Ako je Boško Obradović napravio tačan presek stvari, označivši početkom prve faze „svenarodnih opozicionih protesta” napad na Borka Stefanovića u Kruševcu, a njenim završetkom – obeležavanje godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, onda bi se kao obeležje prelaska u drugu fazu subotnjih demonstracija mogao uzeti i niz sukoba u okviru protestantskih redova. Zbog kojih, ako se nastave, može da se postavi pitanje da li će druge faze opozicionih protesta uopšte biti, ili makar u kom obimu. Već neko vreme, naime, pojedinci iz Saveza za Srbiju (koji, kako je objašnjeno, pružaju samo logističku podršku protestima započetim pre osam nedelja) izražavaju nezadovoljstvo zbog toga što im organizatori, među kojima je najvidljiviji glumac Branislav Trifunović, ne dozvoljavaju da se obrate okupljenima.
Komentarišući njegovu izjavu da bi opozicija bila izviždana na protestu, Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, koja je deo Saveza za Srbiju (SzS), rekla je da jako ceni njegov napor, ali da „nije u redu da se on postavlja kao moralna vertikala”. Naglašava da je neophodno da protesti dobiju jasan politički profil, jer u suprotnom postaju „gotovo anarhična glumačka predstava”. „Što kaže narod – ili hop ili trop u nekom trenutku. I bojim se da će biti trop ako se protesti nastave ovako”, rekla je ona juče za televiziju N1 dodajući, između ostalog, da „to ne treba da se pretvara u protest protiv opozicije i protiv vlasti”.
Nesuglasica, ili neusaglašenost, nastala je uoči poslednje subotnje šetnje u Beogradu zbog predloga jedne od zvaničnih organizatora Jelene Anasonović da se ponesu jaja i gađa RTS. Neki su je podržali, ali mnogi su osporili njen predlog. Branislav Trifunović je kratko odgovorio: „Nadam se da je svima jasno da jaja ostaju kod kuće”. Glumac Nikola Kojo je od Anasonovićeve zatražio, ako je to bila njena samostalna akcija, da se izvini i napusti organizaciju. Preko društvenih mreža sukobili su se i glumac Sergej Trifunović, takođe aktivni učesnik protesta i kandidat za novog predsednika PSG, i dramska spisateljica Biljana Srbljanović. Na tvit Trifunovića da se seća Srbljanovićeve koja je kao student prve godine dramaturgije bila član „Belih orlova”, njenog ponašanja tada i pitanja „Biki, koliko još lica imaš”, dramaturškinja je odgovorila dužim tekstom u kome je, nimalo biranim rečima, glumca optužila za prevrtljivost, prijateljstvo sa Miloradom Ulemekom Legijom i svađu sa rođenim bratom „oko toga ko je glavniji u protestima”.
Kraj „svađalačke” nedelje obeležio je sukob jednog od lidera SzS Dragana Đilasa i levičarske organizacije „Marks 21”, koja sebe naziva revolucionarno socijalističkom i koja takođe učestvuje u protestnim šetnjama. Pošto je objavila snimak rasprave sa Đilasom tokom protesta u prošlu subotu u Beogradu, marksisti su izdali i saopštenje u kome navode da su njeni članovi Đilasa okrivili da su on i bivša vlast krivi za socijalnu i ekonomsku propast njihovih roditelja, a da je Đilas na to uzvratio psovkom i uvredama, to jest „homofobnim i mizoginim napadom na levicu”.
Oglasio se i Đilas, koji je priznao da nije trebalo da psuje, ali da je njegova reakcija bila „krajnje ljudska”, budući da su ti mladi ljudi prvo njega verbalno napali, iako je bio sa decom od šest i sedam godina i njihovom majkom. „To što se bavim politikom ne daje mi za pravo nikoga da vređam, ali ne daje pravo ni drugima da se ovako ponašaju, posebno kada sam na ulici sa svojom porodicom”, naveo je Đilas u izjavi za javnost.
Ukazujući da neki slučajevi predstavljaju gafove sa ozbiljnim posledicama, poput nekoliko neprimerenih istupa Željka Veselinovića, a da neki prave štetu opoziciji iako direktno nisu povezani s njom, kao što je sukob na ličnoj ravni između Sergeja Trifunovića i Biljane Srbljanović, izvršni direktor Cesida Bojan Klačar navodi da su najvažnije „pukotine” one koje se tiču strateških ili sistemskih problema sa kojima se protestanti suočavaju.
„Ti problemi nastaju najpre zbog toga što organizatori protesta moraju da zadovolje dva na neki način nekompatibilna interesa. S jedne strane, umetnički i građanski deo organizacije ovih protesta ima neku vrstu antipartijskog i antipolitičkog raspoloženja i vrlo je teško da se spoji nešto šte je u legitimnom interesu političke stranke ili organizacije sa interesima umetnika koji zagovaraju neku vrstu ’politike bez politike’. Drugi razlog za te šumove je heterogenost organizacije, u okviru koje je još i veoma šarolika i sa različitim stavovima koncipirana politička koalicija SzS”, ocenjuje Klačar dodajući da u takvoj situaciji ne može da postoji jedna striktna, uniformisana i koherentna komunikacija. A takvi komunikacijski šumovi u jednoj opozicionoj organizaciji, uz neku vrstu nerazumevanja moći, značaja i uloge društvenih mreža, doprinose da vlast poentira.Antrfile
OLENIK I TRIFUNOVIĆ KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA PSG
Na sednici Predsedništva Pokreta slobodnih građana (PSG) utvrđena je lista kandidata za predsednika (Aleksandar Olenik i Sergej Trifunović) i članove predsedništva koji će biti izabrani na predstojećoj vanrednoj skupštini 26. januara, saopštio je PSG. Za izbor dva člana predsedništva PSG kandidati su: Petar Miletić, Biljana Stojković, Snežana Tasov, Ivan Milanović, Lidija Martinović, Bojan Bondžić i Miloš Marković.
Autor Biljana Baković
Izvor Politika, 23. januar 2019.
