Makron ukida sporne takse, ali demonstranti imaju 41 novi zahtev

Platforma “Žutih prsluka” u samo jednoj stavci spominje smanjenje taksi na gorivo

Francuska će suspendovati takse na naftne derivate zbog kojih su izbili masovni višednevni nemiri u Francuskoj.

Očekuje se da premijer Francuske Eduard Filip objavi „moratorijum na povećanje poreza na gorivo“.

Nove takse bile su okidač za masovne proteste širom zemlje.

France24 javlja da je vlada otkazala sastanak sa predstavnicima Žutih prsluka zakazan za danas.

Protesti zbog poskupljenja goriva traju od sredine novembra širom Francuske, a rezultirale su i masovnim hapšenjem demosntranata u centru Pariza.

Povećanje poreza na gorivo trebalo je da stupi na snagu 1. januara.

Predsednik Francuske Emanuel Makron više puta je ponavljao da neće odustati od taksi, ali je vlada u ponedeljak signalizirala da je spremna da pristane na neke ustupke. Makron je tokom jučerašnjeg dana otkazao planiranu posetu Srbiji.

 

Izvor B92

ŽUTI PRSLUCI OBJAVILI SPISAK ZAHTEVA
Juče se u Francuskoj završio treći veliki protest takozvanih “Žutih prsluka”, ljudi koji širom zemlje, najviše u samom središtu Pariza, demonstriraju zbog rasta cena benzina. Heterogeni pokret, koji nema jasno definisano vođstvo i predstavnike, dobio je ime “Žuti prsluci” zbog saobraćajnih sigurnosnih prsluka koje nose svi učesnici pokreta u protestima na ulicama i strateškim tačkama francuske saobraćajne infrastrukture.

Deo demonstranata se protekla tri uzastopna vikenda sukobljavao sa policijom, koja je u odgovoru koristila suzavac, vodene topove i gumene palice. Izdvojene grupe su palile automobile i bacale kamenje na policiju. Ukupno je zapaljeno desetak automobila.

Početni zahtevi učesnika protesta su bili sniženje cena goriva, međutim, kako tvrde “Žuti prsluci”, oni žele generalno povećanje kupovne moći Francuza, kojima je ozbiljno pao životni standard, još pod prethodnim administracijama, koje su posegle za merama štednje, rezanja javne potrošnje, promenama radnog zakonodavstva, povećanjem poreznog pritiska na široke slojeve stanovništva i drugim merama poznatim pod eufemizmom „strukturne reforme“, što je imalo katastrofalan učinak na francusku ekonomiju, pa je bivši predsednik Fransoa Oland morao da proglasi “vanredno stanje” u ekonomiji zemlje.

Prema najnovijim podacima, ukupno je uhapšeno 412 osoba, od kojih je 387 zadržano u pritvoru. U sukobima je povređeno 133 demonstranta i 23 policajca. Od 1. januara se u Francuskoj očekuje novi rast cena goriva, i to od 27 odsto na godišnjem nivou za dizel i 15 odsto za benzin.

ČETIRI SMRTNA SLUČAJA
Iako mediji o tome nerado govore, do sada je u protestima život izgubilo četvero ljudi. Ovog vikenda je u Marselju jedna starija žena umrla u bolnici, gde je primljena s povredom koju je nanela krhotina granate sa suzavcem. Osamdesetogodišnja žena je bila povređena u svom stanu u Marselju, gde je u subotu zadobila ranu od komada granate sa suzavcem. Umrla je u nedelju u operacionoj sali bolnice u Marselju, saopštio je AFP.

MAKRON NE POPUŠTA
Po povratku iz Argentine, gde je učestvovao na samitu G20, predsednik Emanuel Makron je hteo da poseti centar Pariza, kako bi se uverio u razmere štete nakon protesta održanih ovog vikenda.

Dok je prolazio Avenijom Kleber u Parizu, okružen telohraniteljima i pratnjom, “Žuti prsluci” su vikali predsedniku i ministru unutrašnjih poslova da podnesu ostavku, kao što se vidi na videu koji je objavljen na društvenim mrežama.

Francuski predsednik je otišao do Trijumfalne kapije u Parizu, koja je oštećena u neredima u subotu.

Nakon jučerašnje hitne sednice sa svojim ministrima i predstavnicima snaga bezbednosti, na kojem je bilo govora o mogućem uvođenju vanrednog stanja, Makron se ipak nije usudio da posegne za tako drastičnom merom. U Francuskoj je vanredno stanje poslednji put uvedeno nakon terorističkih napada 2015. godine, a ono je uključivalo policijski čas, zatvaranje određenih javnih objekata, zabranu saobraćaja i protesta u određenim zonama. Makron se za sada uzdržao od pretnji, ali je rekao kako će svi izgrednici i počinitelji nasilja biti kažnjeni.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji ima najgori rejting od kada je izabran na ovaj položaj, potpuno je nespremno dočekao pobunu “Žutih prsluka”, koja je izbila 17. novembra. Francuzi su odluku o povećanju taksi na gorivo protumačili kao jedan od brojnih poteza kojima se pomaže bogatima i dodatni udar na njihov životni standard.

BLOKADA SKLADIŠTA GORIVA
U prošli ponedeljak su “Žutih prsluci”, blokirali pristup 11 skladišta goriva u vlasništvu francuske kompanije Total, zbog čega je 75 Totalovih benzinskih pumpi ostalo bez goriva, rekao je portparol naftne kompanije. Prekomorske teritorije trpe nestašice najosnovnijih potrepština, ali podržavaju pokret demonstranata.

Ulesnici pokreta “žutih prsluka” dolaze iz raznih regija, društvenih i starosnih grupa, a počeli su da se organizuju putem interneta. Iako se ne može poreći da tokom protesta ima izliva besa i nasilja, nikako ne treba isključiti da među demonstrantima ima i ubačenih grupa, posebno onih manjih koje sebe definišu kao “levičarske”, “anarhističke” ili “desničarske”, čijim se uslugama obaveštajne službe i policija odavno koriste, kako bi delima vandalizma diskreditovali demonstracije.

Eklatantan primer u tom smislu je bio veliki protest tokom samita G8 u Đenovi u julu 2001. godine, kada su pripadnici grupe Black Block iz cele Evrope stigli u grad, izazvali sukob s policijom, bolje rečeno zajedno s infiltriranim policajcima u njihovim redovima, koja im je nakon insceniranog okršaja otvorila put za beg, da bi potom krenuli da premlaćuju sve članove protestnog pokreta “No Global”, koji je uspeo da okupi 200.000 ljudi, koji je prikazan kao “vandalski” i “kojem niša nije sveto, čak ni imovina običnih ljudi koji se bore i rade kako bi preživeli”. Srećom, za sada ovaj scenarijo, koji je ranije uspešno primenjen u Đenovi i drugde u svetu, ne vidimo u Francuskoj.

Francuski predsednik i njegov kabinet ministara se suočavaju s pokretom “Žutih prsluka” koji i dalje uživaju veliku podršku naroda. Prema rezultatima ankete koju je sproveo Haris Interactive, nakon subotnjih protesta čak 70 odsto anketiranih Francuza podržava demonstracije,a među njima i brojne poznate osobe.

U međuvremenu se predsednik Makron, vlada i ministri nadaju da će se protestni pokret raspršiti i nestati, navodeći kako je svakog vikenda sve manje “Žutih prsluka” na ulicama francuskih gradova. Međutim, protestni pokret postaje sve organizovaniji, a zahtevi rastu, od početne želje za ukidanjem nametnutih taksi na gorivo, do poslednjeg zahteva kojim se bezuslovno traži ostavka predsednika i ministra policije. Barem do ovog trenutka. S druge strane, čelnici policije i žandarmerije su sve nervozniji i prekomerno nasilje koriste čak i u slučajevima gde to nije potrebno, što neizbežno dovodi do odgovora velike većine “Žutih prsluka” koji na ulice nisu izašli kako bi palili, niti razbijali bilo šta.

OBJAVLjENA PLATFORMA ŽUTIH PRSLUKA
Iako je tri nedelje bilo nemoguće znati šta tačno žele “Žuti prsluci”, a posebno pronaći njihove vođe, zato što jedne osobe ili manje grupe koja vodi pokret zapravo i nema, konačno je objavljena platforma protestnog pokreta koju su objavili novinari italijanskog portala Contropiano, koji su trenutno u Francuskoj.

Preveli smo njihovu platformu i saznali smo da u fokusu nije samo povećanje troškova goriva, nego činjenica da nema napretka i sve veće društveno raslojavanje.

Tako se u zahtevima pokreta koji je zapalio Francusku nalaze zahtevi poput renacionalizacije javnih službi, promene radnog zakonodavstva u korist radnika i borba protiv mera štednje.

Portal Contropiano navodi da su “Žuti prsluci” svoje zahteve dostavili medijima 29. novembra, ali oni nisu objavljeni. Mnogo toga je proteklih nedelja rečeno o ovom pokretu. Na primer, na početku su pokret podržali i levica Žan-Luka Melanšona i sindikati kao što je CGT, ali su se kasnije predomislili. Ipak, 1. decembra su u mnogim delovima Francuske izašli na ulice zajedno, “Žuti prsluci” i “Crveni prsluci”, poštujući međusobnu autonomiju.

Ovi su protesti nešto drugačiji od onih koji su protekle dve godine potresali Francusku, iako je prenaglašeno govoriti o epizodama netolerancije unutar samog pokreta, koji su se tu i tamo dogodili. Mediji glavnog toka uporno ponavljaju kako iza pokreta stoji “krajnja desnica”, što je netačno. Liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen je samo izjavila kako je jedino rešenje za smirivanje situacije da se raspusti Nacionalna skupština i održe prevremeni izbori.

Ovo je popis 41 zahtjeva “Žutih prsluka”, što je zapravo platforma njihovog delovanja, možda i političkog.

Zahtevi su tipični za radničku klasu ili osiromašenu i uplašenu srednju klasu bez obzira na političku provinijenciju. Na prvom mestu su materijalni uslovi života i stavke kao što su posao, stanovanje, socijalna zaštita i porezi.

Postoje i zahtevi vezani za migracije, kojoj se Francuzi protive, ali bez velikog izliva rasizma. Primerak popisa zahteva “Žutih prsluka” je dobio Aurelije Dijanara, koji živi i radi u Parizu.

RAD I PLATA

1. Više progresivnosti u porezu na dohodak, što znači više olakšica.

2. Minimalna plata od 1300 evra neto.

3. Penzioni sistem mora ostati solidaran i stoga socijalizovan, a ne doprinosni sistem.

4. Nema penzije ispod 1200 eura

5. Plate svih Francuza, penzije i naknade se moraju prilagođavati inflaciji.

6. Zaštita francuske industrije i zabrana njenog preseljenja.

ZAŠTITA NAŠIH ZNANjA I NAŠEG RADA

7. Ukidanje odvojenog rada. Nije normalno da osoba koja radi na francuskoj teritoriji nema iste plate i ista prava. Svaka osoba ovlašćena za rad na francuskoj teritoriji mora biti na istom nivou kao i francuski državljanin i njegov poslodavac mora platiti isti iznos doprinosa.

8. Za siguran posao ograničiti ograničene ugovore za velike firme. Želimo više trajnih ugovora.

9. Maksimalna plata može biti 15 000 €.

10. Stvaranje radnih mesta za nezaposlene.

11. Uzrast za odlazak u penziju bi trebalo da bude 60 godina za sve one koji su obavljali teške poslove 55 godina.

PRAVO NA DOM

12. Rešiti problem beskućnika.

13. Ograničiti cene najma i osigurati više smeštaja po umerenim cenama, posebno za studente i privremene radnike.

14. Provesti veliki plan toplotne izolacije domova zbog ekoloških razloga i finansijskih pogodnosti za porodice.

DOBROBIT, INVESTICIJE, INFRASTRUKTURA, JAVNE POLITIKE

15. Favorizovati male firme u ruralnim područjima i urbanim centrima. Zaustaviti izgradnju velikih trgovinskih područja oko velikih gradova koji ubijaju male firme, trgovce i preduzetnike i više besplatnog parkiranja u urbanim sredinama.

16. Povećati invalidnine.

17. Ako šestogodišnje dete nema ničiju zaštitu, potrebno je nastaviti s PAJEMPLOI sistemom pomoći do deset godina.

18. Isti sistem socijalne pomoći za sve, uključujući zanatlije i samozaposlene radnike.

19. Odmah zaustaviti zatvaranje malih prevoznih linija, poštanskih kancelarija, škola i porodilišta.

20. Osigurati dobrobit za starije ljude, uz dovoljno novca.

21. Najviše 25 učenika po razredu u osnovnim školama.

22. Odgovarajući alati za psihijatriju.

23. Zabrana prodaje imovine koja pripada Francuskoj (brane, aerodromi…)

24. Pravosuđe, policija, žandarmerija i vojska moraju imati odgovarajuće opremu. Prekovremeni sati im moraju biti plaćeni ili odbijeni od nedeljne ili mesečne radne satnice.

25. Autoputevi se imaju održavati sredstvima dobijenim od putarine.

26. Cena gasa i električne energije su porasle zbog privatizacije tog sektora, stoga oni ponovno moraju postati javno dobro i cene usklađeno sniziti na realan nivo.

27. Urediti prevoz robe železnicom.

OPOREZIVANjE I EKONOMSKA POLITIKA

28. Porezi – velike kompanije kao Mekdonalds, Gugl, Amazon, Carrefour moraju plaćati više, a mali preduzetnici i firme manje.

29. Okončati povećanja taksi na goriva.

30. Zabraniti oporezivanje na izvoru. U Francuskoj se porezi plaćaju na kraju godine.

31. Dosta s poreznim kreditom za firme. Koristimo ovaj novac za pokretanje francuske industrije vodonika, koja je ekološki prihvatljiva, za razliku od električne.

32. Dosta s merama štednje. Prestanimo plaćati kamate na dug koji je proglašen nelegitimnim i krenimo otplaćivati dug bez uzimanja novca od siromašnih, nego 80 milijardi pronađimo u poreskim prevarama.

33. Zabrana naplaćivanja naknade kada kupci koriste karticu za kupovinu. Odrediti porez za brodsko gorivo i kerozin.

DEMOKRATIJA I TROŠKOVI POLITIKE

34. Svaki izabrani zastupnik ima pravo na srednju platu. Troškovi prevoza biće provereni i nadoknađeni ako su opravdani.

35. Narodni referendum mora ući u Ustav. Moramo stvoriti čitljivu i učinkovitu internet lokaciju kojom upravlja nezavisno nadzorno telo, gde ljudi mogu napraviti račun. Ako predlog dobije 700 000 potpisa, mora se raspravljati, dovršiti, dopuniti od strane Nacionalne skupštine, koja će imati obvezu da u godinu dana održi referendum na nacionalnom nivou. Trenutno, francuski ustav ne predviđa referendum.

36. Povratak na mandat od sedam godina za predsednika Republike. Izbor zastupnika dve godine nakon predsednika dopušta slanje pozitivnog ili negativnog signala u vezi njegove politike. Time bi se pomoglo da se čuje glas naroda.

37. Ukinuti doživotne naknade za predsednike.

INTEGRACIJA I MIGRACIJA

38. Tražilac azila mora biti prihvaćen.

39. Razlozi koji određuju prisilnu migraciju moraju biti rešeni.

40. Oni kojima je uskraćeno pravo na azil odmah moraju biti vraćeni u svoje zemlje porekla.

41. Potrebno je uspostaviti pravu integracijsku politiku. Živeti u Francuskoj znači postati Francuz, što znači da osoba mora svladati tečaj francuskog jezika, francuske istorije i građansko vaspitanje.

Ovo je lista zahteva “Žutih prsluka” iz kojih se vidi da se pokret ne može definisati kao levičarski ili desničarski. Platforma “Žutih prsluka” u samo jednoj stavci spominje smanjenje taksi na gorivo, što je znak da se predsednik Emanuel Makron suočava s puno većim nezadovoljstvom širokih slojeva stanovništva i upitno je kako će se izvući iz svega ovog. Možda represijom?

Naime, samo u glavnom gradu je specijalna policija koristila više od 10 000 komada municije različitih vrsta. Suzavca MP7 7940 komada, 800 zaglušujućih granata, 339 granata za omamljivanje GLI-F4, koje jedino koristi Francuska i koje su u više navrata uzrokovale ozbiljne povrede, 776 “gumenih metaka” i oko 140 000 kubika vode ispaljene pod visokim pritiskom.

Prema nezavisnim izvorima je 682 ljudi privedeno na ispitivanje u celoj Francuskoj, uključujući 412 samo u Parizu. 630 ih je bilo pritvoreno, a u nedelju naveče je ta brojka pala na 378 zatočenih, uključujući 38 maloletnika. Bilo je 263 povređenih, uključujući 83 pripadnika snaga bezbednosti.

U subotu uveče je u Arlesu umrla treća osoba, a četvrta je bila starica u Marselju, koja je umrla u nedelju u bolnici.

Vlada je s jedne strane nekoliko puta izjavila kako ne želi da promeni kurs, “ali s obzirom na situaciju mora biti otvorena za dijalog”, iako bez ikakvog učinka.

Ova nedelja će biti ključna za razumevanje kojim će smerom krenuti ovaj društveni pokret, koji je sada sposoban iznositi političke zahteve koji dolaze iz društvene magme koja ključa. Proglašavanje „vanrednog stanja” bi moglo biti poslednja karta za političku elitu u Parizu i interese onih koje predstavlja.

Ali istorija nas uči da su svi oni koji su u Francuskoj po svaku cenu hteli ostati na vlasti tu vlast na kraju izgubili.

 

Izvor logicno.com, 04. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u