Njurok tajms: Zašto je Vašington spustio diplomatski status EU

Tramp se ne trudi da sakrije svoju antipatiju spram EU, koju je u julu svrstao među trgovinske neprijatelje SAD

To da Vašington više ne smatra EU državom otkriveno je slučajno, ali nije neočekivano, piše dopisnik Njujork tajmsa iz Brisela, čiji tekst prenosimo u celini.

Administracija Donalda Trampa spustila je nivo diplomatskog statusa delegacije EU u SAD prošle godine bez formalne objave ove odluke ili informisanja Unije o promeni, saopštio je zvaničnik EU u utorak.

Posle protesta Brisela i rasprave između Evropske unije i Trampove administracije, ta rekvalifikacija i posledično ukidanje ambasadorskog mesta sadašnjem ambasadoru Dejvidu O’Salivenu je, prema nekim informacijama, suspendovana, makar privremeno, reči su tog zvaničnika.

Predsednik Tramp kritički govori o multilateralnim institucijama, a njegov državni sekretar Majk Pompeo održao je 4. decembra u Briselu veoma provokativan govoru u kojem je postavio pitanje vrednosti multinacionalnih organizacija i institucija poput UN i EU.

Gospodin Pompeo zapitao je tom prilikom da li Evropska unija „stavlja interese svojih građana ispred interesa briselskih birokrata“.

Već sledećeg dana, na sahrani predsednika Džordža Buša (starijeg) postalo je jasno da je status EU sa državnog spušten na nivo međunarodne organizacije, jer ime ambasadora O’Salivena nije prozvano u trenutku kada je to nalagao diplomatski protokol. Imena ambasadora koji su se okupili u Vašingtonu da odaju poštu predsedniku Bušu čitaju se, po običaju, počev od onog sa najdužim stažom. Suprotno očekivanjima, ime ambasadora EU pročitano je na samom kraju, rekao je evropski zvaničnik Dojče veleu.

Gospodin O’Saliven je u ambasadorskom statusu u Vašingtonu od 2014, što ga rangira između 20. i 30. mesta među više od 150 ambasadora.

Dojče vele prvi je izvestio o ovoj promeni.

„Razumeli smo da je došlo do promena u načinu na koji je napravljena lista sa strane američkog protokola i trenutno razgovaramo sa odgovarajućim službama o mogućim posledicama na odnose EU i Vašingtona“, izjavila je Maja Kocijančič, predstavnica za medije visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost. „Ali ovo pitanje bi svakako moralo da se postavi direktno američkoj administraciji.“

Ambasada SAD u Briselu saopštila je da će se konsultovati sa Vašingtonom pre nego što odgovori.

Gospodin Tramp ne trudi se da sakrije svoju antipatiju spram Evropske unije, koju je u julu svrstao među trgovinske neprijatelje SAD.

Kada je britanska premijerka Tereza Mej u novembru pokušavala da dobije podršku za svoj plan razlaza sa EU, predsednik Tramp uz podsmeh je prokomentarisao da je taj dogovor odličan za Uniju i da će se njime sprečiti da SAD naprave ugovor o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom.

Ova izjava došla je mesec dana nakon intervjua Donalda Trampa emisiji „60 minuta“, gde je rekao kako je Evropska unija formirana da bi trgovinski iskorišćavala SAD i da im je to i uspelo. (Blok je, zapravo, formiran da bi se poboljšala saradnja, uspostavilo evropsko državljanstvo i jedinstvena valuta.)

EU bi uskoro trebalo da odredi novog ambasadora u SAD i sada nije sigurno koji status će njen predstavnik imati.

„Degradacija simbolizuje prezir koji predsednik SAD ima prema EU i njenoj nadnacionalnoj prirodi“, kazala je Danijela Švarcer, direktorka Nemačkog saveta za međunarodne odnose iz Berlina.

„Suprotno politici prethodne administracije, Trampova aktivno radi na razbijanju jedinstva EU, naročito na polju međunarodne trgovine, što je inače suština nadnacionalne trgovinske strategije Unije“, kaže gospođa Švarcer.

Slabljenjem EU, Tramp možda nastoji da maksimira neke kratkoročne dobitke za SAD, dodaje ona ukazujući na to da EU zbog tog pritiska nastoji da učvrsti svoj međunarodni značaj koji bi bio dodatno uzdrman ako bi je glavni saveznici tretirali kao međunarodnu organizaciju ili čak i nešto manje od toga.

Jan Leser, direktor Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu, vidi ovu odluku „kao poslednji u nizu negativnih signala američke administracije o mestu EU u svetskom poretku“.

„To je veoma na liniji grubog rečnika sekretara Pompea u njegovom nedavnom govoru u Briselu“, kaže on. „Vašington se fokusira na države i nacionalni suverenitet i EU se ne uklapa lako u tu viziju.“

Trampova administracija takođe je zapretila trgovinskim ratom Briselu i 28-članom bloku, insistirajući na tome da trgovinski deficit od oko 150 milijardi dolara godišnje mora rapidno da se smanji. (Vašington ima trgovinski suficit sa Briselom u servisima i uslugama.) Ovaj potez mogao bi da bude dodatni vid pritiska na Brisel kako bi pristao na nova popuštanja u trgovinskim pregovorima o čeliku, aluminijumu i automobilima.

 

Autor Stiven Erlanger

 

Izvor Njujork tajms/RTS, 10. januar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u