Dok je Donald Tramp posredno vodio bitku s republikanskim saveznicima u Predstavničkom domu kako bi „izboksovao” pet milijardi dolara za gradnju zida prema Meksiku, na sto mu je stigla ostavka ministra odbrane Džejmsa Matisa, najkrupnijeg političkog igrača od svih koji su ili otišli ili najureni iz Trampovog tima. Iako već više nije nikakva novost da Tramp menja svoje najbliže saradnike češće nego selektori igrače na utakmicama; da nikakvo čudo nije da će ambasadorku SAD u UN zameniti bivša TV voditeljka s Foks njuza – vest da je Matis podneo ostavku deluje kao rušenje jedne od nosećih cigli u zidu.
POVLAČENjE
Tramp će možda i uspeti da sagradi zid kako bi sprečio prelazak Meksikanaca i ispunio obećanje dato svojim glasačima; možda će i povući sve ili većinu američkih snaga iz Sirije, što je hteo još odavno – ali posle ostavke ministra odbrane prognozira se da su sve manje šanse da će zadržati odnos snaga koji mu garantuje opstanak na predsedničkoj funkciji još dve godine.
Tramp je do sada prolazio kroz iglene uši povlačeći poteze koje su neokonzervativci jedva tolerisali: ulagali su mnogo napora i pritisaka, angažovali mnogo ljudi da makar ublaže takve odluke. Intervencionistički raspoloženo tvrdo jezgro republikanca nije samo protiv povlačenja iz Sirije, nego i za tvrđi pristup u suzbijanju „autoritarnih država” poput Rusije, Kine, Severne Koreje… Povod za ostavku ministra odbrane je povlačenje američkih snaga iz Sirije, čemu se protive američki saveznici i visoki vojni zvaničnici. Snage u Iraku, naravno, ostaju. Ali je tu još mnogo uzroka. Jedan od njih je i predloženo veliko smanjenje američkog prisustva u Avganistanu – polovina od 14.000 vojnika do leta iduće godine – posle 17 godina.
DEMOKRATA MATIS
Samo nekoliko meseci ranije, početkom oktobra, Matis je najavljivao da u Siriji ima još mnogo posla, da je tačno da se Islamska država raspala, ali da je ojačala svoj centar i da Amerikanci neće napustiti svoje saveznike na ovom ratištu. I u svojoj ostavci on je naveo da je američke saveznike tretirao s poštovanjem, što implicira da predsednik to ne čini i da Francuze, Britance, Nemce, Izraelce, o Kurdima da ne govorimo, ostavlja na cedilu. Uoči Matisove azijske turneje, u javnost je isplivao ozbiljan pokazatelj njihovog sukoba. Mediji su preneli Trampove reči da je Matis „neka vrsta demokrate”, koji bi uskoro mogao da napusti vladu, a ministar je to demantovao, rekavši da ga je predsednik uveravao da ima njegovu stopostotnu podršku.
Tako da se ne može reći da je Trampa iznenadila ova ostavka. Ona je samo pokazatelj da sukob mišljenja između Trampa i neokonzervativaca ulazi u završnu fazu i da ni predsednik, na kraju, nije bez šansi da dovrši zamenu državnog aparata svojim ljudima.
EVROPA NA UDARU
Povlačenje SAD iz sporazuma o regulisanju upotrebe raketa srednjeg i malog dometa novi je udarac za evropske saveznike SAD. Rusija neće dozvoliti da Amerikanci izvrše inspekciju nove nuklearne krstareće rakete jer ona, navodno, ne krši odredbe dogovora. Moskva je optužila Vašington da je samo tražio izgovor da izađe iz sporazuma kako bi razvijao svoje rakete. U svim tim optuživanjima najmanje je važno da li svaka strana razvija svoje rakete u okviru sporazuma ili na povećanju dometa hoće da rade legalno. Putin je svakako na godišnjoj konferenciji rekao da su Rusija i SAD dotakle dno u međusobnim odnosima.
Najlošije je, barem za evropski kontinent i saveznike SAD, što će pokazna vežba biti izvedena na istočnom krilu NATO-a, gde će se skrcati sve te rakete. Poljska i Rumunija su već spremne, a ubrzano širenje NATO-a na Crnu Goru i Makedoniju zatvara liniju prema Rusiji.
Poslednje istraživanje „Galup internešenela”, sprovedeno u 64 države, pokazalo je da u zapadnoevropskim državama nedostaje spremnost da svoje zemlje brane oružjem. Najpacifikovniji su Austrijanci, od kojih bi samo njih 21 odsto oružjem branili svoju domovinu, naspram 94 odsto stanovnika Bliskog istoka, Afrike i Pakistana. Činjenicu da bi u slučaju potrebe prosečno samo četvrtina stanovnika zapadne i centralne Evrope uzela oružje da brani svoje zemlje istraživači objašnjavaju nedostatkom „konkretne slike pretnje”. Ona sada iz više pravaca postaje sve očiglednija.
Izvor Politika, 24. decembar 2018.
