Da bi projekat ovog gasovoda zaživeo, vlade Srbije, Bugarske, Mađarske i Slovačke moraju biti sposobne da ga argumentovano odbrane pred Briselom, Evropskom unijom, NATO-om i posebno Vašingtonom.
Ruski energetski gigant „Gasprom” odlučio je da ruta gasovoda „Turski tok” bude nastavljena preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovačke i već je pokrenuo potrebne procedure za novi cevovod u tim zemljama, piše ruski list Komersant.
„Gasprom” planira da sa isporukama gasa Bugarskoj i Srbiji preko „Turskog toka” krene 2020. godine, a Mađarskoj 2021. godine, što će kompaniji omogućiti da obustavi tranzit preko Ukrajine počev od 2022, navodi list, a prenosi agencija Tas. Reč je zapravo o ranije planiranoj ruti za gasovod „Južni tok” koji je Evropska unija zamrzla 2014. godine pod pritiskom Amerike, dodaje se u tekstu. Vrednost projekta širenja sistema ovog gasovoda procenjuje se na 1,63 milijarde dolara.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije isključio mogućnost restriktivnih mera protiv „Turskog toka”, navodeći da se SAD razbacuju s takvim merama i niko nije zaštićen od pritiska, dodao je Komersant.
Iako je ovo na prvi pogled lepa vest za Srbiju, koja i dalje dobija gas samo iz jednog pravca – preko Ukrajine i Mađarske, upućeni u gasne prilike u zemlji kažu da je malo verovatno da „Gasprom” može da odlučuje o gradnji „Turskog toka”, pošto je gasovod pre dva dana došao do kopna u Turskoj.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da bi bilo lepo da se taj projekat realizuje, ali da, povedeni lošim iskustvom s „Južnim tokom”, koji je propao zbog Bugarske, moramo da računamo i na najgori scenario.
— Putin je jasno rekao da dovode gas do Turske, a ukoliko zemljama na zapadnom Balkanu treba gas, neka grade gasovod preko svojih zemalja i koriste ili ruski ili neki drugi gas. Malo je verovatno da Rusija može da odlučuje kuda će drugi krak da ide – kaže dr Vuletić.
Osim toga, i dalje je na snazi treći energetski paket, zbog koga je propao „Južni tok”, prema kome vlasnik gasa nije mogao da bude i vlasnik distributivne mreže – objašnjava Vuletić.
On kaže da je posebno pitanje Bugarske i premijera Bojka Borisova, zbog koga je pod pritiskom Zapada propao „Južni tok”, a on sada ponovo zagovara gradnju „Turskog toka”. Videćemo dokle, ističe Vuletić.
Prof. dr Srećko Đukić, stručnjak za međunarodne odnose i gasne prilike u svetu, kaže da je Putinova odluka očekivana i u tom pogledu je ovo dobra vest. „Gasprom” je od „potapanja” gasovoda „Južni tok” počeo da se prilagođava uslovima evropskog zakonodavstva u gasnom sektoru i Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma”, misli da su u tome uspeli, uključujući i konsultacije sa Evropskom komisijom u Briselu.
— Predstoji, međutim, mnogo teži deo posla i pred Putinom i pred „Gaspromom”, a naročito pred vladama Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovačke. Moraju biti sposobni da argumentovano odbrane novi „Južni tok” ili gasovod „Južni tok” u novoj varijanti, direktno pred Briselom, EU i NATO-om i posebno pred Vašingtonom – ističe Đukić.
Realno je očekivati, dodaje, da će se odmah pojaviti kontraargumenti protiv ovog gasovoda. I to ne jedan. Ponovo će početi da se nudi američki tečni gas, upozorava na zavisnost od ruskog energenta, na bezbednost koja preti sa Istoka….
— Nisam siguran da li ćemo uspeti da se odupremo svim tim pritiscima, za koje je teško proceniti koliko će biti ugrožavajući, a uz to treba računati kao minimum na američke sankcije, možda i evropske, ako EU ne stane u odbranu ovog projekta, što je teško očekivati da će ga braniti kao što brani „Severni tok 2” – naglašava Đukić.
Ono što je najbitnije i što moramo imati u vidu jeste da je Srbija u svakom pogledu u najtežem položaju.
Ideja je, kada cev dođe do obale u Turskoj, da se nastavi kroz Bugarsku u dužini od 500 kilometara ka Srbiji. Gasovod bi ulazio u zemlju u blizini Zaječara, išao pored Batočine, Smedereva i Beograda prema Horgošu i tu bi trebalo da uđe u Mađarsku. Kapacitet mu je 13 milijardi kubika godišnje.
Izvor Politika, 23. novembar 2018.
