V. Korovin: Zapad ugrožava „informativni suverenitet“ svih zemalja

Informativno je suveren onaj ko može da informacije interpretira na bazi svojih kodova smisla i da to čini u svom interesu

Često se čuje „ko vlada informacijama – vlada svetom“, a pripisuje se i Natanu Rotšildu i Vinstonu Čerčilu. Međutim, njihovo vreme je bilo vreme znanja – sakralnog, fundamentalnog, a i filozofskog. A u naše vreme su mesto tog znanje zauzele informacije koje su, kako vreme prolazi, sve besmislenije i bespoštednije.

U poslednje vreme se informacija – često se govori i `kontenta` – proizvodi toliko da čovekov um sebi teško može da predstavi i njihov obim. Sada se obim digitalnih podataka udvostručuje svake dve godine. Do 2020. će na našoj planeti postojati 44 zetabajta podataka. A to je količina koja bukvalno obezbređuje svaku informaciju i pretvara je u ništa, u prašinu sa nultom vrednošću.

Obimi će se dalje povećavati, pa oni koji plasiraju informacije imaju problem kako da na njih skrenu pažnju. I zato što je čovek u stanju da `svari`veoma ograničenu količinu informacija. Pogledati, pročitati i zapamtiti – današnji čovek, koji je sve gluplji, može sasvim malo u poređenju sa onim što mu se nudi. Zato se brzo umara i zasićuje, pa u nekom momentu počinje i da prema informacijama oseća odvratnost. Događa se i da ostavlja svoj smartfon u kući i odlazi u šumu, čak uklanja svoje srtranice sa socijalnih mreža. Parafrazirajući Rotšilda/Čerčila, moglo bi se reći ovako: svetom vlada onaj ko vlada sredstvima za proizvodnju i plasiranje informacija `potrošačima`.

Britanski ekonomista Džon Hobson je napisao: „Postoji Civilizacija – to je Zapad, postoje i oni koji još nisu Zapad, a i varvari koji uopšte nisu Zapad, čak i ne teže da to budu“. Ovo je logika Zapada koji pretenduje na vladanje svetom. Samim tim je to i logika onih koji diriguju glavnim informativnim procesima i produktima. A da bi se formirao tip čoveka potreban Zapadu – i sam `kontent` se plasira na jeziku Zapada.

Ne radi se samo o engleskom jeziku, već i o određenim kodovima i kriterijumima za ocenjivanje šta je dobro, a šta loše – sve to sa tačke gledišta Zapada. Takođe o sugerisanju: kako se oblačiti, šta slušati, koje brendove kupovati, kako vaspitati decu, kako formirati polno ponašanje, u šta verovati – za sve ovo Zapad nudi etalon. On to i informativno nameće, a zatim traži izvršavanje i potčinjavanje. Ako imate drugačiji sistem vrednosti, dijagnoza je samo jedna – nedovoljno ste razvijeni i civilizovani, čitajte više zapadnu štampu, gledajte holivudske filmove, slušajte zapadnu muziku. U suštini: poručuje vam se – ne pokušavajte da se svemu tome suprotstavljate. Prvo ćete se naći pod informativnim presingom, a zatim će do vas stigi NATO-bombarderi i američki veoma pametni i civilizovani „tomahavci“.

Informativni suverenitet traži da se ima sopstveni a ne zapadni sistem interpretiranja događaja, da se imaju svoji mediji koji, što je najvažnije, ne govore i ne pišu na jeziku Zapada već na jeziku svoje civilizacije, svog naroda i svoje države. Najvažnije je da se shvati da informativni suverenitet podrazumeva suverenitet interpretiranja sa jasnim razdvajanjem da li je nešto aneksija ili prisajedinjenje, spoljna agresija ili građanski rat, hemijski napad ili naručena provokacija.

Tako je i sa svim ostalim: kodovi, ocene i matrice smisla – njihove ili naše, tuđe ili svoje. Iz toga se izvodi i – da li si prijatelj ili neprijatelj, da li si `civilizacija` ili `varvarin`… Informativno je suveren onaj ko može da informacije interpretira na bazi svojih kodova smisla i da to čini u svom interesu. Zapad je uspostavio monopol na kodove smisla. Većina medija se u tom domenu služi `zapadnim jezikom`, prenosi zapadne interpretacije.

U ratu za informativni, politički i civilizacijski suverenitet – za pravo biti svoj, imati sopstvenu istoriju i svoje ocene – nije dovoljno samo se odreći tuđeg jezika. Mora se pamtiti i stvoriti sopstveni jezik.

 

Izvor Fakti, 03. januar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u