Poštovani gospodine Ivane Krstiću,
Zgrožen sam i zapanjen skandaloznim, neprimerenim i opasnim stavovima koje ste kao član Glavnog odbora Demokratske stranke javno izneli povodom odbijanja članstva kvazidržave Kosovo u Interpolu. Podsetiću Vas da je krajnje neodgovorno, nepromišljeno, drsko i nepotrebno da, u trenutku kada srpski narod i Republika Srbija pokušavaju da svim silama brane svoj teritorijalni integritet i suverenitet, izlazite pred građane Republike Srbije sa neodmerenim i defetističkim izjavama, koje se pritom direktno kose sa Ustavom Republike Srbije i koje više priliče albanskom lobisti u Beogradu nego nekome ko zastupa interese građana Republike Srbije. Vašu javno iskazanu podršku članstvu Kosova u Interpolu smatram moralno invalidnom, politički autodestruktivnom, državno štetnom i nacionalno trovačkom, a Vaše ponašanje ocenjujem kao nedopustivo i sramno, neprilično i nedostojno jednog političara koji predstavlja ili bar tvrdi da predstavlja interese građana Republike Srbije, makar i na jednom simboličnom nivou kada se ima u vidu kakvu je miniskulnu podršku dobio na poslednjim izborima. Pitanje pristupanja kvazidržave Kosovo međunarodnim organizacijama ne postavlja se kao smisleno, budući da Ustav Republike Srbije definiše kvazidržavu Kosovo kao sastavni deo Republike Srbije, Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija stoga već jesu član Interpola kao srpska pokrajina, a potpuno je apsurdno da pokrajina sama po sebi bude član međunarodnog tela. Vi, gospodine Krstiću, stoga ne samo da ste u svađi sa većinskom voljom građana Srbije i srpskog naroda, već očigledno imate izvesno neprijateljstvo prema Ustavu Republike Srbije, a time i samoj njenoj državnosti. Vi želite da date atribut države otetoj teritoriji Republike Srbije pod maskom nekog dušebrižništva. Izlišno je reći da je takvo ponašanje izrazito sramotno i lišeno bilo kakvog digniteta, kao i da oni koji ga sebi dozvoljavaju nemaju šta da traže na političkoj sceni Srbije.
Vaš glavni argument, da će neulaskom Kosova u Interpol biti sprečena borba protiv kriminala na teritoriji južne pokrajine Republike Srbije, najblaže rečeno je neozbiljan. Očekivati od bivših vođa terorističke OVK Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, koji su bili umešani u otmice, ubijanje i kasapljenje civila u Žutoj kući porodice Katuči radi vađenja i prodaje njihovih organa, da sprovode sistematičnu borbu protiv organizovanog kriminala je tragikomično i ironično. Takvo se neosnovano očekivanje, u fundamentu poriciteljski nastrojeno prema stvarnosti, mora smatrati graničnom linijom delirijuma ili kolosasne drskosti. Podsetiću Vas da je i teroristička OVK i današnja nelegalna separatistička kosovska vlast zadržala jako dobre veze sa albanskom mafijom, te da je Kosovo poznato kao usko grlo za šverc belog roblja, oružja, droge i duvana ka Evropi. Podsetiću Vas i da je poznato da je novac dobijen od ovih nelegalnih aktivnosti mnogo puta korišćen u lobiranju zvaničnika kvazidržave Kosovo za političke interese, kao i da su neki od vođa kosovskih paralelnih institucija ujedno i izrazito moćne figure albanske mafije. Treba napomenuti i da je kvazidržava Kosovo jedan od značajnijih izvoznika islamskih terorista, pa bi njeno primanje u Interpol predstavljalo još izraženiju opasnost po živote i bezbednost kako građana Republike Srbije, tako i građana evropskih država. Jednako tako, treba napomenuti da je delovanje Interpola na Kosovu već omogućeno preko ovlašćenja koja ima UNMIK, ali i da takva mogućnost nije značajno doprinela bilo kakvoj aktivnosti usmerenoj na istinsku i ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala, već se svodi na onu deklarativnu i na njenu zloupotrebu u cilju ostvarenja privremenih političkih interesa kvazidržave Kosovo i njenih vlastodržaca nedubiozne kriminalne prošlosti. Kvazidržava Kosovo nema ni interesa, ni potrebe da se bori protiv organizovanog kriminala. Prevašodno zato što je njen vrh duboko umešan u njega i što novac od organizovanog kriminala biva korišćen u finansiranju diplomatskih aktivnosti nelegalnih prištinskih institucija, ali i zato što se taj kriminal može koristiti kao sredstvo pritiska i zastrašivanja srpske populacije. Kako je podrška zapadnih sila omogućila Kosovu da ne sprovodi ni obaveze preuzete međunarodnim sporazumima, poput onog u Briselu, jasno je da će takva zaštita biti dovoljna da ga zakloni i od Interpola. Efekat svega toga, gospodine Krstiću, ne bi bila nikakva borba države Kosovo protiv organizovanog kriminala, kako Vi besramno pokušavate to da predstavite sa zapanjujućom dozom lažne navinosti u cilju širenja svoje agende, nego poternice za pripadnike srpske vojske i policije, koje bi vlasti kvazidržave Kosovo neosnovano i uporno progonile samo zato što su branili svoju državu. Imajući rečeno u vidu, plašim se da se Vaš patetični argument raspada kao kula od karata i u etičkoj i u faktičkoj ravni.
Što se tiče Vaših opaski da oni koji se raduju odbijanju članstva Kosova u Interpolu nisu kročili na Kosovo, moraću da Vas demantujem. Pre mesec dana sam bio u poseti Kosovu i tom prilikom sam kao deo skupa od šezdeset mladih ljudi odneo humanitarnu pomoć našim sunarodnicima, koji žive kao vrlo ugroženi i pod stravičnim pritiskom albanskih privremenih organa vlasti. U kući u Velikoj Hoči, u kojoj sam spavao, od svojih domaćina sam čuo dovoljno o reakciji kosovske kvazipolicije na krađe stoke, koje su Albanci vršili po srpskim kućama. A to nije ništa, kada se uzmu u obzir nerešeni slučajevi ubistava Srba, kamenovanja povratnika i paljenja srpskih kuća. Takvim nezainteresovanim kvaziorganima kvazidržave Vi želite da date mesto u Interpolu! Od toga bi koristi imala jedino albanska mafija, budući da bi mogla iz prve ruke da bude preventivno obaveštana o policijskim aktivnostima protiv nje, baš kao što je neko svojevremeno prodao listu zaštićenih svedoka protiv Ramuša Haradinaja, koji su redom pobijeni da Haradnija ne bi mogao da bude osuđene. Tu treba napomenuti i da je nosiocima javnih funkcija kvazidržave Kosovo pre mesto na poternici Interpola, nego u njemu. Da ne zaboravim, kada ste već pomenuli, bio sam i u Prizrenu i u Peći, i u Priložju i u Hoči, i u Đakovici i u Orahovcu, i na Gazimestanu i u Prekazima. I u Gračanici, Dečanima, Manastiru Svetih Kozme i Damjana, Bogorodici Ljeviškoj, Banjskoj i Svetim Arhangelima, ali i mnogim drugim crkvama i manastirima. Umesto da nam držite slovo na Tviteru, gospodine Krstiću, možda bi bilo bolje da uvidite da na Tviteru zapravo sedite samo Vi i Vama slični, da beskonačno jadikujete i besnite rušeći svoj mizerni politički rejting, pa biste možda uvdeli da, umesto što praznoslovite i glumite moralne veličine, daleko časnije i pametnije mora biti da ustanete iz svoje cenjene stranačke fotelje i odneste neku pomoć našem narodu dole. Onda možda zaslužite nečije poštovanje, a možda Vas stanje na terenu malo osvesti i prizove zdravome političkome razumu.
Izneli ste još jedno pitanje koje zaslužuje razlaganje i javnu osudu, gospodine Krstiću, a to je da li ćemo mi i naša deca ići da branimo Kosovo na koje nismo kročili. Na stranu što je izneto neistina, želeo bih da Vam odgovorim: da, hoćemo! Naravno da ću ići da branim svoju zemlju ako to bude potrebno, čak i puškom, kao što su je branili i moji stari mnogo puta. Vaša implikacija da ne treba braniti ono gde niste nogom kročili i da treba rasparčati malodušnošću, predajom i defetizmom državu koju su naši stari stvarali morem krvi i milionima života je otužna i nedostojna. Hoćete tako poklanjati i druge delove Srbije sutra, kao što poklanjate Kosovo danas? Hoćete li tako poklanjati sutra i Niš, Rašku, Kraljevo, Čačak i Ljig? Ja nisam bio u Ćićevcu i Loznici nikada, ali moja dva dobra prijatelja su odatle. Nisam kročio u Golubac, ali je mi je jedna jako draga devojka odatle. U Nišu nisam bio godinama, u Pirotu sam bio jednom jako kratko. U Vašem Leskovcu sam bio par puta u životu. Ipak, to je moja zemlja, ja drugu nemam. Da bih očekivao da će neko sutra braniti moje Kraljevo, i ja moram biti spreman da branim Golubac, Loznicu, Ćićevac, Niš, Pirot ili Leskovac. Zato nemam ni najmanje razumevanja za Vašu liberalnost pri poklanjanju onoga što niste stekli, već baš onoga što su nam ostavili bolji od nas. Kažete da ste ponosni na Vaše pretke, gospodine Krstiću. Pitam se da li bi oni bili ponosni da vide sa kakvom slobodom delite zemlju za koju su naši stari ginuli.
Vaša politika, gospodine Krstiću, nije nikakav prosvećeni, moderni i diplomatski pametni put za Republiku Srbiju, kako želite da je predstavite da biste zadovoljili svoje sitnopolitičke dnevne ciljeve za grabljenje vlasti na grbači nacionalnih i državnih interesa. Ona je najobičniji autošovinizam i defetizam zamotan u rukavice prizemnog kvaziracionalnog. To je suvo politikantsko šarlatanstvo. Beskrvna je, kapitulantska, kukavička i strateški pogrešna. Ne vodi nigde i ne donosi ništa, sem daljih poraza i poniženja. Kao takva, vredna je svakog odbacivanja i protivljenja.
Gospodine Krstiću, Vi ste sramota za Demokratsku stranku, sramota za Savez za Srbiju, sramota za srpski parlamentarizam i za srpski narod. Žao mi je što je naš narod u vremenu krize porodio čoveka koji tako besramno brani kvislinško sarađivanje sa okupatorom, ogorčen sam što u vremenu mraka i iskušenja za srpsku državu i narod Vi predstavljate opoziciju, ali me teši misao da ćete na sledećim izborima zapasti u još dublji zaborav od onoga u kome ste sada. Ako Vam do sada nije postalo jasno da srpski narod nikada nije i nikada neće poštovati etiku kapitulacije, onda Vi o tome narodu ne znate ništa i ne zaslužujete da ga predstavljate. Ako Vam nije jasno da je srpski narod državotvoran, a ne raspikućki, onda Vi u njegovoj istoriji ne razumete ništa. Nedostojni ste da govorite ispred njega i u njegovo ime.
Da imam poverenja da će Vaš lični integritet nadvladati alavi partijski interes, zatražio bih Vam javno da podneste ostavku u ime srpskog naroda, u ime onih koji se pate na Kosovu i onih koji su ginuli od ruke šiptarskih terorista. Ovako, svestan koliko bi to bilo iluzorno, mislim da bi takav zahtev bio izlišan. Da imate časti i patriotizma za takav čin, ovakve reči ne bi izašle iz Vaših usta.
I neka se kaže još i ovo. Dvanaestu i oslobođenje Kosova i Metohije su Srbi čekali vekovima. Vekovima smo sanjali, nadali se i radili na tome da vratimo Kosmet. I na kraju smo ga vratili, na kraju se srpska zastava vijorila u Prizrenu, u koji ju je unela srpska vojska. Vijoriće se opet, iako ja možda neću doživeti da je vidim. Moja deca hoće!
ŽIVELA SRBIJA!
Izvor Fejsbuk, 21. novembar 2018.
