Deljagin: Liberalizam u savremenoj Rusiji

„Liberalizam u Rusiji i danas ima solidno uporište zbog tri razloga…“

U organizaciji Instituta za evropske studije u Beogradu, dana 14. novembra 2018. godine, održano je predavanje na temu fenomena liberalizma u savremenoj Rusiji. Gost je bio Mihail Deljagin, doktor ekonomskih nauka, jedan od najprominentnijih ruskih javnih ličnosti i kritičara liberalnog ekonomskog modela. Direktor Instituta za izučavanje problema globalizacije u Moskvi, izdavač časopisa „Slobodna misao“, politički aktivan kao savetnik Sergeja Mironova, lidera Pravedne Rusije.

Na samom početku, Deljagin se osvrnuo na evoluciju liberalne misli ne samo na ekonomskom, već i na političkom planu. Navodeći da je pre dva i po veka, u samom začetku, liberalizam zapravo bio učenje o slobodi ličnosti i o odgovornosti, ocenio je da se od tog doba njegovo značenje umnogome izmenilo. Po njegovim rečima, danas se liberalizam u Rusiji tumači, ne više prema Volteru, već prema Sorošu i Berezovskom, ali i prema kriterijumima Vašingtonskog konsenzusa. Vašingtonski konsenzus čini set pravila koji su razradili američki ekonomisti i koji treba da važe u nerazvijenim zemljama, kako bi vlade nerazvijenih zemalja služile interesima krupnog kapitala i međunarodnim korporacijama. Uništenjem SSSR-a, ovo pravilo, koje je nekada važilo za nerazvijene zemlje trećeg sveta, Afriku i Latinsku Ameriku, počelo je da važi i za čitavo čovečanstvo. Devedesetih godina, ljudi u Rusiji su nakon višedecenijske jednopartijske diktature želeli da se bore za slobodu ličnosti. Međutim, osnovno pitanje koje se ovde nameće jeste koja je ličnost najslobodnija? Predavač je naglasio da je to ona ličnost koja se bavi biznisom, zato što ima resurse kojima obezbeđuje slobodu. Logika liberalizma u Rusiji devedesetih godina je zbog toga bila sledeća: misleći da služi ideji slobode ličnosti, običan čovek zapravo služi biznisu. Dalje, on učestvuje u političkom procesu. I kako bi ostao u političkom procesu, potrebno je da služi najjačem učesniku tog procesa, a to je oligarh. Dakle, tajkun, biznismen koji je za sebe privatizovao deo države. Samim tim, boreći se za slobodu ličnosti, počinje da služi tajkunu koji izvozi novac na Zapad, jer nije ni logično očekivati da će isti čuvati novac u zemlji koju pljačka. Izvozeći novac na Zapad, tajkun postaje zavisan od Zapada i počinje da služi globalnom biznisu. Razumevajući ko je glavni, borac za slobodu počinje da služi globalnom biznisu. Neprimetno, ne menjajući vrednosti koje zastupa, prelazi od borbe za slobodu ličnosti na gušenje te iste slobode. Na taj način Deljagin obrazlaže svoje viđenje logike modernog liberalizma.

Evolucija koju slikovito objašnjava dogodila se, kako kaže, za vrlo kratko vreme, za svega nekih pet do šest godina. U tom periodu formirala se svojevrsna elita liberalnih birokrata koja je liberalni koncept prihvatila kao datost, a služenje sopstvene države interesima inostranog biznisa uzdigla na pijedestal religiozne dogme.

Navodeći da je današnji državni aparat nastao kao rezultat raspada sovjetskog državnog aparata, koji je bio u funkciji pljačke sovjetske državne imovine, ocenio je da je karakter ovakve državne mašinerije određen umnogome potrošačkom ideologijom, kao jednom od najvažnijih komponenata modernog liberalizma.

Međutim, ono što je Rusiju na neki način odvojilo od glavnog toka savremenog liberalizma je, prema Deljaginovim rečima, tvrd stav Zapada prema Rusiji, oličen pre svega u režimu ekonomskih sankcija u poslednjih nekoliko godina. Takav odnos Zapada prema Rusiji naterao je deo njenog državnog aparata da počne da se menja. Tako, dok su spoljna i bezbednosna politika Rusije patriotske, socijalno-ekonomska politika ostala je, prema Deljaginovim rečima, čvrsto liberalna. To državi daje hibridni karakter, što je stanje koje je na duži rok neodrživo, smatra Deljagin. Kao glavne stožere liberalno-ekonomske dogme označio je Centralnu banku Ruske Federacije, zatim ekonomski blok političara u Vladi, pojedine oligarhe, pa čak i pojedine ličnosti u crkvenim krugovima.

Objašnjavajući rascep koji je nastao između Rusije i Zapada, Deljagin smatra da su na ideološkom nivou i Rusija i Zapad napravili izbor, samo što su izabrali različite stvari. Zapad je, u duhu savremenog liberalizma, izabrao profit i nužnost promene čovekove prirode radi njega, dok Rusija na tako nešto nije pristala. Kritički se osvrćući na liberalni koncept, predavač je ipak obrazložio i faktore koji ovu ideologiju čine i dalje popularnom u njegovoj zemlji. Naime, po njegovom mišljenju, liberalizam u Rusiji i danas ima solidno uporište zbog tri razloga. Prvo, što se svetsko tržište još uvek nije raslojilo na jasno omeđene makroregione. Drugo, nivo konkurencije koji je prihvatljiv za tehnokratsku elitu, štetno utiče na društvo koju ta elita vodi. Treći razlog popularnosti liberalizma jesu informacione tehnologije, koje po njegovom mišljenju negativno utiču na koncept demokratije. U spomenutoj konstelaciji snaga, tradicionalne institucije demokratije omogućavaju dolazak na vlast eksponentima spoljnih sila, koji nemaju osećaj odgovornosti prema građanima koji ih biraju. Po njegovom mišljenju, strane upravljače zanima samo sprovođenje svoje agende, a ne i specifičnosti konkretnog društva kojim vladaju.

Govoreći o globalnom liberalizmu, Deljagin smatra da se fundamentalna greška liberalne teorije još od vremena Voltera sastoji u, kako kaže, precenjivanju mogućnosti ljudske vrste pretpostavkom da je najveći broj ljudi sposoban da odgovara za većinu sopstvenih postupaka. To je, prema njegovim rečima, greška i na društvenom nivou i na nivou pojedinca.

U savremenom svetu, liberalizam je preuzeo ulogu koju je nekada imao fašizam, što je povezano sa sličnošću funkcija koje danas obavlja liberalizam, a nekada je obavljao fašizam. Danas globalni monopoli uništavaju srednju klasu i potrebno je obezbediti da se ona ne pobuni. To je nekada bila funkcija fašizma, napomenuo je Deljagin.

Suština je u tome, prema njegovim rečima, da se globalno tržište raspada na makroregione, što je započelo, kako kaže, Obaminom podelom na transpacifičko i transatlantsko tržište. Liberalni deo društva protivi se tome. Drugi deo uviđa neizbežnost ovog procesa i neophodnost činjenice da države poput Rusije stvore sopstveni makroregion. Pojedine države, poput Poljske, nastoje da se pridruže nekom makroregionu, dok države poput SAD pristaju na raspad, ali ga žele po sopstvenim pravilima, zaključuje Deljagin.

Navodeći da je ruska elita samo odraz globalnih elita, kao i da je svest elita uvek bila različita od svesti društva, predavač se kritički osvrnuo i na poslednje poteze ruskih vlasti pre svega u socijalno-ekonomskoj sferi. Spomenuvši povećanje starosnog praga za odlazak u penziju, koji uzgred nije menjan još od Staljinove ere, preko poskupljenja cena benzina, povećavanja pojedinih poreza, ocenio je da je liberalni deo vlasti na taj način celokupnom društvu objavio rat. Ovim su stvoreni preduslovi za jednu vrstu državnog prevrata, do koga po njegovom mišljenju neće doći, s obzirom na neorganizovanost liberalnih snaga u društvu. Ovo je, po njegovim rečima, bio razlog kratkotrajne vlasti liberala 1917. i 1991. godine.

Iz veoma iscrpnog izlaganja Mihaila Deljagina, može se zaključiti da će se sukob između liberalno orijentisanih globalističkih elita i antiglobalističkih snaga i u budućnosti nastaviti nesmanjenom žestinom. Pre svega, iz razloga nemirenja prvih sa gubitkom hegemonih pozicija, kao i sa nedovoljno organizovanim otporom drugih, koji još uvek ne pariraju prvima u dovoljnoj meri. Ovakve tendencije na globalnom planu svakako će se reflektovati i na mikroplanu naših političkih prilika.

 

Autor Dušan Ilić

 

Izvor stanjestvari.com, 22. novembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u