Rusija otvara vojnu bazu u Venecueli?

Ako se pri­ča o voj­noj ba­zi is­po­sta­vi kao tač­na, ona će u SAD bi­ti pro­tu­ma­če­na kao po­ku­šaj Ru­si­je da pro­dre u ame­rič­ko „dvo­ri­šte”

Mo­skva se spre­ma da iz­gra­di du­go­roč­no voj­no pri­su­stvo u La­tin­skoj Ame­ri­ci i u tom ci­lju je po­čet­kom ne­de­lje po­sla­la stra­te­ške bom­bar­de­re u Ve­ne­cu­e­lu, ja­vlja­ju ru­ski me­di­ji po­zi­va­ju­ći se na ne­i­me­no­va­ne voj­ne i di­plo­mat­ske iz­vo­re.

Kremlj je i ra­ni­je na­go­ve­šta­vao da bi mo­gao da otvo­ri voj­nu ba­zu u ju­žno­a­me­rič­koj dr­ža­vi, što se ni­kad ni­je ostva­ri­lo, ali Ne­za­vi­si­ma ga­ze­ta tvr­di da je vla­da sa Cr­ve­nog tr­ga sad re­ši­la da ras­po­re­di bom­bar­de­re na ve­ne­cu­e­lan­skom ostr­vu u Ka­rip­skom mo­ru. Voj­ni avi­o­ni bi­će sta­ci­o­ni­ra­ni na ostr­vu Or­či­la, 200 ki­lo­me­ta­ra se­ve­ro­i­stoč­no od Ka­ra­ka­sa, pre­neo je ju­če Roj­ters pi­sa­nje ru­skog li­sta.

U po­ne­de­ljak su u la­ti­no­a­me­rič­ku ze­mlju do­le­te­la dva ru­ska bom­bar­de­ra Tu-160, spo­sob­na da no­se nu­kle­ar­ne i kon­ven­ci­o­nal­ne ra­ke­te do­me­ta 5.500 ki­lo­me­ta­ra. Iako su avi­o­ni zva­nič­no sti­gli na voj­nu ve­žbu, nji­ho­vo do­la­zak je shva­ćen kao ru­ska po­dr­ška so­ci­ja­li­stič­koj vla­di Ni­ko­la­sa Ma­du­ra. Pre­ma za­ko­ni­ma bo­li­var­ske re­pu­bli­ke, ta­mo se ne sme­ju otva­ra­ti stra­ne voj­ne ba­ze, ali se stra­nim voj­nim avi­o­ni­ma mo­že iz­da­ti do­zvo­la za pri­vre­me­ni bo­ra­vak.

O ru­skoj voj­noj ba­zi spe­ku­li­sa­lo se i u sep­tem­bru, kad je „Sput­njik” na špan­skom je­zi­ku pi­sao da bi ru­sko voj­no pri­su­stvo mo­glo da spre­či ame­rič­ku voj­nu in­ter­ven­ci­ju pro­tiv Ma­du­ro­ve vla­de. Bi­la je to re­ak­ci­ja na iz­ja­vu še­fa Be­le ku­će Do­nal­da Tram­pa da ne is­klju­ču­je ni­jed­no re­še­nje za Ve­ne­cu­e­lu, u če­mu se vi­de­la mo­guć­nost oru­ža­ne in­ter­ven­ci­je i sme­ne re­ži­ma u Ka­ra­ka­su. Kre­mlju je u in­te­re­su da op­sta­ne sa­da­šnja vla­da jer pre­ko nje vr­ši uti­caj u La­tin­skoj Ame­ri­ci, a sa ča­vi­sti­ma je sklo­pio i uno­sne naft­ne ugo­vo­re.

Ni­jed­na pre­sto­ni­ca ni­je po­tvr­di­la ni de­man­to­va­la sa­zna­nja Ne­za­vi­si­me ga­ze­te. Ako se pri­ča o voj­noj ba­zi is­po­sta­vi kao tač­na, ona će u SAD bi­ti pro­tu­ma­če­na kao po­ku­šaj Ru­si­je da pro­dre u ame­rič­ko „dvo­ri­šte”. Pre­ma Mon­ro­o­voj dok­tri­ni, La­tin­ska Ame­ri­ka mo­ra bi­ti pod uti­ca­jem Va­šing­to­na, ko­ji ne­će tr­pe­ti po­ku­ša­je osta­lih ze­ma­lja da uti­ču na de­ša­va­nja u ame­rič­kom su­sed­stvu.

Spe­ku­la­ci­je o ru­skom voj­nom pri­su­stvu ni­su no­ve jer je Ugo Ča­ves kao pred­sed­nik Ve­ne­cu­e­le još 2008. nu­dio Ru­si­ma da u nje­go­voj ze­mlji otvo­re voj­nu ba­zu. Vla­da sa Cr­ve­nog tr­ga ni­je pri­hva­ti­la po­nu­du, ma­da je po­sla­la stra­te­ške bom­bar­de­re na voj­nu ve­žbu. Kao i sa­da zbog ra­ta u Ukra­ji­ni, Mo­skva je i ta­da bi­la pod pri­ti­skom Za­pa­da zbog ra­ta u Gru­zi­ji. Od­no­si iz­me­đu Be­le ku­će i Kre­mlja bi­li su na naj­ni­žem ni­vou i zbog ame­rič­ke na­ja­ve da će u is­toč­noj Evro­pi po­sta­vi­ti ra­ket­ni štit.

O ras­po­re­đi­va­nju ru­skog oruž­ja u La­tin­skoj Ame­ri­ci po­no­vo se pi­sa­lo 2014. kad je ru­sko mi­ni­star­stvo od­bra­ne po­tvr­di­lo da o ovom pi­ta­nju pre­go­va­ra s Ve­ne­cu­e­lom, Ni­ka­ra­gvom i Ku­bom, ma­da ni od to­ga ni­je ni­šta bi­lo. Pre ne­ko­li­ko me­se­ci ve­ne­cu­e­lan­ski am­ba­sa­dor u Mo­skvi je iz­ja­vio da se u nje­go­voj ze­mlji ni­je raz­mi­šlja­lo o ovoj mo­guć­no­sti.

Ka­ko su ot­kri­li ru­ski voj­ni i di­plo­mat­ski iz­vo­ri, po­vod za ras­po­re­đi­va­nje stra­te­ških bom­bar­de­ra na ka­rip­skom ostr­vu je­ste Tram­po­va na­ja­va da će se SAD po­vu­ći iz Spo­ra­zu­ma o nu­kle­ar­nim sna­ga­ma sred­njeg do­me­ta, ko­ji su Va­šing­ton i Mo­skva pot­pi­sa­li pre vi­še od 30 go­di­na. Pre­ma tom do­ku­men­tu, hlad­no­ra­tov­skim ri­va­li­ma je za­bra­nje­no da pro­iz­vo­de, raz­me­šta­ju i go­mi­la­ju nu­kle­ar­ne i kon­ven­ci­o­nal­ne ba­li­stič­ke i kr­sta­re­će ra­ke­te ko­je se lan­si­ra­ju s kop­na i ima­ju do­met od 500 do 5.500 ki­lo­me­ta­ra.

Šef va­šing­ton­ske ad­mi­ni­stra­ci­je je ob­ja­snio da že­li da se po­vu­če za­to što se Ru­si­ja ne pri­dr­ža­va po­god­be i za­to što se do­go­vor ne od­no­si na dru­ge ze­mlje pa Ki­na slo­bod­no raz­vi­ja ra­ke­te sred­njeg do­me­ta. Iz Kre­mlja su od­go­vo­ri­li da je Ame­ri­ka pre­kr­ši­la pra­vi­la kad je po­sta­vi­la ra­ket­ni štit u Ru­mu­ni­ji i Polj­skoj i po­zva­li Tram­pa da ne po­ni­šta­va spo­ra­zum.

 

Izvor Politika, 14. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u