Leo Šmit je američki ekonomista, finansijski analitičar i berzanski konsultant sa dugogodišnjim radnim iskustvom na Volstritu. Tokom svoje karijere na Njujorškoj berzi bio je skoro deset godina potpredsednik Čab korporacije zadužen za upravljanje berzanskim portfoliom čija je vrednost iznosila oko dve milijarde dolara. Na toj poziciji je zabležio izvanredne rezulatate, konstantno ostvarujući profit. Završio je ekonomiju i istoriju na Univerzitetu Kolumbija, a master studije iz poslovne administracije na Njujorškom univerzitetu. Ekskluzivno za blog Američka politika, Leo Šmit govori o stanju u kome se nalazi ekonomija Sjedinjenih država, stopi nezaposlenosti, američkom javnom dugu, trgovinskom ratu protiv Kine, ali i o ekonomskoj budućnosti Srbije i regiona…
Kakvo je trenutno stanje američke ekonomije?
— Iako američka ekonomija beleži rast od snažnih tri do četiri odsto, verujem da se bliži kraj naše desetogodišnje ekspanzije. Ukratko, američka privreda će verovatno usporiti svoj razvoj u naredne dve godine, a razlog za to su monetarni viškovi koje politika Federalnih rezervni ohrabruje na kreditnom tržištu. Niske kamatne stope su prisilile investitore da u potrazi za većim profitom ulaze u rizičnije investicije. Pored toga, određene fiskalne politike (kao što je politika bezbednijeg bankarskog sektora) su imale neželjene i negativne posledice, kao što je porast takozvanih banaka iz senke.
Takođe, nedavni sukob sa Kinom oko carinskih tarifa naglašava da bi američka ekonomija mogla da trpi posledice ako bi se ovakva tarifna politika produžila. Gledajući dugoročno, aktuelna poreska reforma koja je smanjila korporativni porez za više od 10 posto bi trebala da načini američke firme konkurentnijima, što će im doneti profit, radna mesta i povratak keša nazad u Ameriku. Ukratko, privreda nikad jača, nezaposlenost nikad manja na osnovu istraživanja koja se odnose na proteklih 20 godina. Međutim, postoje ozbiljne indicije da je privredni pad na pomolu.
Da li je politika predsednika Trampa zaslužna za najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih 20 godina ili je to nastavak trenda koji je počeo tokom mandata predsednika Obame?
— Iako je popularno da se predsedniku pripisuju zasluge za smanjivanje stope nezaposlenosti, ni Obami, ni Trampu ne pripadaju te zasluge. Niska nezaposlenost je proizvod ukupnog ekonomskog sistema Sjedinjenih Država koji nagrađuje rizik i nove ideje, a ne nekog političara ili političke partije. Na primer, Sjedinjene Države su proizvođač naftnih derivata u zamahu. Ova proizvodnja nafte, nastala je zbog novih tehnologija, koje uključuju kombinovano horizontalno bušenje hidrauličnom frakcijom. Ova tehnologija omogućava izvlačenje prethodno nedostupne sirove nafte iz zemljišta. Amerika nema jedinstvenu geologiju zemljišta, ali ima sistem koji nagrađuje rizik od strane malih bušača nafte, što im omogućava da razvijaju nove profitabilne tehnologije za naftu. Ovaj trend je krenuo od Buša mlađeg, proširio se tokom Obaminog mandata, a doživeo ekspanziju sa Trampom.
Sve to je omogućilo mnogo novih radnih mesta. Bez obzira na to, Obama i Tramp imaju postupke koji su vredni hvale, ali i one koje je bolje ne pominjati. Na primer, Obama je učinio dovoljno da zaustavi kolaps bankarskog sektora, ali je sprečio oporavak slabom ekonomskom politikom, kažnjavajući banke velikim novčanim iznosima u trenutku kad je njihovim bilansima bio potreban oporavak. Sa druge strane, Tramp je smanjio lošu regulativu i poreze na korporativnu dobit, ali je i povećao državni dug na kraju ekonomskog ciklusa koji bi eventualno vodio do visokih kamatnih stopa i smanjio mogućnost reagovanja na naredni ekonomski pad. On je započeo trgovinski rat sa Kinom vođen sumnjivim taktikama. Kao investitor pokušavam da ne dopustim da politika zamagljuje moje poglede. Oni koji favorizuju demokrate naglašavaju zasluge Obame; isto važi i za predsednika Trampa. Iz moje perspektive, oba mišljenja su pogrešna.
Spomenuli ste usporavanje ekonomskog rasta u SAD u godinama pred nama. Da li očekujete neku vrstu recesije u bliskoj budućnosti?
— Apsolutno postoji potencijal za recesiju! Prvo, recesije su obično uzrokovane viškovima na kreditnim tržištima. Trenutno je zaduživanje veoma jeftino. To znači da je zaduživanje za vrlo rizične investicije jeftino i da je lako pristupačno. Pored toga, verovatno će biti previše zaduživanja koje neće biti vraćeno. Drugo, kamatne stope rastu zbog Federalnih rezervi koje podižu kratkoročne kamatne stope. Trenutno je kriva prinosa veoma blizu da bude ravna! Kada je kriva prinosa ravna ili obrnuta, često sledi recesija. Tržište rada je skoro blizu pune zaposlenosti.
Zbog snažne ekonomije, Federalne rezerve će biti primorane da usporavaju rast podizanjem kamatnih stopa kako se inflacija plata ne bi pretvorila u spiralu međusobnog rasta plata i cena. Pri punoj zaposlenosti, plate se povećavaju, ali veće zarade često dovode do povećanja cena. Treće, berzansko tržište ima visoku procenjenu vrednost sa odnosom cena i kapitala koji je čak 1:18. Uglavnom tržište ima korektnu vrednosnu procenu ako se nalazi između 1:12-15. Na 18 vrednost procene je daleko od korektne! Zapravo, jedini put kad je ova brojka bila veća je na kraju takozvanog tehnološkog mehura na kraju devedesetih godina prošlog veka. Ukratko, postoji mnogo razloga zašto je tržište precenjeno i potrebna mu je neka vrsta korekcije. To može, a i ne mora da dovede do recesije.
Javni dug Amerike iznosi oko 22 biliona dolara. Koliko još Sjedinjene Države mogu da nastave ovaj tempo zaduživanja?
— Nažalost, ne postoji jednostavan odgovor. Odgovor zavisi od mnogo faktora. Prvo, to nije nivo dolara, već procenat duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP). Drugo, ekonomski rast će podržati visok nivo duga. Može li ekonomija Sjedinjenih Država rasti i podržati svoj dug? Moguće je da sa stopom od 4,5 odsto, deficit bude kontrolisan. Smanjenje korporativnog poreza na dobit može da nastavi da izaziva rast, posebno sa konkurentnijim povraćajem poreza kako američkim tako i stranim kompanijama koje investiraju ovde. Još uvek je teško zamisliti rast od 4,5 odsto u razvijenoj ekonomiji kao što je američka, ali je moguće, pogotovo ako imamo rast stanovništva i produktivnosti. Treće, kamatne stope zavise od vere tržišta da će dužnici isplatiti svoja dugovanja. Ako vlasnici dugova veruju da postoji značajna društvena odgovornost da se dugovi otplate, onda će im trebati niža kamatna stopa. I suprotno je tačno, niska vera u otplatu zahteva veće kamatne stope.
Trenutno imamo niske stope, zbog snažne vere u spremnost Sjedinjenih Država da otplate svoja dugovanja. Međutim, najveći deo državnog budžeta ide na socijalne izdatke kao što su penzije i zdravstvene usluge, koje su zakonom propisane. Dakle, postavlja se pitanje da li Amerika ima političku volju da kontroliše svoj dug? Jedna ideja bi mogla biti promena penzionog sistema po ugledu na Švedsku. Osim toga, kamatne stope zavise ne samo od spremnosti već i od apsolutne ponude i potražnje za američkim dugom. Ako je ponuda duga visoka u poređenju sa potražnjom duga, nivo kamatnih stopa će biti visok i težak za finansiranje.
Na primer, ako trgovinski rat dovede do toga da Kina ne želi da drži američki dug, njen najveći kupac bi mogao postati njegov najveći prodavac. Pored toga, Federalne rezerve koje omogućavaju refinansiranje duga američke vlade, koji je nastao tokom krize, će povećati ponudu duga na tržištu. Konačno, potražnja za novcem, interakcija novčane mase sa spremnošću pojedinaca i institucija da drže američku valutu, mogu promeniti ili izazvati inflaciju. Ukratko, bolje je plaćati dug kad je ekonomija jaka, nego ga stvarati kao što to trenutno činimo.
Predsednik Tramp aktivno vodi trgovinski rat protiv Kine. Kakve posledice ovaj trgovinski sukob može imati na ekonomiju i građane Amerike, ali i na čitav svet?
— Uzimajući u obzir pregovore koji su u toku, teško je verovati da će trenutne brojke stupiti na snagu ili biti na snazi dugo vremena. Postoji nekoliko problema koje vredi analizirati. Prvo, Kina nije poštovala pravo intelektualne svojine. Američko Ministarstvo odbrane zabranjuje upotrebu Huavej uređaja svojim zaposlenima ili spoljnim saradnicima. Nedavno je Blumberg objavio tekst u kome se navodi da su Epl i Amazon pronašli dodatne čipove na svojim serverima koji su bili proizvedeni u Kini.
Shodno tome, postoji zabrinutost oko industrijske špijunaže koja je direktno sponzorisana od strane kineske države. Drugo, proizvođači u Kini imaju velike lance snabdevanja kojima će biti potrebne godine da se reorganizuju. Dakle, ako se usvoje tarife od 25 odsto, zemlje poput Vijetnama, Indonezije i Indije će imati dugoročnu korist. Si Đinping je postao doživotni predsednik koji će se truditi da stvori stabilnost; nedostatak mobilnosti i napredovanja u strukturama moći političke klase će dugoročno ugrožavati Kinu. Ironično, većina kaže da Kina igra na duge staze, ali ovim političkim potezom budućnost kineskog rukovodstva će biti ugrožena. Nemogućnost napredovanja nižih i srednjih pripadnika političke klase će da dovede do apatije i nezadovoljstva.
Kako vidite budućnost ekonomskog razvoja Balkana?
— Balkan i cela jugoistočna Evropa imaju nekoliko značajnih prednosti koje bi mogle dugoročno koristiti njihovim ekonomijama. Najvažnije, imaju obrazovanu i visoko kvalifikovanu radnu snagu. Dakle, postoji tradicija i kontinuitet visokog obrazovanja što bi trebalo da održi visok nivo kompetentnosti. Međutim, postoji opasnost da najambiciozniji i najobrazovaniji deo stanovništva napusti zemlju, ako razvoj društva i ekonomije počne da stagnira.
Rusija se takođe suočava sa problemom odliva mozgova. Do sada Balkan nije osetio egzodus kakav se desio u Rusiji, ali regionu preti opasnost od toga. Zatim, Balkan se geografski nalazi između istočne i zapadne Evrope. Vi ste veoma dobro geografski pozicionirani da iskoristite ekonomsku stagnaciju zapadne Evrope i da budete neka vrsta veze Zapada sa dinamičnim ekonomijama Azije.
Većina zemalja jugoistočne Evrope ima ožiljak komunizma, tako da je poznato da ekonomska rešenja centralnih komiteta ne proizvode željene i zadovoljavajuće rezultate — što znači da se grčki eksperiment sa socijalističkom vladom verovatno neće preslikati u ostalim balkanskim zemljama. Zemlje regiona razumeju da je dinamičan ekonomski rast poželjniji od stagnirajućeg evropskog ekonomskog stila kakav postoji u Italiji i Francuskoj. Shodno tome, to su prirodni preduslovi koji podstiču brzi ekonomski rast i razvoj.
Kina je jedan od najvećih stranih investitora u naš region. Da li mislite da Kina investira u ovaj deo sveta zato što zna nešto što druge zemlje ne znaju?
— Kina investira u dosta regiona od Azije do Afrike. Balkan predstavlja važnu stanicu na kineskom Putu svile. Poput Azije, region prolazi kroz brz rast i razvoj. Prirodno je investirati tamo gde postoji snažan rast, ali i geostrateški položaj. Kinezi će doneti još jedan izvor kapitala na Balkan. Dok su Kinezi poznati kao odlični pregovarači koji izlaze na kraj sa najtežim poslovnim izazovima, Kina ima višak kapitala koji bi trebalo da pomogne ekonomskom razvoju vašeg regiona.
Pored toga, Kina pokušava da proširi svoju sferu uticaja. Uzimajući u obzir centralno pozicioniranje regiona u južnoj Evropi, Kina shvata istorijsko-geografski značaj Balkana i potencijal za razvoj koji se često zanemaruje od strane Zapada. Snabdevanje kapitala za kupovinu uticaja je korisna politička strategija. Za Balkan, više izvora kapitala može biti dobra stvar ako su uslovi razumni. To bi moglo privući zapadne banke i druge finansijske aktere, u slučaju da se stvore dobri uslovi.
Za kraj, kakvu bi razvojno-privrednu politiku trebala da vodi Vlada Republike Srbije?
— Srbija bi pre svega trebalo da nastavi svoju ekonomsku politiku otvorenog tržišta integrisanog u Evropu, ali takođe i da radi na tome da pruža robu i usluge na globalnom nivou. Srbija treba da teži da bude meritokratija koja neguje iskrenu konkurenciju dobrih ideja. Najbolje kompanije imaju jasne i otvorene politike koje omogućavaju da dobre ideje napreduju bez straha od neuspeha. Srbija bi trebalo da podstiče istu etiku u svojim zakonima i propisima. Pored toga, trebalo bi da podstakne slobodni protok kapitala kako bi se stimulisale investicije. To zahteva transparentnost tržišta, niske poreze i poštene zakone i propise.
Takođe, potrebna je profesionalna i nekorumpirana javna administracija koja omogućava napredovanje najboljima, ali i prelaske iz javnog u privatni sektor. Srpski proizvodi su visokog nivoa i kvaliteta i shodno tome Srbija ima potencijala da bude konkurentna na tržištu digitalnih tehnologija. Stoga vaša zemlja mora da ulaže u obrazovanje, naročitno u prirodne nauke.
Iako država treba da ohrabruje inovacije, istovremeno bi trebala da prekine da bira ekonomske pobednike i gubitnike odnosno da u tržišnoj trci daje određenim kompanijama privilegovan tretman. Neka privreda razvije sopstvenu dinamiku i fleksibilnost. To podrazumeva da se na tržištu rada ne bi pronalazio posao za ceo život. Umesto toga, tržište rada bi trebalo da bude u stalnoj potrazi za talentovanim ljudima kako bi ekonomija rasla i razvijala se. Veoma je bitno stvoriti sistem institucija koji je dugotrajniji od jednog lidera ili vladajuće garniture.
Na kraju želeo bih da ponovim da Srbija treba da nastavi da se otvara ka globalnoj ekonomiji. Na taj način, Srbija neće biti prepoznata samo kao prelepa zemlja, bogata istorijom i kao turistička destinacija, već kao napredno društvo sa dinamičnom ekonomijom. Ukratko – odlično mesto za poslovanje!
Autor Jovan Tripković
Izvor jovantripkovic.com, 07. decembar 2018.
