Rusija udružila OPEK protiv Trampa

Nasuprot očekivanju Amerike, grupacija „OPEK plus” smanjuje proizvodnju za oko 1,2 miliona barela dnevno

OPEK ne donosi odluke na osnovu „političkih” apela na „Tviteru”. Tim rečima, Aleksander Novak, ministar energetike Rusije (koja inače nije član OPEK-a) predskazao je u četvrtak, mukom izboksovanu odluku kartela donetu u petak da smanji proizvodnju nafte od Nove godine za 800.000 barela dnevno i time ponovo podstakne rast cene barela na svetskom tržištu.

Koliko u sredu, američki predsednik Donald Tramp je uoči početka petro-samita u austrijskoj prestonici, poručio kartelu preko „Tvitera” da očekuje upravo suprotno od onog što je na kraju dogovoreno u Beču. „Nadajmo se da će OPEK nastaviti sa proizvodnjom nafte bez ograničenja. Svet ne želi da vidi, niti mu treba viša cena nafte”, istakao je Tramp.

Dva zalivska arhirivala: Saudijska Arabija i Iran (obe članice OPEK-a), gotovo identično su reagovala na Trampov apel. „Amerika nije u poziciji da nam govori šta treba da radimo. Ne treba nam dozvola da smanjimo proizvodnju”, saudijski ministar energetike Halid el Falih, poručio je pred sam početak samita. „Amerikanci bi trebalo da znaju da OPEK nije u sastavu njihovog ministarstva energetike”, nadovezao se Bidžan Zanganeh, iranski resorni ministar.

Otpor američkom apelu, bila je u četvrtak jedina stvar oko koje su se Saudijci i Iranci slagali u Beču. Na šestočasovnoj zatvorenoj sednici OPEK-a, između Saudijaca i Iranaca izbila je neviđena kavga, zbog koje je otkazana prethodno najavljena konferencija za štampu. Umesto dogovora o smanjivanju proizvodnje – u trenutku kada je cena nafte pala 30 odsto od početka novembra, Halid el Falih je poručivao da „dogovora možda i neće biti, i da Rijad neće sam podneti teret pada cene nafte”. Bidžan Zanganeh zahtevao je od OPEK-a da bude izuzet od smanjivanja proizvodnje nafte, sve dok je pod sankcijama SAD.

Rijad je odlučno protiv ovakvog izuzeća Irana, istakao je Halid el Falih nakon nenajavljenog susreta sa Brajanom Hukom, specijalnim izaslanikom SAD za Iran u Beču. Prvu vest da se Falih sastao sa Hukom tokom održavanja OPEK-a, zvanični Rijad je najpre demantovao, da bi potom potvrdio sastanak na kome je izgleda bilo reči o daljem režimu sankcija Vašingtona prema Teheranu.

Mučni ishod prvog dana zasedanja OPEK-a nagnao je berze da obore cenu severnoatlantske nafte („brent”) tri posto (u četvrtak oko 59 dolara), jer je izgledalo da će se naftaški skup završti fijaskom.

I to u trenutku kada globalna tržišta energenata strepe od poplave nafte na tržištu prvenstveno zbog rekordnog pumpanja barela Amerike, Saudijske Arabije i Rusije.

Vest da se Aleksander Novak juče pojavio u Beču, na zajedničku sednicu grupacije „OPEK plus”, i da je obavio razgovore sa napetim predstavnicima Rijada i Teherana u kartelu, podstakla je – i pre zajedničkog dogovora – da podignu cenu nafte. „Berze veruju u sporazum, zato što je Novak stigao u Beč”, ocenu brokera prenela je američka agencija Blumberg. Koliko dan ranije, ruski državni izvori najavljivali su da se Aleksander Novak neće pojaviti u Beču.

Obrt u kuloarima OPEK-a u Beču, i optimizam na berzi usledili su nakon razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra energetike Novaka u četvrtak veče u Sankt Petersburgu. U pripremi bečkog skupa, Moskva je mesecima slala signale da nije baš previše voljna da tokom sibirske zime zavrće petro-slavine: možda negde u visini do 150.000 barela dnevno. Novak je juče u Beč doneo drugačiju poruku Moskve.

Naime, Rusija je spremna da zauzda proizvodnju oko 200.000 barela nafte dnevno, dok će njeni petro-saveznici izvan OPEK-a takođe smanjiti proizvodnju za još 200.000 barela, nagovestio je Novak.

Tako je i pre početka zajedničke sednice „OPEK plus” u petak posle podne, barel severnoatlantske nafte tipa „brent” poskupeo celih pet odsto na oko 63,54 dolara. Laka teksaska nafta poskočila je istovremeno na 54,18 dolara, preneo je Rojters.

Šta je ruski ministar energetike saopštio saudijskom i iranskom kolegi tokom razgovora u Beču? Zašto je Rijad prihvatio da Iran stekne pravno na moguće izuzeće od kvote za smanjivanje proizvodnje, za sada ostaje zagonetka. Kao i iz kojih je sve razloga Moskva prihvatila da zavrne petro-slavinu više nego što je mesecima najavljivala.

SAD OBARAJU NAFTAŠKE REKORDE
Prvi put u poslednjih 75 godina, Amerika je početkom decembra izvezla više petroprerađevina nego što je uvezla sirove nafte, izvestio je Blumberg. Najveća ekonomija sveta uvozila je prošle sedmice u proseku 4,016 miliona barela nafte dnevno, dok je na strano tržište poslala oko 4,227 miliona barela naftnih prerađevina.

Inače, Amerika je ove jeseni izbila na čelo svetskih proizvođača nafte (oko 11,7 miliona barela dnevno), pretekavši Rusiju (11,3 miliona barela) i Saudijsku Arabiju (11,1 miliona barela).

 

Autor Tanja Vujić

 

Izvor Politika, 09. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u