Tanasković: Priču o Mladoj Bosni treba ekranizovati zbog osećaja „svete dužnosti“

U Domu vojske predstavljeno drugo izdanje knjige dr Radoslava Gaćinovića „Mlada Bosna“

Svečana sala Doma Vojske u Beogradu bila je ispunjena do poslednjeg mesta – na promociji drugog, dopunjenog izdanja knjige „Mlada Bosna“, autora prof. dr Radoslava Gaćinovića.

Pisac i recenzenti, Darko Tanasković i Mile Bjelajac, poručili su da se ovom knjigom promoviše i afirmiše – sloboda.

— Knjiga izlazi baš na stogodišnjcu stvaranja Kraljevine SHS, države koja je bila tamnica srpskog naroda. Da su mladobosanci bili živi, nisam siguran da bi se uspostavila ta neprirodna tvorevina, rekao je Gaćinović, koji je i naučni savetnik Instituta za političke studije.

Nacije, kako je ukazao, počivaju na osnovnom demokratskom principu da čovek ima pravo na slobodu. I pripadnici Mlade Bosne su, kako je ocenio Gaćinović, imali tu viziju: stvarnu slobodu naroda.

— Dakle, 1914. godine su krenuli trnovitim putem do slobode do koje je slavni srpski narod stigao 1918. godine. Danas, nakon više od 100 godina, iako sadašnja vlast ima dosta uspeha u političkoj borbi protiv sile i nepravde, opet iščekujemo neku slavnu pobedu u kojoj će se srpski narod u celini osloboditi raznih okova, ucena i poniženja – rekao je Gaćinović.

On je podvukao da upravo primeri „mladobosanaca“ govore da niko nije mali ako je odlučan da se bori za opstanak i da niko nije toliko veliki da može sve i zauvek. Tadašnji silnici, kako je ukazao autor, nisu mogli da zaborave i oproste poniženje koje su doživeli od maloletnih „mladobosanaca“ .

— Spomen-ploču Principu dva puta su skidali: ustaše Ante Pavelića, ta nacistička vojska koja je ušla u Sarajevo aprila 1941. i poklonili je kao najdraži suvenir Adolfu Hitleru za njegov 52. rođendan, a drugu spomen-ploču su skinule terorističke skupine Alije Izetbegovića, naveo je Gaćinović.

On je, međutim, podsetio i na suprotne primere, kao što je Eleonora Ruzvelt, koja je 1954. u Knjigu utisaka, u muzeju posvećenom sećanju na Principa, zapisala: „Ovi mladi ljudi su svojim žrtvovanjem i hrabrošću zadužili čitavi svet. Senama Gavrila Prncipa ceo svet treba da se pokloni.“

Autor je upozorio da istorija ima ogromnu moć, i da se upravo zato zapadni političari u svojim govorima „uvek oslanjaju na istoriju svog naroda“.

— U Srbiji, čini mi se, to čine retko kada, a krajnje je vreme da se Srbija vrati sebi i svojim korenima. Znate, uoči atentata je Muhamed Mehmedbašić rekao: “Pola Bosne i Hercegovine će ići u zavjeru, a druga polovina će ih podržati“. Mladobosanci su, dakle, dokazali da je njihov narod dostojan slobode, da je sazreo i stekao pravo da sam sobom vlada. Pošto se Evropa uspavala, oni su rešili da je probude. Nije htela da čuje probleme naroda u Bosni i Hercegovini i prespavala je okupaciju BiH, a kada je prespavala i aneksiju, morala je da čuje pripadnike Mlade Bosne i njihovu završnu reč. Oni nisu pripadali sebi, nego svom narodu i istoriji, a pucajući u prestolonaslednika Ferdinanda, pucali su u zlo, istakao je Gaćinović.

Autor je na kraju zaključio: „Mladobosanci“ su promenili tok svetske istorije, a falsifikatore istorije podsećam da Gavrilo Princip nije ubio Franca Ferdinanda u Beču ili Pešti, već u anektiranoj Bosni i Hercegovini, a da ta aneksija nikada i nigde nije verifikovana. Princip je ubio porobljivača i okupatora“.

Recenzent knjige, istoričar Mile Bjelajac, takođe je „stavio pod lupu“ pokušaj da se istorija revidira i da se oslobodioci proglase teroristima: „Dok u Italiji nemate udžbenik ili grad koji nema ulicu ili trg Giljerma Oberdana, atentatora koji je Franca Jozefa pokušao da ubije u Trstu, Princip se u stranim publikacijama i u javnosti čak proglašava za teroristu Mlade Bosne koja je predstavljena kao Al Kaida onog doba“.

— Tako se, falsifikovanjem istorije, daje opravdanje Austro-Ugarskoj da uzvrati. Na žalost, danas to stanovište prihvataju i neki u Beogradu, ukazao je Bjelajac.

Na skupu je prvi imao reč Darko Tanasković, koji je u emotivnom govoru ukazao da Princip i njegovi saborci nikako ne mogu biti teroristi – ni ako se njihovo delovanje posmatra izolovano, ni ako se poštujući nauku – svaki događaj posmatra u određenom kontekstu

— Nema konteksta za slobodu! Postoje vanvremenske stvari! One koje obezbeđuju čoveku moralnu kičmu, a narodu da preživi i da bude veliki kao srpski narod. U te stvari spada odnos prema slobodi. Zato se ona ne sme relativizovati, pa ni nekim stavljanjem u istorijski kontekst. Kolega Gaćinović je razobličio sve one koji su pokušali da mladobosance predstave kao teroriste i dokazao da se Mlada Bosna borila – za slobodu, rekao je Tanasković.

Samu knjigu je nazvao štivom koje je pisano „znalački, pošteno i s ljubavlju“ i preporučio je kao 640 strana kroz koje „čitalac ima osećaj da se zajedno sa učesnicima šeta sarajevskim ulicama, pre nego što su izvršili ono što su smatrali da im je sveta dužnost“.

Tanasković je apelovao da se knjiga ekranizuje, kako bi se širokoj javnosti preneo mladobosanski „osećaj za svetu dužnost“.

— Taj osećaj nam je potreban i danas. Danas treba isticati ljudsku dimenzju pripadnika Mlade Bosne, jer samo to može da probije ljušturu u koju hoće da nas zatvore – u to mesto gde je sloboda strana i nepoznata reč. Upoznajmo se sa slobodom, sa nama samima. U tome nam ova knjiga može pomoći – ocenio je, u zaključku, Tanasković i podvukao da „mladobosanski duh živi u kolegi Gaćinoviću“.

 

Autor D. Milošević

 

Izvor Fakti, 05. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u