Hoće li se Bregzit uopšte dogoditi?

Kako realističnog scenarija nema na horizontu, Bregzit je izgleda postao praktično nemoguć

Poraz britanske premijerke Tereze Mej u utorak uveče sa 230 glasova razlike povodom glasanja o njenom planu za Bregzit predstavlja novu najnižu tačku haosa u koji je pretvoren proces izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Razmere pobune protiv soprazuma Mejove predstavljaju najdrastičniji poraz jedne vlade u istoriji. Britanski Dom komuna (tj. Donji ili Predstavnički dom) je praktično izvršio državni udar protiv autoriteta vlade. Iako dramatične, današnje haotične scene iz unutrašnjosti i okoline zgrade Donjeg doma nisu uspele da pruže bilo kakvo razjašnjenje o budućnosti Bregzita. „Večerašnje glasanje nam ne govori ništa o tome šta [parlament] podržava“, rekla je Mejova uzburkanom domu usred glasnih prozivki i podsmeha.

Parlament će sutra (tekst pisan 15. januara; prim. prev) provesti ceo dan u debatovanju o mogućnosti ukidanja poverenja vladi Mejove, koju je opozicioni lider Džeremi Korbin izneo svega par minuta nakon istorijskog poraza. „Nakon dve godine propalih pregovora, Donji dom je izneo svoju presudu o njenom sporazumu za Bregzit“, rekao je Korbin poslanicima. „Sutra (…) ovaj dom može da donese svoju presudu i o nesposobnosti ove vlade“.

MEJOVA NEĆE PASTI, ALI…
U realnosti, to će se teško dogoditi. Iako veliki broj konzervativaca u parlamentu – kako onih koji podržavaju, tako i onih koji se protive Bregzitu – jasno iznosi svoje neslaganje sa sporazumom o povlačenju iz EU koji je Mejova postigla, malo njih je spremno da sruši sopstvenu vladu i izazove nove izbore. Od ključne važnosti je to što je malena severnoirska Demokratska unionistička stranka (Democratic Unionist Party – DUP), od koje zavisi neophodna većina za vladu Mejove, dala do znanja da neće podržati Korbinov predlog o ukidanju poverenja. „Posvedočili smo neverovatnom, patetičnom neuspehu rukovodstva… Krpili su pregovore, krpili su parlamentarni proces“, požalio se jedan antibregzitaški raspoloženi konzervativni poslanik koji je nevoljno glasao za predstavljeni dokument i zaključio: „Ali ja ne znam nikoga u [konzervativnoj] stranci ko misli da bi Korbin bio bolji za Bregzit ili za zemlju“.

Rezultat će, ukoliko Mejova preživi sutrašnje glasanje, biti ćorsokak. Izgleda da je strategija Mejove da nastavi da uporno nameće svoj sporazum, predstavljajući ga ponovo Donjem domu u drugačije našminkanoj formi. Nakon što je parlamentu 2017. rekla da je „bolje nemati sporazum nego imati loš“, izgleda da se Mejova sada okrenula na suprotno stanovište, insistirajući da je sporazum o povlačenju na koji je utrošila dve godine pregovaranja najbolji mogući, a da bi glasanje protiv njega uzrokovalo „nesigurnost, podele i veoma realnu opasnost od odsustva bilo kakvog sporazuma“.

Britanska premijerka Tereza Mej tokom glasanja Donjeg doma britanskog parlamenta o Bregzitu na kojem je njena vlada doživela najveći poraz u istoriji, 15. januar 2019.

Zaista, u proteklim danima je glavni argument vlade u prilog predlogu Mejove bilo pozivanje na ekonomski haos koji bi nastao u Britaniji ukoliko bi istupila iz EU bez sporazuma. Par sati pre glasanja, ministar životne sredine Majkl Gouv se čak poslužio apokaliptičnim citatom iz „Igre prestola“ kako bi upozorio poslanike da se ne bune. „Ako ne budemo glasali za sporazum večeras, rečima Džona Snoua – ‘stiže zima’“ – rekao je Gouv za BBC. Ova taktika očigledno nije urodila plodom. „Tereza Mej je pokušala da uceni laburističke poslanike da glasaju za njen skrpljeni sporazum tako što je celoj zemlji pretila haosom u slučaju da sporazuma ne bude“, požalio se Korbin u ponedeljak. „Znam iz razgovora sa kolegama da je ovo propalo. Laburistička partija neće biti ucenjivana“.

PRODUŽENjE ROKA DO JUNA?
U stvari, odbacivanje modela Bregzita bez ikakvog sporazuma sa EU je jedno od malog broja pitanja koja uživaju široku interpartijsku podršku u parlamentu, a nekoliko poslanika iz zadnjih klupa (backbenchers) je predlagalo i raznovrsne amandmane na vladin predlog sporazuma kojima je eksplicitna svrha bila da spreče „divlje“ iskakanje Britanije iz EU 29. marta. Još jedna rastuća izvesnost je to da će vlada biti primorana da traži produžetak isteka roka za Bregzit od Brisela. „Ne vidim nijedan mogući scenario u kojem će vlada biti u stanju da dobije bilo kakav bolji dogovor od EU, da i ne pominjemo mogućnost da ga progura kroz Donji dom, u roku od 70 dana“, rekao je jedan viši funkcioner koji je želeo da ostane anoniman jer nema ovlašćenja za javno komentarisanje.

Evropski sud pravde je u decembru zaključio da UK ima pravo da unilateralno poništi proces pokrenut članom 50 Ugovora o Evropskoj uniji koji reguliše izlazak članica iz Unije. Međutim, gašenje člana 50 bi zahtevalo saglasnost svih 27 ostalih članica EU – što je scenario za koji se, prema rečima dotičnog neimenovanog funkcionera, pripremaju viši zvaničnici EU. „EU ima mnogo toga što može da izgubi sirovim Bregzitom bez sporazuma. (…) Tehnički produžetak člana 50 do jula deluje izvodljiv“. Glavno je što se EU nada da će se drugi referendum o Bregzitu – poznat među svojim zagovornicima kao „narodni glas“ – pokazati kao jedini mogući izlaz iz parlamentarnog ćorsokaka. „Ako bi rok bio produžen čak i za deset minuta, mislim da će cela stvar biti otkazana“, navodi pomenuti funkcioner. ,,Cajtnot je vladino „glavno oružje… ako više ne budu u stanju da mašu časovnikom, izgubiće tu polugu uticaja“.

Ono što je manje jasno jeste da li će bilo kakav scenario Bregzita – uključujući i drugi referendum – moći da okupi većinu Donjeg doma. „Ovo je kao da Britanija ima sedam vlada-patuljaka, ali nema nikoga u ulozi Snežane“, napisao je politički analitičar Džulijan Glover u Ivning standardu. Među klanovima koji se takmiče je ultradesničarska konzvervativna frakcija koja je protiv bilo kakvog sporazuma, grupa centrista iz obe velike stranke koja se zalaže za tzv. „Norveška plus“ sporazum kojim bi Britanija ostala u carinskoj uniji, i šaroliki tabor antibregzit poslanika koji podržavaju „narodni glas“. (Autor u više navrata u tekstu drugi referendum naziva „narodni glas“, što čitaoca može dovesti u zabludu; prim. NS)

Protivnici izlaska Velike Britanije iz Evropske unije zahtevaju održavanje drugog referenduma, London, 11. januar 2019.

Ko će pobediti može samo da se nagađa. Još važnije, vlada je izgubila svoju običajnu kontrolu nad radom parlamenta zahvaljujući predsedavajućem Donjeg doma Džonu Berkauu, koji je prošle nedelje prekršio pravila kako bi dopustio debatovanje o amandmanima na vladine predloge koje iznose poslanici iz zadnjih klupa. Ta naizgled nejasna procedurallna promena bi mogla da se ispostavi kao odlučujući faktor za ostatak procesa Bregzita. Obični poslanici će praktično dobiti mogućnost da momentalno glasaju o pitanjima koja bi vlada radije ostavila daleko od debate. Na primer, bivši državni tužilac Dominik Griv – koji je jedan od vodećih konzervativnih oponenata Bregzitu – prošle nedelje je uspešno nametnuo trodnevni rok vladi da predstavi plan B u slučaju da Dom odbije predog Mejove. Laburistički poslanici takođe gomilaju amandmane koji će primorati Dom da glasa o drugom referendumu.

„PREUZELI SMO VLAST“
„Premijerka više neće komandovati većinom… preuzeli smo vlast“, napisala je Niki da Kosta, bivša direktorka zakonodavnih poslova Tereze Mej na blogu desničarskog časopisa Spektejtor ovog vikenda. „Brzo će postati jasno ko je glavni: laburisti – podržani drugim opozicionim strankama – i mala grupa pobunjenih konzervativnih poslanika. Sve ovo je bilo nezamislivo u ponedeljak – ja sam to kategorički odbijala kao nešto nemoguće. Ali ne više.“

Mejova mora do ponedeljka da nastupi sa alternativnim planom za izlazak iz EU. Zabrinjava što, prema zameniku urednika Spektejtora Džejmsu Forsitu, ministri „nemaju pojma“ šta je u glavi Mejove. Neočekivano velike dimenzije njenog istorijskog poraza sada znače da „ono što je Mejova mislila da će biti njen plan – vraćanje u Brisel u pokušaju da se dobije još nešto i konačno vraćanje takvog sporazuma – više ne dolazi u obzir“. Brisel je razjasnio da neće biti popuštanja po pitanju tzv. „irskog bekstopa“ [garancija da neće biti „tvrde“ granice između Irske i Severne Irske – prim. prev.], što praktično vezuje britansku pokrajinu Severnu Irsku – pa tako i ostatak UK – za carinska pravila EU na neograničeno vreme. A kako šanse za „narodni glas“ – i poništavanje Bregzita – rastu, Brisel ima malo razloga da popupušta Mejovoj i ustupa joj koncesije.

Ali pravi problem Mejove je to što joj se unutar njene stranke protive i oni koji podržavaju i oni koji ne podržavaju Bregzit. Oba tabora mrze njen sporazum i to, da ironija bude još veća, iz veoma sličnih razloga. Tvrdom Bregzitu naklonjena Grupa za evropska istraživanja kaže da njen sporazum ostavlja Britaniju pretesno vezanu za EU, a oni bi želeli da se oslobode. Istovremeno, proevropski konzervativci smatraju da sporazum kombinuje najgore: gubitak koristi od članstva i prava glasa u budućim pitanjima EU i nastavak obaveze da se poštuju pravila Unije. Revidirani sporazum o povlačenju, koji bi udovoljio jednoj od ove dve grupe, samo će dati vetar u leđa pobunjenicima iz drugog tabora. U stvari ne postoji taj sporazum koji bi Mejova mogla da iznese i njime umiri sve pobunjene konzervativce.

„Verujem da je moja dužnost da ispunim očekivanja koja su birači izneli“ i da donesem Bregzit, rekla je Mejova parlamentu odmah nakon svog istorijskog poraza. Međutim, kako realističnog scenarija nema na horizontu, Bregzit je izgleda postao praktično nemoguć. Pritisak na Korbina iz redova njegove stranke da zvanično podrži „narodni glas“ će se intenzivirati ako, kao što se očekuje, ne uspe da svrgne Mejovu na glasanju o nepoverenju u sredu. Ali čak će i novi referendum koji bi mogao da poništi Bregzit samo prolongirati i produbljivati podele u britanskom društvu i politici.

Džeremi Korbin na konferenciji Laburističke partije ispod natpisa ,,za većinu, ne za nekolicinu“, London, 27. septembar 2017.

„Nemojte da neko pomisli da će se ovo uskoro završiti“, napisala je ovog ponedeljka Poli Tojnbi u svojoj kolumni  za Gardijan. „Ovo je samo kraj početka u bregzitskom građanskom ratu koji će trajati čitavu generaciju. Nema kraja na vidiku, ni isceljenja u perspektivi, ni rešenja pri ruci, kakav god bio ishod brojnih glasanja“.

 

Oven Metjuz je autor knjige ,,Staljinova deca“ koji je od 2006. do 2016. radio na poziciji šefa moskovske redakcije lista ,,Njuzvik“

 

Preveo Vojislav Gavrilović

 

Izvor Foreign Policy

Svet
Pratite nas na YouTube-u