Vladimir Prvulović: Gazda je malo nervozan

Kad završe sa prijemom Makedonije u NATO, sledeći za pritisak i guranje u NATO biće BiH, a zatim i Srbija

Kada je ukinuta geopolitička filozofija „ravnoteže straha”, odnosno bipolarni svet sa „sistemom odvraćanja”, smatrali smo da je svet ušao u mirniji period razvoja, na temeljima proklamovane demokratije, ljudskih prava i sloboda i ekonomskog razvoja u korist boljitka čovečanstva.

Nažalost, sve se izjalovilo. Umesto ukinutog Varšavskog pakta, Zapad je, sa svojim „gazdom” – SAD, ušao u proces širenja i jačanja naizgled nepotrebnog NATO-a, ucenjujući male igrače da u njega uđu i učestvuju u procesu pretvaranja Rusije u geopolitičkog kepeca, okruženog moćnim snagama NATO-a. Čemu to vodi? Očigledno, opštoj nestabilnosti.

Evo samo nekoliko ilustracija. Crna Gora je, bez referenduma i nacionalnog konsenzusa, munjevito ugurana u NATO i sada je „srećna”, jer smatra da je pod kišobranom, iako je to izazvalo prekid tradicionalnih niti bratstva i prijateljstva sa Rusijom i drugim državama. Makedonija je učinila ogromne ustupke, menjajući ime i ustavne odredbe, uvođenjem Albanaca u sve pore državne uprave i na sva važna politička mesta (predsednik Sobranja, dva vicepremijera – za evrointegracije i odnose među zajednicama, ministri ekonomije, pravde, zdravstva, kulture, životne sredine i lokalne samouprave npr.), uvođenjem albanskog kao drugog zvaničnog jezika i drugo, samo da bi ušla u NATO i doprinela mogućem blokiranju balkanskih izlaza Rusije na Sredozemno more. Grčka, uprkos ogromnom unutrašnjem burnom protivljenju urušavanju originalnog grčkog makedonskog nacionalnog identiteta, istorije i tradicije, na američki pritisak, daje parlamentarnu saglasnost za ime Severna Makedonija susednoj slovensko-albanskoj državi. U procesu uključenja Ukrajine u antiruski blok zemalja, ako već ne može u NATO, pritisak je izvršen na vaseljenskog patrijarha da ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi – Kijevskom patrijarhatu (iz koga je 988. godine, prihvatanjem pravoslavlja od Vizantije pod knezom Sv. Vladimirom Velikim, nastala Ruska pravoslavna crkva) dodeli autokefalnost, uz protivljenje celog pravoslavnog sveta, jer je to izazvalo dalje cepanje pravoslavnog jedinstva.

Za to vreme Vatikan i njegova moć sve više rastu. SAD javno plediraju da se problem Kosova i Metohije rešava dijalogom i uz kompromis, a ništa ne čine, pre bi se reklo tajno ohrabruju Prištinu da donosi neverovatne mere ucene i pritiska, od kojeg trpe građani celog regiona. Kad završe sa prijemom Makedonije u NATO, na ovim prostorima, sledeći za pritisak i guranje u naizgled prevaziđenu vojno-političku strukturu, koja koristi interesima „gazde”, biće Bosna i Hercegovina, a zatim i Srbija. Na ovaj ili onaj način. Kroz „usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom politikom Evropske unije”, koja na pritisak „gazde” i dalje zadržava sankcije prema Rusiji i traži da se prekine izgradnja već uveliko izgrađenog „Severnog toka 2”. Istovremeno zahtevajući od Evropljana da povećaju svoje učešće u fondovima NATO-a ili će „gazda” napustiti NATO?!

Šta je sa drugim delovima sveta? Ništa bolja situacija. „Gazda” napušta, pa ne napušta Siriju, ali dozvoljava Izraelu da isproba strpljenje Rusije, bombardovanjem položaja sirijske vojske najsavremenijim američkim raketama, uz ogromne civilne žrtve. Priznavanjem samoproglašenog vođe protestanata u Venecueli za predsednika ove države, bez izbora ili konsultovanja nacije i pretnjom vojne intervencije, unosi se potencijalna ratna opasnost i na tle Latinske Amerike. Za to vreme u priobalju Kine, SAD, zajedno sa saveznikom Tajvanom, vrše velike pomorske manevre, izražavajući otvoreno pobijanje politike Pekinga o „jednoj Kini”, i to zveckanjem oružjem pred vratima najbrojnije države i druge ekonomske sile današnjeg sveta. Uz pretnje novim taksama za suzbijanje ekonomske moći Kine. O napetosti sa Iranom i Severnom Korejom, trzavicama sa savezničkom Turskom, da i ne govorimo. Zid prema Meksiku postao je razlog za sukob predsednika SAD sa Predstavničkim domom Kongresa, a time i za blokiran budžet američke administracije.

Sa Rusijom, „gazda” ima trzavice i oko energetskih i vojnih pomorskih puteva Severnim morem, oko buduće eksploatacije bogatstava ispod Severnog pola i razmeštanja nuklearnih baza u Norveškoj, baltičkim zemljama i na Aljasci. Ozbiljno brine najavljeno američko jednostrano ukidanje Sporazuma o raketama srednjeg dometa, teško postignutog sa SSSR-om 1987. godine, a toliko važnog za izbegavanje nuklearnog sukoba u Evropi. Dokle će sve to eskalirati i da li je blizu trenutak kada će negde ove pretnje prerasti u ratni sukob, koji danas ne može da ostane lokalnog karaktera?

Da li je preostalo razuma, da se neki od pobrojanih problema rešavaju razgovorima, dogovorima ili sporazumima ili smo osuđeni da doživimo strahote nuklearnog sukoba sa nesagledivim posledicama?

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Izvor Politika, 06. februar 2019.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u