriti. Ovog puta betonskim pokrivačem. Do pojave nekog novog Degola.
Izvor Novi Standard
