Šta je MK-Ultra ili prljav veš CIA-e

Dokumenti MK-Ultra potvrđuju da su priče o teorijama zavere bile laž za diskreditovanje najbistrijih i marginalizovanje najodvažnijih

Često se, kod nas i u svetu, čuje kritika naroda kako ima „kratko pamćenje“ i kako je „inertan“. Po toj logici, niko ne zaslužuje bolji svet i sasvim je prikladno da on pripada bogatima i njihovim političkim slugama. U takvom svetu, javni diskurs je sveden na, banalno rečeno, zamazivanje očiju narodu.

Svako ko prati sredstva informisanja suočen je sa problemom da li da veruje svojim očima ili priči koja se plasira u medijima. Nivo drskosti onih koji plasiraju narative dostigao je razmere da se otvoreno ignorišu teme a uporno sluđuje javnost jezičkim konstruktima, irelevantnim za stvarnost. Da li je, na primer, normalno da svetska javnost uporno naglaba o priči kako je Rusija, sa udelom na internetu od manje od 1 odsto, uticala na birače u SAD i širom EU. Da ne bude kako smo apologete svog sistema, Beograđani koji svojim očima vide „divlju“ (više nije bespravna) gradnju i neadekvatnu komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu prihvataju diskurs o značaju ulaganja u renoviranje centralnih gradskih trgova.

Takve konstrukcije bi trebalo da iritiraju građane. Međutim, kao i u slučaju nezakonitih bombardovanja država, nelegitimnog privilegovanja globalnih investitira, to se ne događa. Do svesti običnih ljudi kao da ne dopire stvarnost. Poplava u javnom prostoru spin doktora, stručnjaka i novinara propagandista, kao i naučnika apologeta, čije ocene i procene imaju značaj samo da stvore utisak danas a već sutra se ispostavljaju kao besmislice, samo pojačavaju utisak da smo podvrgnuti sistematskom predisponiranju za predstavu koja nam se servira kroz medije.

RAZOBLIČAVANjE CIA -e
Već nekoliko decenija, svaka kritika globalističkog poretka u senci dočekivana je kvalifikacijama da se radi o teorijama zavere. U međuvremenu, generacije su stasavale na duboko pokvarenom i dehumanizovanom vrednosnom modelu, u kojem je laž promovisana kao istina, a simbolička predstava zamenila stvarnost. Sistemsko ponižavanje zdravog razuma i odvažnih intelektualaca je, izgleda, blizu razobličavanja. Nakon skidanja oznake tajnosti sa dokumenata iz operativne akcije Centralne obaveštajne agencije Sjedinjenih Država (CIA ) „Ptica rugalica“ (Mockingbird), u okviru koje su američki špijuni osvojili medijski prostor za plasiranje propagande, dezinformacija i polinformacija, razobličen je još jedan poganluk ovog legla zla.

Nema više trunke sumnje da je CIA od 1950-ih do 1970-ih zvanično vodila tajnu operativnu akciju pod legendiranim nazivom „MK-Ultra“. Ovo angažovanje je 1953. godine zvanično odobrio direktor Alan Dals. Prethodno je, kao i njegovi današnji naslednici, prodao maglu o navodnoj sovjetskoj pretnji i potrebi da se ideološki suprotstavi Sovjetima. Radi se, najjednostavnije rečeno, o nastojanju da se kontroliše um, odnosno oblikuje ponašanje ljudi. Akcija je organizovana u okviru organizacione jedinice CIA za naučnoistraživačku delatnost, u koordiniraciji sa jedinicom za specijalne operacije hemijskih snaga američke armije.

Ova akcija je obuhvatala mnoge ilegalne aktivnosti. Kroz MK-Ultra su testirani mnogi načini manipulisanja ljudskim mentalnim stanjima, promenama funkcija mozga, uključujući prikrivenom primenom hemikalija (posebno LSD-ja), hipnoze, lišavanja čula, izolacije, verbalnog i seksualnog zlostavljanja, kao i različiti oblici mučenja. Kao zamorčići su korišćeni građani SAD, koji su ne samo plaćali poreze da izdržavaju svoj obaveštajno-bezbednosni aparat, već su živeli u ubeđenju da taj aparat radi u njihovom interesu. Operacija MK-Ultra realizovana je u 80 institucija, uključujući 44 fakulteta i univerziteta, kao i bolnicama, zatvorima i farmaceutskim kompanijama i 185 privatnih istraživača, koje je CIA koristila kao fasadu. Danas smo svedoci da kontrola uma nije bila samo lokalni, već globalni cilj američke špijunske bulumente.

Memorijalni zid u sedištu CIA-e u Lengliju

Nehumana akcija navodno organa uprave privukala je pažnju javnosti polovinom sedamdesetih, kad su na nju ukazali anketni odbor američkog Kongresa (Čerčova komisija) i komisija Džeralda Forda za istraživanje aktivnosti CIA unutar SAD. Napore narodnih predstavnika da se rasvetle mutne radnje „špijuna“ – neprijatelja svog i svih drugih naroda, sputala je odluka direktora CIA Ričarda Helmsa, 1973. godine, da se datoteke MK-Ultra unište. Tako je istraga ostala ograničena na svedočenja direktnih učesnika pod zakletvom i na relativno mali broj dokumenata koji su preživeli Helmsovu naredbu.

Vrhovni sud SAD je naknadno konstatovao da se akcija MK-Ultra bavila „istraživanjem i razvojem hemijskih, bioloških i radioloških materijala pogodnih za korišćenje u tajnim operacijama kako bi se kontrolisalo ljudsko ponašanje.“ Uprkos tome, svi koji su ukazivali na netransparentnu interesnu spregu kapitala, politike, medija, obrazovanja i industrije zabave u javnosti su diskreditovani kao teoretičari zavere. Globalisti su zajahali na ovakvom poretku i sistem sproveli na globalnom nivou. CIA , kao rodonačelnik, postala je institucija koju plaćaju amerikanci, ali koja služi interesu globalista. Menjali su nepodobne i instalirali podatne vlade širom sveta, uništavali su nacionalne institucije i bezbednosne sisteme i, konačno, stvorili globalnu predstavu čiji su scenario diktirali usmeravanjem emocija.

ZLO U NOVOM PAKOVANjU
Na nesreću hohštaplera i mutivoda pod plaštom nacionalnih obaveštajaca, sajt ‘The Black Vault’, koji objavljuje dokumenta vlade SAD, podneo je zahtev po Zakonu o slobodi informacija da se objave svi dokumenti koji se odnose na MK-ultra i povezane projekte „s kraja devedesetih“. Uporni istraživači su ustanovili da nedostaje preko 300 dokumenata, a da u desetini njih nedostaju pojedine strane. Posle skoro tri godine pokušaja da izvrdaju sa obelodanjivanjem svojih nepodopština, CIA je razobličena kao lažovska i kriminalna tvorevina, ali je konačno prinuđena da objavi informacije prema Zakonu o slobodi informacija. Zahvaljujući tome, od avgusta 2018. godine, pouzdano znamo da su zlotvori koristili primenu hemijskih i elektromagnetsnih metoda da manipulišu osećanjima i svešću ljudi. U tom kontekstu, sistem informisanja je ciljao unapred programirana osećanja ljudi.

Sad, kada sve ovo znamo, ima li mesta sumnji da se ove tehnike koriste i danas od strane entiteta koji utiču na javno mnjenje u informacionom dobu? Po logici stvari, kad se radi o manipulisanju umom, danas su 1970-te dignute na novi nivo. Tako smo, nakon nekoliko generacija podvrgnutih sistematskoj kontroli uma, dočekali doba kada ljudi nisu sposobni da kritički misle, a kamoli da se bave složenim problemima. Sada, kada znamo da to nije slučajno, trebalo bi da zazvone zvona na uzbunu. Bez kognitivne sposobnosti, perspektiva svih ljudi je da budu sluge onih koji diktiraju svest. Na tome su bile angažovane tajne službe, vrlo verovatno ne samo CIA .

Treba li podsećati kako smo dobili, pa i sami prihvatili, epitet „loših momaka“, kako nam je spočitavano da smo „tradicionalno skloni diktaturi“ i slične fraze, koje su samo služile da nas učine prijemčivim za gluposti koje su nam servirane da nam se uništi privreda, obrazovanje, da sponzoruše, poslovna pratnja, bahanalije i slično postane svakodnevna kultura, oličena u splavovima, penjanju po stolovima i sličnim izrazima nove neoliberalne slobode?

Učesnica rijaliti šou emisije Parovi Aleksandra Subotić gazi po srpskoj zastavi

Zlo je danas dobilo pakovanje lepih reči i floskula koje ispod površine prikrivaju klijentelizam, burzersku ekonomiju, korupciju, otimačinu javne imovine i „dranje kože“ običnih ljudi. Dokumenti MK-Ultra potvrđuju da su priče o teorijama zavere bile najgnusnija laž koja je trebalo da diskredituje najbistrije i marginalizuje najodvažnije. Istorija, izgleda, ne funkcioniše po direktivi elitista. Da li ćemo to iskoristiti ne zavisi više od dostupnosti informacija, već od naše ljudskosti. Ako neki narod na ovom svetu zaslužuje da se među prvima otezni iz stanja hipnoze, onda smo to mi Srbi. U suprotnom, ako budemo čekali da otrežnjenje stigne do nas, ozbiljan je rizik da ćemo ga dočekati u stanju kad više nećemo biti ni zajednica, a kamoli nacija.

 

Dr Miroslav Stevanović je vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Megatrend i na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu. Eksluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard

Kolumna, Svet
Pratite nas na YouTube-u