Konačno bi Srbiji mogao da bude vraćen čuveni 166. list Miroslavljevog jevanđelja! Prilikom posete predsednika Ruske Federacije dogovoreno je i da zauzvrat naša zemlja Rusiji vrati sedam slika čuvenog slikara Nikolaja Reriha, koje se trenutno nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.
Istrgnuta iz najstarijeg spomenika srpske pismenosti, nastalog u nemanjićkoj Srbiji krajem 12. veka, stranica Miroslavljevog jevanđelja duže od 150 godina se nalazi u Sankt Peterburgu. Čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije, gde je danas dragoceni deo njene zbirke, ali u Srbiji već dugo postoji nada da se ona spoji sa celinom u Beogradu.
O vraćanju lista Miroslavljevog jevanđelja govori se decenijama, jer je reč o najstarijem srpskom rukopisu, koji ima izuzetan značaj za Srbiju, pisanom pre više od osam vekova za Miroslava, kneza Humskog, sina Zavidinog, a brata Stefana Nemanje. Prema rečima Jekaterine Krušeljnicke, iz Nacionalne biblioteke Rusije, arhimandrit Porfirije, koji je kasnije bio episkop uspenski, 166. list Miroslavljevog jevanđelja doneo je iz manastira Hilandar, u kom je boravio 1845. i 1846. godine.
— Bio je izuzetan naučnik tog vremena i vrlo posvećen sakupljanju primera slovenske pismenosti za svoju zbirku, a ne zna se da li je list krišom uzeo ili ga je dobio na poklon – kaže Krušeljnicka. — Svoju zbrku nije krio i prvi put ju je predstavio na izložbi u Kijevu 1874. godine, kada je i 166. list, ili, kako su ga u to vreme nazivali, peterburški list, pobudio veliko interesovanje. Posle toga naučnici odlaze na Svetu Goru shvatajući vrednost te knjige.
A i samo Miroslavljevo jevanđelje, upisano u Uneskovu knjigu pamćenja, preživelo je burna vremena naše države i naroda, skrivano, prenošeno i na kraju sačuvano. Napisano je na teritoriji Bijelog Polja, samo 332 kilometra od Beograda, „prešlo“ je za sedam i po vekova više od 15.000 kilometara – od Hilandara do glavnog grada Srbije. Pratilo je kretanje srpske vlade od Kruševca do Niša, Kraljeva i Raške, a potom 1915. godine do Krfa, pa Beograda, Užica. Jedno vreme je bilo zakopano u oltaru manastira Rača i skrivano od Nemaca. Od 1945. je u Narodnom muzeju Beograda.
Osim lista te izuzetne knjige, u ruskoj biblioteci čuva se još 370 srpskih srednjovekovnih rukopisa.
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac smatra da je listu Jevanđelja, istrgnutom iz knjige i nelegalno odnetom u Rusiju, svakako mesto u beogradskom Narodnom muzeju, gde se čuva čitava knjiga. Kako kaže, Nikolaj Rerih, čija će dela biti zauzvrat vraćena Rusiji, za Ruse je svojevrsna mala svetinja i u samom vrhu je njihove rang-liste kulturnih dobara. Njegova dela su procenjena na barem 60.000 evra.
Bio je slikar, filozof, naučnik i pisac. Naslikao je oko 7.000 dela. Sedam slika za koje se mislilo da su nestale kada je Nemačka bombardovala Jugoslaviju u aprilu 1941. godine nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a kod nas su dospele između dva svetska rata. Među njima je i slika „Gosti iz inostranstva“, koju je Rerih tražio, ali za koju za života nije uspeo da otkrije gde je.
I ministar kulture Vladan Vukosavljević je u nedavnom intervjuu za naš list rekao da se došlo do rešenja koje je u interesu i Srbije i Rusije. Po njegovim rečima, Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom ovog slikara, značajnog i kao mislioca i kao filozofa, a u planu je da se velike vrednosti dvaju naroda vrate kućama.
SREDNjOVEKOVNI FOND
Ruska nacionalna biblioteka i Srpska akademija nauka i umetnosti sklopile su pre dve godine sporazum o saradnji koji podrazumeva digitalizaciju srpskih srednjovekovnih rukopisa iz fonda Peterburške biblioteke i izradu faksimila najdragocenijih tekstova. U zbirci Ruske nacionalne biblioteke čuva se 370 srpskih srednjovekovnih rukopisa, među kojima su Vukanovo jevanđelje, 12 listova Radoslavljevog jevanđelja, ali i razna žitija i spisi.
Autor B. Caranović
Izvor Večernje novosti, 20. januar 2019.
