Server: Tri problema koče evrointegracije Zapadnog Balkana

„To su spor između Makedonije i Grčke o imenu, normalizacija odnosa Beograda i Prištine i nefunkcionalnost institucija BiH“

Tri problema na Zapadnom Balkanu usporavaju evrointegracije, a to su spor između Makedonije i Grčke o imenu, normalizacija odnosa Beograda i Prištine i nefunkcionalnost institucija Bosne i Hercegovine, rekao je danas profesor na predmetu upravljanja konfliktima na Univerzitetu „Džons Hopkins” Danijel Server.

Server je, predstavljajući svoju knjigu Od rata do mira na Balkanu, na srednjem Istoku i Ukrajini, u Medija centru u Beogradu, naveo da je ta knjiga svedočanstvo događaja iz devedesetih godina, te da se bavi uzrocima i poslediama ratova, bombardovanja Republike Srpske i SR Jugoslavije, proučava odnose zemalja u regionu, kao i njihove odnose sa NATO.

„Sve države su pre rata u bivšoj Jugoslaviji bile blizu da postanu članice EU, ali desili su se ratovi. Nakon završetka ratova, dobar napredak u evrointegracijama regiona bio je do finansijske krize 2007. godine, koja je razočarala sve te zemlje”, kazao je Server, prenosi Tanjug.

Kaže da su se kasnije pojavili i problemi vezani za izbegličku krizu, Bregzit, te da je izgledalo kao da će se Evropa pretvoriti u Balkan, a ne da Balkan postane deo Evrope. „Posledice su se odrazile na zemlje EU i zemlje Balkana – nefunkcionalnost BiH je postala sve vidljivija, prestao je proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, dok je makedonsko-grčki spor na dobrom putu da se reši”, kaže Server.

Server smatra da je probleme na Balkanu i u Evropi Rusija iskoristila za svoje interese i kako bi zemlje regiona dodatno udalji od EU.

Pitanje je, kaže, da li Zapad ima snage da završi i pomogne tim zemljama da se priključe EU i NATO, što je, po njemu, plan A za rešavanje kriza na Balkanu, dok plan B, kako ističe, i ne postoji.

Server je naveo da je predlog o razgraničenju, kao rešenje u odnosima Beograda i Prištine, „užasna ideja”, ali pokazuje da Srbija nema nameru da ikada više upravlja Albancima na KiM.

Takođe, dodaje da ideja o razmeni teritorija ugrožava BiH i Makedoniju i daje mogućnost Rusiji da ostvari svoje ciljeve u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

Devedesetih godina SAD su mislile da su Kosovo i BiH važni, kaže Server i dodaje da trenutno za administraciju u Vašingtonu Balkan nije prioritet, kao ni mnoga druga mesta u svetu.

„Sa usponom Kine i Rusije, koja nam pravi probleme na mnogim mestima u svetu, više nam nije prioritet Balkan. Bliski istok je važniji, ali čak ni on nije toliko važan, koliko neke druge stvari”, rekao je Server.

Profesor na Američkom univerzitetu na Kosovu i Metohiji Mark Baskin kazao je da je Serverova knjiga „divan alat” koja tera da se ponovo bavi temama konflikata, kao i da se sagleda šta se desilo na konfliktnim mestima.

On ipak ukazuje da je međunarodna situacija danas mnogo drugačija nego ranije.

„SAD nisu tako beskonačno moćne kao ranije”, kazao je Baskin i dodaje da da bi se rešio neki konflikt u svetu treba više od SAD i EU, odnosno potrebno je uključivanje novih faktora.

„Najvažnije za Kosovo je članstvo u UN, ali čak i ako Srbija prizna nezavisnost, to im neće obezbediti članstvo, jer ne znamo šta će uraditi Rusija ili druge nacije”, rekao je Baskin.

Predsednik upravnog odobra Foruma za etničke odnose, koji je organizovao razgovor o Serverovoj knjizi u Beogradu, Dušan Janjić naveo je da je knjiga namenjena narodima na Balkanu, koji su, kaže, mnogo patili u prošlosti i koji zaslužuju bolje.

„Postavlja se pitanje da li sami mogu da pomognu sebi da im bude bolje ili će se uvek drugi mešati”, kaže Janjić i dodaje da sve što se dešava na Kosovu, kao i tenzije u BiH su nastavak raspada Jugoslavije.

 

Izvor Politika, 18. decembar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u