Banjaluka, test inteligencije

Zašto su dešavanja iz Banjaluke toliko uzbudila srpske i svetske medije, Evropsku uniju i profesionalne demonstrante iz Beograda?

Teško da postoji Srbin sa koeficijentom inteligencije većim od sobne temperature kojem nije jasno da je medijsko-propagandna moć Zapada u Srbiji ogromna. To je činjenična konstanta čiji temelji su pažljivo i sistematski polagani godinama uoči Petog oktobra, da bi nakon toga zapadna agentura potpuno premrežila sve pore srpskog medijskog, javnog i institucionalnog sistema. S tim u vezi, teško je oteti se utisku da je ono što se dogodilo 25. decembra 2018. godine više nego ikada do sada pokazalo njen neverovatan mobilizacioni potencijal i sinhronu usklađenost sa nalozima zapadnih centara moći i ritmovima vodećih svetskih globalističkih medija.

Naime, vesti o „haosu“ u Banjaluci potpuno su okupirale kompletan srpski medijski prostor. Na sajtu B92, koji od svog nastanka sledi ideološko-politički vektor istoimenog radija koji je bio udarna pesnica Zapada u rušenju Slobodana Miloševića, celoga dana je svaka tema bila apsolutno podređena dešavanjima iz Republike Srpske. Par minuta pre ponoći, sedam od deset glavnih vesti na sajtu posvećeno je istoj temi. Situacija je identična i na svakom drugom prozapadnom mediju u Srbiji, a zbog njihovog ogromnog uticaja (sajtovi b92.net i blic.rs su dva od tri najposećenija srpska sajta) ni drugi izvori informisanja nisu mogli da se odupru ovoj agenda setting medijskoj taktici, pa su se tako dešavanjima sa Trga Krajine primarno bavili svi srpski mediji.

Osim toga, naslovne strane štampanog izdanja Blica i Danasa za 26. decembar posvećene su dešavanjima u Banjaluci, i to, zanimljivo, uz identičnu prateću fotografiju. Prozapadna „Inicijativa ned(vi)mo Beograd“ se sjurila ispred Predstavništva Republike Srpske u Beogradu i išarala ga grafitima, a za sredu je istim povodom najavila i protest. Možda i najdalje je otišla novinska agencija Beta koja je napravila celu vest od Fejsbuk objave jednog anonimnog „analitičara“ iz Republike Srpske, da bi tu vest kasnije redistribuirali prozapadni mediji, poput već pomenutog sajta B92.

Fotografija privođenja u Banjaluci koja dominira naslovnim stranama beogradskih dnevnih listova ,,Blic“ i ,,Danas“ za 26. decembar 2018. (Foto: AP Photo/Radivoje Pavicic)

Ali Srbija tog 25. decembra nije bila nikakav izuzetak na svetskoj medijskoj mapi. Naprotiv! Zbog dešavanja iz Banjaluke u ekspresnom roku se oglasila i Evropska unija, kao i najuticajniji svetski mediji, poput Njujork tajmsa, Vašington posta i drugih (i to, opet zanimljivo, uz identične naslove: Bosanski Srbi priveli čoveka koji je predvodio proteste protiv sinove smrti). Da se sve nije odigralo baš na gregorijanski Božić, verovatno bi reakcije bile još brojnije, ali nema sumnje da je ovo tema koja neće za jedan dan iščeznuti sa političkog i medijskog radara.

Pa hajde da vidimo šta se to onda toliko krupno i dramatično dogodilo u Banjaluci što je zatreslo svetsku i potpuno paralisalo srpsku medijsku scenu. Da li je tamo bilo žrtava? Da li je bilo polomljenih glava, masovnih sukoba, pucanja? Ne, ništa od toga. Policija je privela muškarca i ženu koji su otvoreno i prkosno kršili zakon, a čiji sin je stradao pod nerasvetljenim okolnostima (doduše sajt N1 možda zna nešto što sudije ne znaju, pošto u naslovima nedvosmisleno tvrde da je mladić ubijen). Potom su opozicioni poslanici i nekoliko građana ometali organe reda u vršenju svoje dužnosti i čak pokušali da iniciraju fizičke sukobe, nakon čega su, u skladu sa zakonom, i oni uhapšeni. I to je sve. Zbog toga su se u ekspresnom roku na praznični dan aktivirali Njujork tajms, Vašington post i Evropska unija. Zbog toga gori srpski internet.

Ova neviđena histerija (pro)zapadnih medija, pokreta i političkih centara je Roršarhova mrlja za svakog dobronamernog građanina Srbije i Republike Srpske. Plašim se da onome ko u svemu ovome vidi altruizam i iskrenu ljudsku saosećajnost političko rezonovanje nije jača strana intelektualnih kapaciteta. Uostalom, izvedimo jedan mali misaoni eksperiment. Ukoliko hipotetički uzmemo da su se identične scene umesto u Banjaluci odigrale u Skoplju ili Podgorici, vidimo li i nakon njih identične hitre reakcije medija kao što su Danas, Blic, B92, N1, Vašington post, Njujork tajms, kao i organizacija poput Evropske unije i profesionalnih demonstranata iz Beograda?

Banjalučka policija obezbeđuje prilaz drvenoj pesnici, glavnom simbolu višemesečnih protesta ,,Pravda za Davida“ koji je prvi put korišćen od strane beogradskog „Otpora“ tokom protesta protiv režima Slobodana Miloševića (Foto: AP Photo/Radivoje Pavicic)

Svakome sa dve daske u glavi odgovor na ovo pitanje je toliko jasan i očigledan da ga ne treba ni napisati.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Radivoje Pavicic

 

Izvor Novi Standard

Kolumna, Politika
Pratite nas na YouTube-u