J. Tkačov: Političko ukrajinstvo bankrotiralo za samo pet godina

Ključna greška je u zabludi da kolektivni Zapad želi dobro Ukrajini

Važan rezultat pet godina vladavine Petra Porošenka je bankrotstvo političkog ukrajinstva kao pogleda na stvari.

Sve ideje u ime kojih su politički Ukrajinci dolazili na kijevski Majdan, zbog kojih su potom išli u rat protiv Rusa –pokazale su se naprosto prevarnim.

Sve se izdogađalo upravo onako kao što smo mi sa ruske strane predviđali još 2013: povećanje trgovine sa Evropskom unijom neće ni izdaleka kompenzovati gubitke u trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom; umesto ulaska u zemlju stranih investicija došlo je do bekstva kapitala i urušavanja industrije i zatvaranja fabrika; došlo je i do institucionalne degradacije ekonomije.

Ključna greška je, naravno, u njihovoj opasnoj zabludi da kolektivni prosvećeni Zapad Ukrajini želi dobro.

Praksa je već pokazala da stvari ne stoje tako: zemlje Evrope ostavljaju Ukrajinu na cedilu – redovno, čak i bez nekog posebnog razloga, a SAD pomažu po principu „samo da ne crknu“, a još to čine u zamenu za korake i mere koje maksimalno otežavaju ozdravljenje ukrajinske ekonomije.

U suštini, u tome i jeste osnovni problem političkog ukrajinstva: ono nije samo sebi dovoljno i od početka je orijentisano na traženje milostinje od Zapada.

Međutim, Zapad je odavno izašao iz faze kada je bio milostiv. Tamo dominira sasvim druga logika, pa zato sada siromašna Ukrajina ekonomski podržava bogate Sjedinjene Države, kupujući od njih i ugalj i lokomotive i štošta drugo.

Dakako, može se sve povezati sa Porošenkom kojeg su neki politički Ukrajinci skloni da prikazuju zlim demonom postmajdanske Ukrajine. Avaj, ni to nije odgovor: političko ukrajinstvo je kao alternativu ponudilo samo licencirane bitange, vešte šarlatane i komedijante koji su smešni samima sebi.

Šarlatani su – u poređenju sa onima koji im aplaudiraju – pametni ljudi, ali ni oni ne mogu da udahnu život lešu političkog ukrajinstva.

Kada se takvi manu primitivnog populizma (potrpaćemo sve korupcionaše u zatvor, vratićemo Krim…) ostaju samo iluzorne nade da će Ukrajini pomoći Zapad.

Politički Ukrajinci nisu u stanju da iz bilo čega izvuku pouku. Jedni se uzdaju da će nešto promeniti carigradski tomos raskolnicima, drugi se i dalje uzdaju u Porošenka, a treći da će se nešto volšebno promeniti nabolje ako on bude uklonjen.

Postoje i oni koji se još nadaju da će EU zaustaviti gradnju gasovoda Severni tok 2, da Amerikanci ugalj Ukrajini više neće prodavati nego poklanjati za badava, a da će MMF preplaviti njihovu zemlju novcem bez postavljanja ikakvih uslova.

Što je najgore, ni mnogi među njima u sve ovo ne veruju, ali moraju da se prave da veruju da bi sačuvali pozicije. Tako nastaje začarani krug.

Bojim se da za političke Ukrajince iz ove slepe ulice nema izlaza bez pomoći kliničke psihoterapije, ako ne i psihijatrije.

 

Izvor Fakti, 01. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u