Agronom protiv globalizma: objavljen sedmi roman Mišela Uelbeka

Nemački Cajt zakljujučuje da Uelbeka treba shvatiti ozbiljno, pišu da su odavno videli “antiliberalna uverenja najvećeg živog francuskog autora” kao književno pogonsko gorivo

Krajem prošle nedelje, praćen velikim iščekivanjem, ne samo u njegovoj Francuskoj, već u celoj Evropi, čak ponešto i šire, izašao je novi roman Mišela Uelbeka, naslovljen “Sérotonine” (“Serotonin”). Francuski izdavač Flamarion je u prvom izdanju odštampao 320.000 primeraka, više od šezdeset puta veći broj nego što iznosi prosečni tiraž u toj zemlji.

Knjiga ove nedelje izlazi na nemačkom, španskom i italijanskom, a engleski prevod biće objavljen u septembru.

A 62-godišnji Uelbek je pre nekoliko dana za svoj doprinos francuskoj književnosti iz ruku predsednika Makrona primio Légion d’honneur, najveću francusku nacionalnu nagradu.

Globalno poznat po romanima koji gotovo uvek govore o propadanju zapadnog sveta, u kojima mizogini muškarci, uskraćeni za ljubav, život popunjavaju usputnim seksom, alkoholom i tabletama za umirenje, za deo čitalaca i javnosti Uelbek je pisac skromnih mogućnosti, tek snalažljivi, komercijalni provokator i predvidljiv, dežurni cinik, dok ga drugi pak drže gotovo pa nekom vrstom “književnog proroka”, autora čije ideje kratko po objavljivanju uprizori sam život. Uelbeka i njegove sredovečne muške likove doživljavaju kao zastrašujuće prognostičare nacionalnog raspoloženja i globalnih opasnosti. Ovaj put, zadovoljno pišu kritičari, kao da je predvidio Žute prsluke, pokret i demonstrante koji se već dva meseca, nezadovoljni socijalnom i fiskalnom politikom Emanuela Makrona, okupljaju na ulicama Francuske.

MALI POKOLj
Novi roman, ovom autoru sedmi po redu, govori o inženjeru agronomije (spomenimo uzgred da je i Uelbek davno diplomirao upravo agronomiju), koji se vraća u svoju provinciju u Francuskoj, mesto devastirano globalizacijom kojem nije išla naruku francuska poljoprivredna politika. Duboko depresivan, četrdeset i šest godina star glavni junak, nazvan Floren-Klod Labrust, drži, među ostalim, da je feminizam kriv za ono što naziva smrću Zapada. “Tako umire civilizacija, bez opasnosti ili drama, izložena vrlo malom pokolju”, kaže na jednom mestu Labrust dok proživljava privatnu i poslovnu krizu.

Naslov “Serotonin” aluzija je na antidepresive koje uzima ne bi li se mogao rvati s krajem braka i poslovnim problemima

Bivšu suprugu, ženu koja ga je ostavila nakon što je otkrila da joj je neveran, odlazi da potraži u svojoj rodnoj Normandiji. Za vreme tog boravka u Normandiji sreće otpuštene fabričke radnike i lokalne poljoprivrednike koje loša agrarna politika vodi u očaj i samoubistvo. U romanu govori da je to što se zbiva u Francuskoj zapravo veliki, tajni plan za čišćenje sela ne bi li se zadovoljile evropske strukture, dok ljudi nestaju bez da o tome govore medij; o tome se, zaverenički, ćuti.

U “Serotoninu”, opisujući današnji svet, prati i političare, one koji se redom ne zalažu za interese vlastitih birača, ali se zato žučno bore i uvek su spremni ustati u odbranu slobodne trgovine.

Francuski magazin L’Obs piše o “Serotoninu” kao o “prekrasnom delu beskonačne tuge”. Nemački Cajt zakljujučuje da Uelbeka treba shvatiti ozbiljno, pišu da su odavno videli “antiliberalna uverenja najvećeg živog francuskog autora” kao književno pogonsko gorivo.

Evroskeptik Uelbek u svojim istupima upozorava da bi Francuska trebala napusti evro. Muslimane proziva kao “problem Evrope” i govori da bi bilo značajno bolje da se vrati moć Katoličke crkve. U nedavnom eseju u američkom Harper magazinu afirmativno je pisao o politici Donalda Trampa, hvalio njegovu protekcionističku trgovinsku politiku, naziva ga doslovce “jednim od najboljih američkih predsednika”.

POLITIČKI STAVOVI
Njegov roman pre netom objavljenog “Serotonina”, “Pokoravanje”, govori o Francuskoj u kojoj, nakon što je 2022. dobila muslimanskog predsednika, vlada šerijatski zakon. “Pokoravanje“ je izašlo nepsoredno pre nego što su u januaru 2015. teroristi napali parišku redakciju Čarli Ebdoa i ubili dvanaestero ljudi, uključujući i Uelbeku bliskog prijatelja. Ne treba ni spomenti da je roman odmah završio na vrhu najprodavanijih, na kraju je prodato 800.000 primeraka na francuskom, više od pola miliona u Nemačkoj…

Nakon te knjige, a i zahvaljujući njegovim političkim stavovima, Uelbek je postao rado spominjan autor među desno orijentisanim političarima. Uvek kontroverzan, s temom za koju zna da ne može proći nezapaženo, naravno da će visoko stimulisati emocije čak i onih koji zapravo književnost ne čitaju, svojim romanima i stavovima redovno izaziva reakcije, na sebe često navuče bes književno obrazovanije publike i levo orijentisane javnosti, koliko i odobravanje političke desnice.

U romanu “Elementarne čestice” bavio se genetskim inženjeringom i kloniranjem. Velika medijska vidljivost pratila je i “Platformu” u kojoj piše o seksualnom turizmu i terorizmu, a koja je objavljena godinu dana pre bombaških napada na Baliju 2002.

Autor je i romana “Širenje područja borbe” te “Mogućnosti ostrva”. Rođen je na Reinionu, prekomorskom departmanu Francuske, ostrvu u Indijskom okeanu. Među ostalim, živeo je i u Alžiru, Irskoj i Španiji.

 

Izvor jutarnji.hr, 09. januar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u