A. Apostolovski: Beduin Palma

Ispod Palme, na obali Velike Morave, sto đavola vire i zato je teško definisati Dragana Markovića

Šta Dragana Markovića Palmu određuje kao konstantu srpske politike, koji nije glasao za Anu Brnabić jer ne podržava gej populaciju, a da potom mrtav ’ladan ostane u vladajućoj koaliciji i pokaže još jednom da najmoćniji Srbi i ambasadori moraju da budu njegovi gosti na kik-boks samitima? Tamo se zvanice najpre prekrste, odgledaju prskanje krvi na ringu, a potom odu u muzej gde posmatraju kako ih je Palma napravio od voska.

To što u Muzeju voštanih figura mahom ne liče na sebe, posledica je činjenice da Palma zbog silne zauzetosti nije uspeo da angažuje Mikelanđela, kao što je onomad toliko žalio jer je Betoven bio zauzet tezgama po evropskim diskotekama. Ali, Jagodinac nije istoričar umetnosti i muzikolog, već iskusni, prevejani i mudri političar teške kategorije, ne samo po masi već i po uticaju koji emituje mnogo dalje od magijskog Pomoravlja.

U Zagreb je nedavno stigao na poziv gradonačelnika Milana Bandića. Palma voli akva-parkove, a Bandić fontane. To znači da su obojica odlični plivači, ali u političkim vodama. Poreklom Hercegovac, Bandić se snašao u Zagrebu i već je šesti mandat gradonačelnik, dok Palma toliko dugo vlada Jagodinom da se mnogima čini da je bio šerif i dok se taj grad zvao Svetozarevo. Ako konačno postane ministar u nekoj budućoj vladi, ko će ga znati, možda će Jagodina postati Palmingrad.

Šta je bio motiv nekadašnjeg levičara i Jugoslovena, a danas kandidata za hrvatskog Trampa, da pozove Palmu u zvaničnu posetu Zagrebu, gde su toliko nahvalili jedan drugog, da je Bandić morao da iznajmi plaćeni oglas u svim hrvatskim novinama i danima se izvinjava braniteljima? Bandić se, naravno, folira da nije znao kako je Palma sarađivao s Arkanom. Palma se nije potresao, zagledan u budućnost, već se odmah uputio dalje – ka pobratimskom egipatskom gradu Marsa Alemu, gde je obavio još jednu senzacionalnu transakciju. Ustupio je pet hektara zemlje u jagodinskoj industrijskoj zoni za pet hektara plaže na Crvenom moru!

Shvativši da Srbija nikako ne može da dopre do mora, a čak i ako bi se to učinilo, prvi koji bi pokvasili glave sušili bi kosu u Hagu, Palma je odlučio da – kupuje izlaz na more!

Prkoseći svim ovozemaljskim zakonima i silama, naročito centralnim, koje dolaze iz Beograda, odlučio je da svoj gradić pretvori u eksperimentalnu oazu, u kojoj je dokazao kako je moguće da tigar ne jede svoje stanovnike. Takva politika je Palmu načinila nacionalistom, pa evrofanatikom, pa opet patriotom i turističkim radnikom istovremeno. U jagodinskoj varoši na auto-putu, šerif obrijane glave uspeo je, pre svojih prekomorskih operacija, da obezbedi deci da idu besplatno na letovanja, da se bolesni voze u Beograd opštinskim kolima, da dobijaju lekove za džabe, da gospođe dobiju po tri crvene, tako da je, osim geografskog, stvoren i politički paradoks: hajde što je populistički tigrić stvorio oazu socijaldemokratskog tipa, nego je to parče zemlje kraj Morave izveo na topla mora. Najpre na Egejsko, a sada i na Crveno!

U Egiptu su ga dočekali kao Tita, a njemu nije bio problem da jaše kamilu, uz zvuke himne „Bože, pravde”. Beduin Palma je, shvativši da je kamili teže nego njemu, skratio svečanost, potpisao je ugovor o razmeni teritorija, lobirao je da Egipat povuče priznanje Kosova, a onda saznao da dokument o priznanju zapravo i ne postoji!

Ispod Palme, na obali Velike Morave, sto đavola vire i zato je teško definisati Dragana Markovića. Zna da ore, da kopa i muze krave, zna da vodi televiziju i napravi završni račun preduzeća, ali je njegova najveća veština da igra u zakulinsim političkim igrama, a da nikada ne bude nokautiran.

Zapravo ga niko nije shvatao ozbiljno, do trenutka kada kada je, izgovorivši čuvenu rečenicu „patriotizam se ne sipa u traktor”, lider Jedinstvene Srbije prošao živ i zdrav kroz minsko polje nacionalne euforije i načinio jedan od najvećih transfera u modernoj političkoj istoriji. Desničar je iznenada postao drag i mio čak i civilnom sektoru, a u vreme svoje vlasti, Boris Tadić kupio mu je žirafu za jagodinski zoo-vrt, kao jedan od uslova za podršku proevropskim snagama. Da je Palma tražio da se Nojeva barka ukotvi u jagodinski akva-park, dobio bi je.

Tako je rođena nova podvrsta u srpskoj političkoj menažeriji: nacionalista kojem se iznenada ukazao Brisel. Šta je shvatio mudri Palma? Da nije došlo vreme da se sa Zapadom ponovo odigra kik-boks.

Ali, on istovremeno zadržava odlične odnose sa Rusima, čiji ambasadori redovno dolaze na njegove bokserske hepeninge, kao što je svaki od vođa – od Koštunice, Tadića, Nikolića i sada Vučića – u prvom redu pored ringa.

Možda je rešenje rebusa u tome što se u Palminom hladu krije mudrost iskonske Srbije koju ne vidimo, ne poznajemo je i skloni smo da je olako preziremo. Ali taj hlad magnetski priziva ne zbog toga što se Palma družio i sa Teslom, već zato što je takva Srbija ona koju stvarno živimo.

To je Palmino otkriće! Nemojmo se začuditi ako čovek sa tako netipičnim nadimkom za svoj dizajn i svoj kraj, koji slavi Svetog Jovana uz makljažu i voždove, svoju narednu pomorsku ekspediciju završi na Havajima.

 

Izvor Politika, 20. novembar 2018.

Pratite nas na YouTube-u