Kako je na vlast vraćen Miloš Obrenović

Kako je na Svetoandrejskoj skupštini zbačen knez Aleksandar Karađorđević, a vraćen Miloš Obrenović

Na Svetoandrejskoj skupštini 11. decembra 1858. godine došlo je do smene dinastija u Srbiji: s prestola je zbačen knez Aleksandar Karađorđević, a vraćen Miloš Obrenović. Od tada je počela druga vladavina kneza, koja je trajala do 1860. godine i završila se njegovom smrću. Njega je nasledio sin Mihajlo.

Fitilj na Svetoandrejskoj skupštini „zapalio” je tokom debate o teškom stanju u narodu Mihailo Barlovac, poslanik Beograda, koji je posle postao upravnik dvora kneza Miloša i njegov ađutant.

U „Zapisima” Jefrem Grujić, jedan od glavnih organizatora Svetoandrejske skupštine 1858. godine, opisuje taj trenutak ovako:

„Tad neki poslanici, koje nisam zapamtio, viknuše: pa ko je tome uzrok? A kad Barlovac, produžujući besedu, i sam viknu: ko je tome kriv? pa brzo i odgovori: ja mislim, braćo, da je Knjaz uzrok, što narod ovoliko zla trpi, tad ceo narod y glas odgovori: ’on je, on je kriv’. Ovaj straoviti glas narodni čisto me i sad potresa… Predsedatelj tri put reče: velite li svi, braćo, da je on kriv? I y tri ma prolamaše se vazduh od užasne vike: svi velimo, on je kriv… Tada povika Barlovac ’pa oćemo li i dalje trpiti ta zla i bezakonija njegova’ i narod opet y glas odgovori: ’nećemo!’ Zatim Barlovac reče: pa šta treba da radimo, šta da ištemo od njega? Tad se poče užasna vika razlegati: Ostavku, ostavku!”

Kako u knjizi „Jugoslovenske narodne skupštine i sabori” (1937) navode Čedomir Mitrinović i Miloš N. Brašić, knezu je napisano pismo y kome skupština, y ime naroda, traži da podnese ostavku na dostojanstvo kneza Srbije, a da vlast svoju preda Narodnoj skupštini. Uz ovo pismo bila je priložena i ostavka koju je knez trebalo da potpiše, a oba akta odnela je y dvor jedna skupštinska deputacija kojoj je na čelu bio potpredsednik Narodne skupštine Stevča Mihajlović.

Aleksandar je primio deputaciju i zamolio je da po ostavku dođe sutra ujutru. Međutim, toga dana uveče, knez je y pratnji Ilije Garašanina otišao y beogradski grad, a skupština ga je, ne čekajući da dobije pismenu ostavku, jednom svojom odlukom zbacila sa kneževskog dostojanstva.

Knez Miloš je hitno izvešten o izboru, pa su takva obaveštenja data i garantnim silama, njihovim konzulima, beogradskom paši, a sem toga je o događaju obavešten i ceo upravni aparat y zemlji jednom proklamacijom.

Knez Aleksandar je 22. decembra napustio beogradski grad i prevezao se y Austriju.

KO JE BILA BABA VIŠNjA
U Beogradu od 1900. godine postoji Baba Višnjina ulica, koja je dobila naziv po majci kneza Miloša, Višnji Urošević, rodonačelnici familije Obrenović.

Višnja je imala dva braka i šestoro dece. Nakon smrti prvog muža Obrena Martinovića, preudala se za Teodora Mihailovića. Iako od drugog oca, Miloš, Jovana i Jevrem usvajaju prezime svoje polubraće po majci Obrenović, s tim da se njima na prezime Obrenović dodaje i Teodorović, po njihovom ocu.

I naselje Višnjica u Beogradu nosi naziv po baba Višnji.

 

Autor Sandra Gucijan

 

Izvor Politika, 11. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u