Fontana na beogradskoj Slaviji prelivala se u bojama Rusije, ceremonijalna artiljerija je odjekivala palatom, a desetine hiljada Srba pristiglo je u autobusima iz čitave zemlje da u četvrtak pozdravi ruskog predsednika Vladimira Putina.
To što je sve izgledalo kao doček kralja, a ne kao tipična poseta stranog državnika, možda je posledica činjenice da ovo nisu obična vremena za Srbiju koja se još jednom našla rastrzana između Istoka i Zapada.
Nekadašnja Jugoslavija uspela je da ostane van sovjetskog bloka, iako je nominalno bila uz njega. Danas se ta strategija, dok se zahuktava nadmetanje za politički i ekonomski uticaj u Evropi, odjednom čini relevantnom. Srbija je, u pokušaju da se pridruži Evropskoj uniji, a da istovremeno očuva veze sa Moskvom, ponovo u igri, a tačka oslonca ovog balansiranja između Istoka i Zapada je srpski predsednik Aleksandar Vučić, sve autoritarniji lider koji po mnogo čemu podseća na Putina.
„Veoma je neobično, naročito u demokratijama, da vlada organizuje masovni miting za doček stranog velikodostojnika“, kaže Vuk Jeremić, lider opozicione Narodne stranke i nekadašnji predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Vučić je, dodao je Jeremić, igrao na to da će zapadnjački lideri videti gomile ljudi koje slave dok on dočekuje ruskog vođu i „postati još tolerantniji prema njegovom autokratskom ponašanju, nadajući se da on ne odustane od zvanične obaveze Srbije da se pridruži EU“.
To je otvorilo priliku za Rusiju koja u Srbiji vidi potencijalnu metu za investiranje, naročito za snabdevanje prirodnim gasom.
Putin je izričito naglasio važnost novih ekonomskih sporazuma, a analitičari kažu da bi on privatno mogao da izrazi zaprepašćenje upornošću Beograda da se pridruži Evropskoj uniji.
Putin je na konferenciji za štampu objasnio da će u Srbiju stići još ruskog gasa, ali je iskoristio priliku i da istakne dugu istoriju rusko-srpskih odnosa.
„To su snažni, stabilni i duboki koreni – ruski i srpski narod oduvek su bili duhovni bliski“, rekao je Putin i dodao da „ako smo zajedno, pobeda nas čeka“.
Srbija za Moskvu predstavlja bratski kulturni prostor utemeljen na zajedničkim slovenskim korenima i pravoslavnoj veri.
„Svet postaje crno-beo“, kaže Boško Jakšić, politički kolumnista iz Beograda. „Bojim se da kada je reč o Srbiji, Putin koristi Kosovo i gas da izveze svoj politički model.“
I zaista, da bi Srbija u budućnosti pristupila Evropskoj uniji, što se svakako neće desiti uskoro, moraće da načini kompromis kada je reč o Kosovu za koje je Putin rekao da intenzivira tenzije u regionu.
Kosovo se od Srbije otcepilo devedesetih godina pod krilom NATO bombardovanja. Rusija nikada nije priznala nezavisnost Kosova i još uvek u potpunosti podržava Srbiju.
A u Srbiji su naklonjenost Rusiji i divljenje Vladimiru Putinu sve dublji i snažniji. Prema podacima ankete koju je sproveo beogradski list Politika, Putin se našao na vrhu liste stranih političlara kojima se najviše veruje, uz 58 odsto podrške.
Čak i pre nego što je stigao, činilo se da je Putin svuda. Bilbordi na autoputevima pozdravljali su „dragog prijatelja“ Srbije. Njegovo lice štampalo se na majicama, šoljama, pa čak i donjem vešu. Dok je obilazio Beograd sa Vučićem, sve vreme se vrtela ruska nacionalna himna.
Poslednjih godina u Srbiji je osnovano više od stotinu proruskih medijskih i nevladinih organizacija, prema podacima Centra za evroatlantske studije iz Beograda. U istraživanju „Rusifikacija Srbije“ Jelene Milić, direktorke centra, navode se pokušaji Moskve da podriva javnu podršku evropskim integracijama i odloži pristup Srbije Zapadu.
„Sve je više dokaza da se neki članovi ‘Putinovog orkestra’ finansiraju direktno iz Moskve“, napisala je Milićeva.
Srbija je krucijalna tranzitna tačka u planovima Rusije da produži gasovod Turski tok za snabdevanje prirodnim gasom preko južne Evrope. Ruske investicije u Srbiji već su nadmašile cifru od 4 milijarde dolara, rekao je Putin za Politiku.
Kako bi naglasio važnost kulturnih veza dveju zemalja, Putin je u Beogradu obišao i obnovljeni Hram Svetog Save, jednu od najvećih pravoslavnih crkava na svetu, a pred hramom se okupilo više od 100.000 ljudi kako bi pozdravilo ruskog lidera. Mnogima od tih ljudi, ipak, ponuđen je podsticaj da dođu i prisustvuju skupu, u vidu, recimo, pet litara mleka. Prijavljeno je i da su nekima pretili gubitkom posla ukoliko ne dođu na skup.
Ovo okupljanje u potpunoj je suprotnosti od skupa održanog prethodne večeri, kada je desetine hiljada ljudi prošlo istom rutom, do iste crkve, u znak sećanja na srpskog političara Olivera Ivanovića koji je ubijen na Kosovu pre godinu dana. Njegove ubice još uvek nisu pronađene, a ubistvo Ivanovića postalo je jedan od glavnih argumenata protiv Vučića koga optužuju da stvara atmosferu straha koja podstiče političko nasilje.
Već više od mesec dana, po ledu i snegu, desetine hiljada Srba izlazi na ulice i protestuje.
„Mi se u ovoj zemlji svakog dana suočavamo sa lažima i pretnjama“, kaže jedna od organizatora protesta, Jelena Anasonović (24). „Mislim da se za demokratiju, istinsku demokratiju, treba boriti svakog dana.“
Jakšić ističe da je Kosovo u srži balansiranja koje Vučić pokušava da izvede.
„Sve počinje sa majkom svih problema, a to je Kosovo“, kaže Jakšić.
Čak i da Vučić uspe da postigne mir sa Kosovom, dodaje Jakšić, to bi moglo biti nauštrb demokratije u Srbiji.
„Ja sam protiv Vučića zbog njegovog autoritarizma“, kaže Jakšić. „On stalno govori o svom velikom prijatelju Putinu, velikom prijatelju Orbanu, velikom prijatelju Erdoganu. Možete zaključiti mnogo toga o njemu po tome ko su mu prijatelji.“
Rusija je i dalje upetljana u zavrzlamu oko promene imena u Makedoniji koja sebi utabava put za pristup EU i NATO-u, što će predstavljati gubitak za Kremlj na Balkanu. Iako Srbija nema u planu da se pridruži vojnom savezu, Moskva ne želi da bilo šta prepusti slučaju.
Ukoliko Rusija pristane na plan koji još uvek nije definisan do kraja, posmatrači kažu da će i taj pristanak imati cenu. Rusija bi to mogla da, na primer, iskoristi kao argument u prilog priznavanju Krima kao ruske provincije.
Većina Srba, međutim, ne želi da pristane ni na kakav kompromis kada je reč o Kosovu.
Dejan Garić (43) bavi se prodajom suvenira sa Putinovim likom na kiosku u blizini Kalemegdana, stare tvrđave koja gleda na ušće gde se spajaju Dunav i Sava.
„Putin nije priznao Kosovo i to je veoma važno za nas“, kaže on. On je bivši vojnik koji je učestvovao u ratu i priseća se kako su „Rusi bili jedini koji su nam pomagali“.
On je sa juga Kosova i veruje da će njegov rodni kraj jednog dana ponovo biti deo Srbije.
Jedna majica koju je prodavao na kiosku dobro je sažela ovo osećanje. Putin je na njoj nosio naočare za sunce, a poruka je bila ispisana na srpskom i ruskom.
„Kosovo je Srbija“, pisalo je. „Krim je Rusija.“
Autori Mark Sentora i Nik Mekfarkar
Izvor Njujork tajms/Nedeljnik, 18. januar 2019.
