Šta je sa „besom” (obećanje, data reč, potvrda…) KiM Albancima datom odavno iz Brisela da će ih kroz ubrzane pristupne pregovore, ekonomsku pomoć, liberalizaciju viza i ostalu logistiku, na mala vrata primiti u svoje krilo? Brisel ima preča posla, a Albanci još veruju u tu besu, što uopšte ne znači da je evropskim činovnicima to bitna i obavezujuća činjenica. Poslednjih godina očekivanja i apetiti KiM Albanaca nerealno su porasli u smislu priznanja samoproglašene nezavisnosti, tako da dešavanja na KiM imaju sve elemente krvave unutrašnje političke igre i iscrpljujuće borbe za vlast.
Oni suzavci u prištinskom parlamentu i demonstracije s polupanim glavama, samo su vidljivi i površinski gegovi mučnog i rastućeg obračuna dva zapenušena klana, prvog s Tačijem na čelu i drugog s Haradinajem… A kad se zna da taj ring nije evropski osvetljen, već se vodi u polumračnom maniru, sleđa, lažiranjem afera, korupcionim novcem od prodaje narkotika i još čitavim arsenalom više nego prljavih metoda.
U naletu su, i sada u prednosti, predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli i premijer Ramuš Haradinaj. Skrajnuli su predsednika Hašima Tačija i prelepili njegov uspeh u Parizu. Uvode carine, hapse i prebijaju Srbe, šerifuju… Ali, niko od njih nije „sto odsto” siguran u svoju budućnost, ne samo povodom formiranja Suda za zločine OVK, već i zbog hrpe obećanja koja su nudili narodu a nijedno nisu ispunili. Tači važi za umerenijeg političara i, kao, „bolje stoji” u međunarodnoj zajednici. Strugnuo je u SAD po novi mandat, kažu, ali i da dobije nove instrukcije od svojih gazda kojima u bescenje prodaje bogatstva Kosova i Metohije. Što ne znači da neće po povratku uzvratiti udarac i probati da povrati uzdrmane pozicije.
Takozvano nezavisno Kosovo nije više prvi projekat i prioritet SAD, a imajući u vidu da će 2019. godina proteći u vrlo neizvesnim izborima za Evropski parlament, a da 2020. slede još neizvesniji izbori za američkog predsednika, može lako da se shvati da Srbija ima vremena, dve godine, da uspostavi nacionalni dogovor oko Kosmeta i počne da ga sprovodi na terenu. I da konačno počne da bude ta koja nameće korake, a ne da bude u defanzivi.
Povezivanje procesa na Kosovu i Metohiji s pitanjem kršenja ljudskih prava, progona Srba i pitanje otimanja imovine na Kosmetu, uz insistiranje na vojnoj neutralnosti i fundamentalnih veza Srbije i Republike Srpske, treba da budu okvir naše nove zajedničke međunarodne inicijative. Uz ojačale Rusiju i Kinu, sa ojačanim i produbljenim ekonomskim i političkim koncima s njima i uz slabljenje biča SAD koje sve teže primoravaju male zemlje da priznaju ono što se teško priznaje, što se videlo na primeru glasanja u Interpolu, eto šanse da se srpska država pozicionira. I da ne naseda na onaj stari štos kad te komšija deran provocira i kljuca, pa mu ti lupiš čvrgu a onda se pojave njegova starija braća koja te izlemaju. Sada i starija braća imaju svoje probleme.
Mlađi brat sa KiM igra opasne igre, insistira na carinskim papirima na kojima mora da piše „Republika Kosovo” inače nema ulaza ni sa 100 odsto povećanim carinama! Bilbordi po Prištini koje je Haradinaj sam sebi postavio, groteskno deluju s porukom da je najzad Kosovo 100 posto država.
Srbija ne treba da se bavi kontramerama, već samo treba da poštuje svoj Ustav i briselske dogovore: teritorija KiM se može predstavljati pod različitim imenima, ali nikako kao „Republika Kosovo”. Dakle, Srbija mora da poštuje CEFTA sporazum i druge transportne i ekonomske konvencije. Pa zato i ima obavezu da ne pravi prolaz robi koja ima grešku jer je iz inostranstva krenula naslovljena na netačnu adresu… „Republika Kosovo” je usmena a ne formalna destinacija. Zato takva adresa nije poznata!
Srbija bi morala da poštuje svoj Ustav i dogovore iz Brisela a ne da krši propise i žmuri kao do sada što je to radila.
Pa da se vidi šta će ili neće stariji brat da uradi kad papir udari na papir. Da li će da napadne ili dvosmisleno da okoliša.
Kosovske vlasti od početka dvehiljaditih idu iz provokacije u provokaciju kada god treba da sprovedu neki sporazum. Priština upadom na sever želi sada da skrene pažnju sa uvođenja taksa, da jednim novim problemom prekrije prethodni. Kosovske privremene vlasti, što jesu po definiciji u Rezoluciji 1244 a i prema Briselskom sporazumu, pokušavaju da eskalacijom sukoba trguju da bi im EU ukinula vize. A niko još da im direktno kaže da su se preigrali, da „besa” ima rok trajanja. Lepo je što su Mogerinijeva i Han osudili uvođenje taksa. I ništa dalje od toga. Ali postavlja se pitanje – šta kad nestane hrane, kad se isprazne rafovi a cene odu u nebo? Kome će gladni i siromašni da veruju. Zaboravljeni Marks je govorio da pre svih potreba valja zadovoljiti potrebe stomaka.
Izvor Politika, 27. novembar 2018.
