Blic: Pet faktora od kojih zavisi „razgraničenje“

Haradinaj je svestan da ako dođe do dogovora sa Beogradom, verovatno ispada iz igre i zato povlači agresivne poteze

Razgraničenje između Srba i Albanca, posle dužeg zatišja, ponovo se vraća na sto. Da li to znači i konačno rešenje zavisiće od niza faktora čiji rasplet se očekuje u narednih nekoliiko meseci.

Mada običnom posmatraču deluje da rešenje nije ni blizu, najnoviji signali i ozbiljan zaokret u stavu po pitanju promene granica stigao je u sredu iz Prištine. Prilično neopženo, provukla se izjava kosovskog premijera Ramuša Haradinaja kojom je, doduše u negativnom tonu, na sto stavio promenu „kosovskih granica“.

— Sada razumem. Nema nezavisnosti bez odricanja dela kosovske teritorije – rekao je Haradinaj, a prenela prištinska Koha.

Agresivna, kakva je inače njegova politika, u kojoj do sada nije bilo mesta makar i pomenu promene granice, dobila je novo lice. To lice potvrđeno je i u saopštenju sa sastanka vladajuće koalcije, održanog u sredu uveče, na kome se razgovaralo o taksama na srpske poizvode. Nije promaklo da je, po prvi put, iz Haradinajevog kabineta izašlo jedno saopštenje u kome se, ni rečju, ne pominje teritorijlni integritet.

Ma koliko mali, ovi koraci, stavljeni u kontekst žustrog agitovanja za „korekciju granica“ za koju se zalaže kosovski predsednik Hašim Tači, pokazuju da su na stolu nove karte.

Nekoliko je prelomnih stvari koje treba imati na umu u narednom periodu i koje će odigrati presudnu ulogu u kosovskim dešavanjima – efekat tenzija u Prištini, potencijalni izbori u Beogradu, Briselu i Prištini, uloga Amerike, situacija na terenu gde se, kako je Blic već pisao, već odigrava svojevrsno zauzimanje strateških tačaka, kontrola nad jezerom Gazivode, formiranje ZSO, ali i pitanje Preševske doline koje Albanci konstantno nameću.

Zato, krenimo redom.

1. SITUACIJA U PRIŠTINI
Kada je reč o potencijalu za bilo kakav dogovor, ne treba smetnuti sa uma konflikt koji divlja na relaciji Tači-Haradinaj, ali ni činjenicu da se Haradinaj u izjavi o razgraničenju, u kojoj prvi put priznaje da je svestan da je to rešenje koje zapravo „ima leđa“, praktično ograđuje rečima da on to nikada neće dozvoliti.

Možda baš zato što je njegova igra, o čemu je Blic već pisao, u ovom trenutku dvostruka. Haradinaj je svestan da ako dođe do dogovora sa Beogradom, verovatno ispada iz igre i zato povlači agresivne poteze i sukobljava se, na vrlo netipičan način, sa međunarodnom zajednicom po pitanju taksi. Cilj je da pokuša da kapitalizuje popularnost stečenu na antisrpskom i antipodela stavu. Haradinaj pokušava, kako je objasnio izvor Blica iz kosovske skupštine, da svojim potezima izazove pad vlade i sebi obezbedi šansu da svoju, sa prethodnih izbora jednocifrenu podršku koju je, političkim manevrom, pretvorio u premijersko mesto, kapitalizuje u nešto još veće od toga.

Takav rasplet, ako se posmatraju njegovi aktuleni stavovi, značio bi i zaokret od politike dogovora, pa je otvoreno pitanje koliko je realan, pogotovo imajući u vidu Tačijev „kec u rukavu“, odnosno rekonstrukciju vlade u kojoj bi Haradinaja i njegovu AAK zamenili DSK i Isa Mustafa, bivši kosovski premijer.

2. IZBORI U BRISELU, BEOGRADU I PRIŠTINI
Priština, pak, nije jedina na listi za izbore. U tom smislu, važno je znati da niko danas nema sumnje da će potrencijalni izbori, bilo u Prištini, Beogradu, ili u Briselu (gde je izvesno biranje novog evropskog rukovodstva na proleće) blokirati dijalog. Zato su evropski zvaničnici, mesecima jasno isticali rokove za postizanje sveobuhvatnog sporazuma – prvobitno do kraja prethodne godine, a onda i do proleća ove. To praktično znači da je prozor za rešenje sve uži i da bi, ako se bude poštovalo insistiranje Evropljana, neki oblik dogovora mogli imati do maja, za kada su zakazani evropski izbori. U suprotnom, sve se odlaže na duži period, pogotovo ukoliko dođe do pada vlade u Prištini ili prevremenih izbora u Beogradu o kojima se spekuliše u javnosti.

Za EU je važno da do rešenja dođe pre izbora upravo zbog opasnosti da nova raspodela karata u Briselu dovede do većeg zastupanja desnih opcija na odlučujućim pozicijama.

— EK je u mogućnosti da deluje samo do aprila, a nakon izbora za Evropski parlament njen sastav će biti drugačiji. Tada ćemo imati jednog komesara iz okruženja Viktora Orbana, jednog od Matea Salvinija, Jaroslava Kačinskog. To ne ide u prilog kapacitetima Komisije za rešenje problema – upozorio je nedavno bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.

3. ULOGA SAD
Baš zbog te ograničnosti evropkih kapaciteta već duže vreme postavlja se scenografija za uključivanje SAD u dijalog. Aktuela administracija u Vašingtonu procenjena je kao idelna se izgura rešenje poput razgraničenja, o kome ranije u zapadnoj javnosti nije moglo ni da se govori. Zato je Amerika praktično prva velika sila koja je dala zeleno svetlo toj ideji.

— Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije – rekao je u avgustu prošle godine Džon Bolton, savetnik Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost.

Upravo nakon te izjave, razgraničenje je i postalo tema o kojoj se razgovara. Sa promenom američkog stava prema Srbiji, insitiranjem da Priština ukine takse i podrškom dogovoru, Vašington je, po prvi put na obe strane, postao prihvatljiv za posrednika u dijalogu. Nakon pisma američkog predsednika Donalda Trampa i odgovora predsednika Aleksandra Vučića, direktnije uključivanje SAD u dijalog sve je izvesnije.

— Mora da dođe do opsežnog sporazuma u okviru kojeg se mora znati šta je moje, šta je vaše, gde je linija između Srbije i Kosova – rekao je u petak američki ambasador u Srbiji Kajl Skot i to ilustrovao primerom da se, kada u knjižari u SAD kupi geografsku kartu Srbije, ona u velikoj meri razlikuje od mape koju kupi u Beogradu.

Uključivanje, međutim, za sobom vuče i potencijalno uključivanje Rusije, a otvoreno je pitanje da li ruskom predsedniku Vladimiru Putinu odgovora da se kosovski konflik reši, jer kako cene analitičari, on time “ništa ne bi dobio, a izgubio bi uticaj u regionu koji mu je i previse važan”.

4. DEŠAVANjA NA TERENU, GAZIVODE, PREŠEVSKA DOLINA
U međuvremenu, na terenu, sa prištinske strane, uveliko se vuku koraci za faktično zauzimanje delova teritorije koje su od važnosti za Prištinu, ukoliko bi došlo do razgraničenja. To se može jasno videti nakon nasilnog upada sprecijalnih jedinica ROSU na sever Kosova, kada je uhapšeno četvoro Srba. Osim poruke koje su Srbima koji tamo žive poslali – da niko nije bezbedan – Albanici su krenuli u delo da sprovode i i projekat otimanja severne Mitrovice, a insistiraju i na kontroli strateških tačaka – jezera Gazivode i Trepče.

I tu se upravo dolazi do prelomne tačke.

Razgraničenje, kao ideja koja se mogla čuti sa oba strane, nikada javno nije obrazloženo. Ne zna se šta konkretno predstavlja i šta bi ušlo u taj paket. Ipak, u javnosti su, mahom stručnjaci govorili o mogućim modelima, a dešavanja ne terenu pričaju svoju priču koju ne treba zanemariti.

Sever Kosova, kao politički pojam, obuhvata četiri opštine sa srpskom većinom – Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i severnu Kosovsku Mitrovicu.

Tri stvari su sada već jasno vidljive. Prvo, Albanci, koji su pravno formulisali zahtev za ujedinjenim dve Mitrovice, severne i južne (srpske i albanske), i koji planiraju velike infrastrukturne projekte na potezu koji zauzima celu Mitrovicu i zadire u okolna mesta na severu pokrajine – svojim potezima nedvosmileno pokazuju da za njih Mitrovica nije u paketu podele. Drugo, u opštini Zubin Potok, koja je na severu i sa srpskom većinom, nalazi se jezero Gazivode, koje je od strateškog značaja i oko koga se već dugo lome koplja. Ni Beograd ni Priština ni jednog trenutka nisu dali nikakv signal koji bi pokazao spremnost da se o kontroli nad jezerom raspravlja. U istom kontekstu može se posmatrati i pitanje Trepče, koju su Albanci već više puta pokušavali da „preotmu“ kroz zakonsko rešenje kojim u ruke prištinske vlade pokušavaju da preuzmu 80 odsto vlasništva nad kombinatom. Treće, Albanci i, pre svega Tači, već duže vreme pokušavaju da nemetnu pitanje pripajanja cele ili delova preševske doline Kosovu, što Tači predstavlja kao kompenzaciju za „podelu“, a Beograd zvanično odbacuje kao neprihvatljivo i sumanuto.

To su zahtevi oko kojih bi u narednom periodu mogla da se lome koplja, i sada je potpuno neizvesno koja bi kombinacija mogla da se nađe na stolu, ukoliko bi razgraničenje kao predlog do njega stiglo.

5. FORMIRANjE ZSO
Sa prethodnim pitanje usko je skopčano i pitanje formiranja Zajednice srpskih opština. Staro već više od pet godina, koliko ima i Briselski sporazum, to pitanje pokazalo je koliko je zapravo teško naterati Prištinu da primeni i dogovore koje se sama potpisala. Tako je ZSO, koja bi prema sporazumu, trebalo da okupi opštine sa srpskom većinom i omogući zajedničko delovanje Srba na Kosovu, sve vreme visila u vazduhu uz konstantne poruke iz Prištine koje se kreću od toga da ona neće imati izvršna ovlašenja, do toga da nikada neće biti formirana. Iza svake od tih poruka stoji jedan cilj – potpuno obesmišljavanje te zajednice.

Mada se o tome na glas još ne govori, upućeni kažu, da će se, ukoliko dođe do dogovora o razgraničenju, otvariti pitanje svrsishodnosti formiranja takve zajednice.

 

Izvor Blic, 04. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u