Sporazum Gorbačova i Regana ide u istoriju: Američko-ruski odnosi ulaze u novu, još hladniju fazu a glavne žrtve, po svemu sudeći, biće – Evropljani. Višegodišnje natezanje Vašingtona i Moskve oko sudbine sporazuma o ograničenju raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara stiglo je do kraja. Poslednji pokušaj – na pregovorima u Ženevi – da se sačuva pomenuti ugovor potpisan davne 1987. propao je i Amerikanci najavljuju da će 2. februara početi da jednostrano napuštaju sporazum. Kako je zvanično najavljeno u Vašingtonu, taj posao biće okončan za šest meseci.
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka – u jednoj fazi popuštanja hladnog rata – zapadni i istočni blok (SAD i tadašnji SSSR) počeli su da pregovaraju o delimičnom razoružanju. U tom paketu jedno od najvažnijih poglavlja bilo je posvećeno raketama srednjeg dometa – od 500 do 5.500 kilometara.
Američko-sovjetski pregovori prolazili su kroz razne faze i u jednom trenutku doživeli su potpuni fijasko. Sovjeti su počeli da zveckaju svojim najnovijim raketama SS-20 a Amerikanci su odgovorili stacioniranjem u Evropi svojih „peršinga 2“ i krstarećih raketa. I jedna i druga strana uzele su na nišan ciljeve na starom kontinentu.
Obnavljanje pregovora usledilo je posle dolaska Mihaila Gorbačova na vlast u Sovjetskom Savezu. Dogovaranje nije išlo lako ali je ipak krunisano uspehom. Tadašnji sovjetski i američki lideri, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, su 8. decembra 1987. potpisali sporazum o zabrani raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara. Sporazum je stupio na snagu 1. juna 1998.
Dokument je obavezivao obe strane da unište postojeće arsenale ovakvih raketa i odustanu od proizvodnje sličnog oružja. Do maja 1991. Amerikanci su demontirali 846 raketa, Sovjeti neuporedivo više, čak 1.846 raketa. Sporazum je predviđao obostrane kontrole procesa razoružanja koje su okončane 2001. godine.
U godinama koje su usledile povremeno su se čule optužbe da jedna od strana krši odredbe sporazuma. Od dolaska na vlast Donalda Tramp SAD su potpuno zaoštrile retoriku na ovu temu. Na kraju usledio je i ultimatum Moskvi da odmah uništi svoje nove rakete s oznakom 9M729 koje, kako su tvrdili Amerikanci, najozbiljnije narušavaju sporazum iz 1987. jer imaju domet veći od 500 kilometara. Tramp je 20. oktobra najavio da će SAD jednostrano istupiti iz sporazuma a američki državni sekretar Majk Pompeo postavio je Moskvi ultimatum da u roku od 60 dana uništi sporne rakete.
Rusi su ultimatum, naravno, odbili, ali su u Ženevi počeli pregovori o prevazilaženju problema . Pregovori su, međutim, propali pa su Amerikanci najavili da početkom februara počinju da napuštaju sporazum. U situaciji kada Evropi preti da se ponovo nađe na nišanu ubitačnih raketa Nemačka je gotovo očajnički pokušala da posreduje. Šef nemačke diplomatije Hajko Mas hitno je otputovao u Moskvu gde je u razgovoru s ruskim kolegom Sergejom Lavrovom pokušao da izmoli Rusiju da popusti. Dobio je kratak odgovor – njet.
Za vreme koje dolazi Evropljani će sigurno reći da predstavlja svojevrstan povratak u mračnu prošlost jer su opet na meti – ovog puta neuporedivo ubitačnijih raketa od onih iz osamdesetih godina prošlog veka. Perspektive za rešavanje problema su gotovo ravne nuli. Odnosi Rusije i SAD su toliko loši da se jednostavno stiče utisak kako se sve lakše pronalaze razlozi da se oni dodatno zaoštre.
NOVI SUSRET KIMA I TRAMPA
Sad je i zvanično potvrđeno – krajem februara biće održan drugi severnokorejsko-američki samit. Od krvavog korejskog rata sredinom prošlog veka problem na ovom poluostrvu bio je stalno u vrhu najozbiljnijih međunarodnih kriza. Danas je ta slika nešto izmenjena i oprezno se stvara utisak da se korejska kriza s potencijalnog bojišta polako seli na pregovarački sto.
Najavljeni samit biće drugi po redu – u kratkom vremenskom razmaku susret severnokorejskog lidera Kim Džong Una i američkog predsednika Donalda Trampa. Prvi se desio 12. juna prošle godine u Singapuru i nagovestio je prekretnicu u odnosima dve države. Usledilo je, međutim, zatišje koje je zapravo najbolje ukazivalo koliko teški i komplikovani problemi otežavaju normalizaciju odnosa Pjongjanga i Vašingtona.
Pre novog susreta s Trampom severnokorejski lider boravio je nekoliko dana u Pekingu gde je sigurno dogovarao temeljne tačke za novi dijalog s Amerikancima. U prvim komentarima najavljenog susreta Kima i Trampa primetno je da nema euforije koja je pratila njihov prvi – istorijski sastanak. Svima je već jasno da doskorašnje neprijatelje čeka dug put do konačnog pomirenja.
Zanimljivo je i da se kao domaćin drugog susreta Kima i Trampa najviše spominje Vijetnam. Država koja je takođe ratovala s Amerikom a danas je njen sve bolji ekonomski partner mogla bi, kako se verovatno procenjuje u Vašingtonu, da bude idealan primer za vladara iz Pjongjanga.
Izvor Politika, 21. januar 2019.
