Ima nagoveštaja da je Peking spreman da revidira važan program razvoja visokih tehnologija i otvori tržište za strane kompanije ukoliko će to pomoći da se okonča trgovinski rat.
Američki predsednik Donald Tramp hvalio se početkom novembra da je Kina već odustala od programa „Mejd in Čajna 2025” zbog toga što ga on smatra veoma uvredljivim. Ovih dana se pojavila vest da je Peking spreman ne baš da odbaci, ali da značajno revidira ili da za 10 godina pomeri zacrtane ciljeve ukoliko će to pomoći da se okonča trgovinski rat i stabilizuju finansijska tržišta.
Iako se u pregovorima najviše pominju soja i automobili, američko-kineski carinski rat se zapravo vodi oko tehnologije. Ambiciozni kineski program koji zemlji treba da osigura globalnu konkurentnost do 2025, a tokom veka i dominaciju u oblasti robotike, avio-industrije obnovljive energije i drugih grana u kojima prednjače razvijene zemlje bio je glavna meta Trampovih kritika. Bela kuća ga je isticala kao dokaz da Peking ima strateški plan krađe američkog znanja.
Dok predstavnici SAD i Kine intenzivno pregovaraju kako bi do 1. marta postigli dogovor i izbegli dalju eskalaciju oko carina, kineska vlada preduzima niz koraka da umiri SAD, uključujući plan da smanji carine na američke automobile sa 40 na 15 odsto i najave uvoza američke soje. Prošle sedmice je najavila da će pojačati reforme u oblasti nauke i tehnologije i uložiti veće napore u zaštitu intelektualne svojine.
Da je spremna da revidira kontroverzni program „2025” i pruži jednake šanse stranim kompanijama na svom tržištu, prvi je objavio Volstrit džornal u sredu, pozivajući se na anonimne izvore. Navodno, iz programa je izbačen i zacrtani tržišni udeo domaćih proizvoda, na primer da 70 odsto ekoloških automobila 2030. bude kineske proizvodnje.
Američki ministar trgovine Vilber Ros rekao je ove sedmice da Amerika nema ništa protiv toga da se Kinezi više uključe u razvoj visokih tehnologija, ali da to ne bi trebalo da rade krađom industrijskih tajni. Posebno je izdvojio „prisilni transfer tehnologije”, misleći na pritužbe stranih firmi da ih kineske vlasti teraju da preuzmu lokalne partnere, s kojima onda moraju da dele svu tehnologiju.
Manje agresivan tehnološki plan bi ublažio zabrinutost Trampove administracije koja Peking kritikuje i zbog toga što subvencijama za kineske kompanije stvara nefer tržišne uslove. Međutim, Bela kuća je skeptična i čeka da vidi da li je spreman da trajno prekine sporne metode i suštinski promeni ulogu države u ekonomiji ili će ceo plan samo uviti u drugačije pakovanje.
Program su kritikovali i ekonomski reformatori u Kini, podseća Vašington post, a komunističke vlasti, iako su početkom godine govorile da neće odustati od „plana 2025” zbog SAD, letos su izdale smernice da se on ne spominje previše u javnim istupima. Samo nekoliko dana pošto su Tramp i Si u Argentini dogovorili primirje u trgovinskom ratu, Kina je objavila strože kazne za krađu intelektualne svojine.
Posmatračima je takođe bila sumnjiva smrt kineskog profesora fizike sa Stanforda. Žang Šoučeng izvršio je samoubistvo 1. decembra, samo dan pošto je glavni američki pregovarač sa Kinom Robert Lajtizer u izveštaju povezao profesorovu firmu iz Silicijumske doline sa programom „2025”.
Mnogima je zvanična verzija uzroka smrti delovala sumnjivo, posebno ljudima koji tvrde da je radio za Komunističku partije Kine i da je bio deo specijalnog tajnog programa regrutacije 20.000 stručnjaka koji će pomoći Kini u tehnološkom napretku.
Žangovu investicionu kompaniju venčer kapitala „Danhua” Lajtizer pominje u izveštaju kao deo mreže koju je Peking formirao da „pomogne ostvarenju ciljeva u visokoj tehnologiji”. Kako se navodi, kineski investitori preko startap firmi koje finansiraju imaju priliku da iznude pristup informacionim tehnologijama. „Danhua” ima 113 kompanija u portfoliju, a skoro sve su u sektorima koje je kineska vlada odredila kao prioritetne.
Da se trgovinski sukob dva džina vrti oko toga ko će dominirati u tehnologijama sledeće generaciji pokazalo je i hapšenje finansijske direktorke „Huaveja”, kineske telekomunikacione kompanije koja je kao jedan od vodećih svetskih proizvođača opreme za mreže pete generacije ključni igrač u toj trci. Ovoj kompaniji je od 2012. ograničen rad u SAD, a odnedavno i na Novom Zelandu i u Britaniji, zbog sumnje da ugrožava nacionalnu bezbednost. Ako „jastrebovi” u Kongresu pokušaju da mu uvedu širu zabranu kao što su učinili u slučaju manje kineske kompanije ZTE, Kina će to smatrati objavom ekonomskog rata, kažu analitičari i poručuju da zato odnose dve zemlje pre treba posmatrati kroz prizmu daljeg razvoja slučaja „Huavej”, a ne carina.
Autor Jelena Kavaja
Izvor Politika, 17. decembar 2018.
