Govore i pišu o temeljima na kojima je sazdana. Ne interesuje ih kako je i zbog čega napravljena, bitno je da je mrze… I normalno u svojoj mržnji greše, i ne samo da greše nego i pristaju na sve moguće podvale protiv nje.
A danas je Sveti Stefan, dan kada ne samo da ne treba mrzeti, nego i dan kada mržnji ne treba spominjati. Borbu je stvorila priroda, mržnju je pronašao čovek. Borba za slobodu je stvorila Srpsku, a temelj te borbe je bila odlučnost, želja da budemo ono što jesmo! Da u toj borbi ne pokleknemo. Da ne pokleknemo bez obzira na cenu koju plaćamo.
A plaćali su je u osvit svakog novog dana i danas i jednom i nekada mnogi pre nas. Plaćaju je toliki i danas! Oni koji su u našim zdravicama, poznatim našim srpskim zavereničkim pogledima pre nego što drmnemo po neku ljutu rakiju, opterećeni tajnom i tugom, naiskap. Oni za koje stalno pitamo kako su i jesu li odande zvali. Oni kojima i danas pokušavaju oduzeti slobodu. Oni kojima sude.
Sude njima jer njihovu veru ne mogu dotaći. Sude njima jer njihovom pesmama ne mogu. A kada smo kod njenih temelja, njen temelj je vera! Vera da će jednom, nekada, pre ili kasnije, da se bude pod istim krovom. I njen najveći temelj je ljubav! Bezrezervna! Potpuna! Posvećena! Nekritička! Beskompromisna! Nekada u životu postoji samo jedna staza. I to samo ona kojom se mora proći. I samo ona je prava. Jer ne pada sneg da prekrije breg, već da ljudi ostave tragove.
Na današnji dan, pre dvadesetak, skoro trideset godina, oni koji su sanjali o slobodi proglasili su Republiku srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Krenuli su svojim putem, jedinim putem! Prema onome što su bili, u šta su verovali, šta su činili oni pre nas. Oni bolji. I što će činiti oni koji dolaze posle nas. Nadam se opet bolji od nas!
Šta god govorili danas, govorimo o njima, svedočimo njima… nakon toliko godina mi još uvek brinemo o njoj, iako je već odrasla. I jača! I moćnija! I ujedinjenija! Svaka reč o njima danas je reč o slobodi, reč o nama. Reč o ljubavi! Ljubav prema matici. Onoj koja je ponekad umela i znala da zažmuri, da bude… i da ćuti! Ljubav onih koji se svakako ponose time da su deo srpskog naroda i da su kao takvi deo Republike Srpske. Ljubav nas koji smo ostali van njih. Kojima su ostale priče, uspomene, groblja, srušene i polusrušene crkve. Kojima su ostali snovi.
I može svih nas, malih i nevažnih, da ne bude sutra. Možemo i da potrajemo… A ona… Ona će, daće Bog, biti večna! I naši će se životi, između ostalog, meriti i po tome šta smo i koliko smo za nju učinili. I koliko smo je voleli. Jer, „Srpsko je nebo plave boje, na njemu sedi Srbin Bog…“
Pre dvdeset i sedam godina, proglašena je Republika srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Sanstefansko je jutro! Dan je naš, dan je Republike Srpske Dan svih Srba zapadno od Drine! Volimo je! Čuvajmo je! Srećan praznik!
*Ivan Stoilković je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izvor Novi Standard
